Ovaj tekst je deo serija tekstova o vodiču kroz Hamburg. Ukoliko niste pročitali druge delove, pregled celog vodiča možete videti ovde.
Hamburg ima dva rivalska fudbalska kluba – na jednoj strani je bivši šampion Evrope i bivši pripadnik evropske elite – Hamburger Sport-Verein (HSV), a na drugoj je mali klub, ali sa izuzetnom tradicijom – Sankt Pauli. Njihovo rivalstvo je čudno i vrlo moguće jedan od najvažnijih nebitnih derbija na svetu.. Dva kluba su retko igrala u istoj ligi kroz istoriju, ali lični animozitet između dve navijačke grupe nije nimalo drugačiji od ostalih vatrenih gradskih derbija širom sveta – našeg beogradskog (Zvezda – Partizan), rimskog (Roma – Lacio), ili onog u Buenos Ajresu (Boka – River). Ono što međutim razlikuje ovaj derbi od drugih jeste to što oni reprezentuju sudar dva potpuno različita sveta, dve kulture i dve fudbalske filozofije.
U samom centru gradskog kraja St. Paulija, u blizini Reperbana, nalazi se stadion Milerntor, dom veoma neobičnog fudbalskog kluba. Simbol kluba je piratska zastava, otuda i njihov nadimak PIRATI. Engleski pisac Nik Dejvidson je okarakterisao Sankt Pauli kao “najradikalniji klub u Nemačkoj, koji se ponosi time što je drugačiji i što se zalaže za sve drugačije i ispravne stvari”. Njihovi navijači su toliko privrženi klubu i uporni. Kada ih je Bajern razbio 2011. godine sa 8:1 na njihovom stadionu, fanovi Sankt Paulija su stajali i pevali iz sveg glasa. Bila je to i najveća pobeda Bajerna u gostima u Bundesligi u istoriji, ujedno i najteži poraz Sankt Paulija, koji je okarakterisan kao izraz potpune nemoći i kraj njihovog poslednjeg boravka u prvoj ligi. Ali navijači nisu želeli da žale, već su i nakon utakmice nastavili da slave svoj klub do kasno u noć. Ipak i pored tog neuspeha ta sezona im je donela veliku radost – prvu pobedu protiv gradskog rivala nakon 34 godine. Iako se lako može zaključiti da su umesto fudbala svim poklonicima Sankt Paulija ipak draži opijanje, konzumiranje marihuane ili različite kulturne aktivnosti vezane za ovaj zanimljiv klub, to je istovremeno i vrlo pogrešno stanovište. Klub propagira potpunu anti-komercijalizaciju, što je skroz drugačije od recimo korporizacije koja prati superklubove iz Premijer lige ili Bajern iz Minhena.
S druge strane imamo HSV koji je od početka ovog rivalstva i prvog odigranog derbija 1924. pokazivao svoju superiornost u odnosu na svog gradskog rivala. Iako poslednjih godina (decenija) nije „crème de la crème“ evropskog fudbala, HSV je imao periode u svojoj istoriji kada je dominirao nemačkim fudbalom i Evropom. U svojoj bogatoj kolekciji klub se može pohvaliti sa 6 titula Bundeslige, 3 osvojena kupa Nemačke, ali i najbitnijim iz 1983. – Kup evropskih šampiona (današnja Liga šampiona), što ga čini samo jednim od tri nemačka kluba koji osvojio ovo takmičenje (pored Borusije Dortmund i Bajern Minhena). Najbolji igrač ikada je definitivno Uve Seler, čuveni golgeter kluba i nemačke reprezentacije. Ostavio je toliko dubok trag, da se ispred stadiona sada nalazi spomenik njegovom stopalu. HSV je inače klub koji je najduže bio član Bundeslige, a da nije ispao u niži rang. Zbog toga su bili veoma ponosni i sebe prozvali dinosaurusima, a na stadionu stoji digitalni sat koji je pokazivao vreme koliko dugo su bili u prvoj ligi. Sve do 2018. godine klub se odupirao da ispadne, naročito poslednjih nekoliko godina kada se nekako kroz „play-off“ provlačio i opstajao u prvoj ligi. Ispadanje u drugu ligu je bila velika tragedija za HSV, ali nije umanjilo ljubav navijača prema klubu, koji i dalje pune njihov velelepni Folkspark stadion, sa kapacitetom od 57.000 mesta (to je nezamislivo da napune svi klubovi srpske druge lige zajedno). Ali, eto, posle dugo godina dva rivala su ponovo u istoj ligi i raduju se novim derbijima. HSV je možda malo manje moderan i popularan za praćenje (rekli bismo dosadan), ali bez njegove superiornosti i nekadašnje dominacije na evropskoj sceni, ovo rivalstvo i ne bi bilo tako veliko. Za Pirate HSV je sve ono što je pogrešno u modernom fudbalu: kupovina zvezda i unosni sponzorski ugovori. Sankt Pauli, s druge strane, neguje imidž kluba koji žrtvuje trofeje zarad želje da vide jednakost i zaustave predrasude, ali istovremeno mora da prizna HSV-u konstantnu superiornost u međusobnim duelima.
Ovaj tekst je deo serija tekstova o vodiču kroz Hamburg. Ukoliko niste pročitali druge delove, pregled celog vodiča možete videti ovde.
