Vodič kroz Hamburg (deo 6/9) – Najbitnije atrakcije za potpuno ispunjene i nezaboravne dane

Ovaj tekst je deo serija tekstova o vodiču kroz Hamburg. Ukoliko niste pročitali druge delove, pregled celog vodiča možete videti ovde.

1. Rathaus tj. gradska skupština

Ono što nikako ne može da vam promakne kada ste u centru grada je veličanstvena građevina koja se sa svojih 112 metara širine i isto toliko visokom kulom uzdiže nad širokim platoom – Gradska skupština (*nem. Rathaus), sedište gradske i pokrajinske vlasti Hamburga. Kada je ugledate, ostavlja nezaboravan utisak, jer svojom lepotom i veličinom (5.400 m²) pre liči na palatu dostojnu srednjevekovnih kraljeva. Često se priča da je veća od čuvene Bakingemske palate, ali sa svojih 647 soba ipak ima 128 soba manje od kraljevske rezidencije u Londonu. Nakon što je stara skupština grada izgorela u velikom požaru 1842. godine odlučeno je da se podigne nova koja će u potpunosti da oličava bogatstvo i moć Hamburga. Na početak gradnje se međutim čekalo pune 44 godine, usled brojnih problema koji su potresali grad, ali se od plana nikada nije odustalo. Tako je gradnja počela tek 1886. godine i trajala 11 godina. Nije ni tada išlo sve glatko, jer je gradnja zahtevala dosta novca. Temelj je prvo morao da bude veoma čvrst, zbog samog građevinskog zemljišta okruženog vodom. Zatim, zgrada je građena od peščanog kamena koji je morao da se uvozi, što je zahtevalo izuzetno dobru organizaciju i bilo veoma skupo u to vreme. Pored toga, već 1889. godine izbija štrajk građevinara, a 1892. godina je izbila i strašna epidemija kolere. Skoro 10 hiljada ljudi je umrlo od bolesti čiji je uzrok bila pre svega zagađena voda koja se koristila za piće i nehigijenski uslovi u kojima su živeli najpre siromašniji građani. Dok su se drugi gradovi u isto vreme borili protiv epidemije obezbeđivanjem čiste vode i izgradnjom kanalizacije, vlasti u Hamburgu su pre svega želele da završe izgradnju zgrade skupštine i nisu imali novca da ulažu u sređivanje kanalizacije i vodovoda. U sećanje na ljude koji su preminuli od epidemije, danas u unutrašnjem dvorištu većnice stoji fontana posvećena grčkoj boginji Higijeni ispod koje se uvijaju zmajevi koji predstavljaju koleru, a po obodu fontane se nalaze kipovi koji predstavljaju najsiromašnije slojeve građana koji su bili najviše pogođeni epidemijom. Prvobitan plan je bio da se tu postavi kip Merkura, boga trgovine, jer se zgrada skupštine nalazi odmah iza berze grada i privredne komore, a i trgovačka delatnost je oduvek bila glavni izbor bogatstva grada. Nakon izbijanja kolere, ipak su odlučili  da je prigodniji spomenik boginje čistoće. Pored fontane, fasada zgrade obiluje simbolima i istorijskim elementima vezanim za njenu istoriju. Tako ćete na fasadi tornja videti feniksa, mitsku pticu koja se po legendi iznova rađa iz pepela, a ispod nje, medaljon na kome je slika stare gradske skupštine, izgorele u požaru, dok iznad nje na latinskom piše na latinskom „Resurgam“ (*srp. „Ponovo ću se uzdignuti“), što simbolički ukazuje da je podignuta iz pepela prethodne. Ako pogledate gore na krovu ćete naći statue svetaca, zaštitnike grada. Kako polako spuštate pogled, ispod njih se nalaze prozori nad kojima stoji 28 figura, gde svaka predstavlja najznačajnija zanatska i trgovačka zanimanja grada iz vremena kad je zgrada građena. A odmah ispod, levo i desno od tornja u visini balkona videćete 20 bronzanih kipova starih germanskih kraljeva. Nad balkonom na tornju primetićete mozaik latinske boginje, Hamonije, koja je otelotvorenje Hamburga u vidu ženske osobe i zaštitnica grada od 1710. godine. Ono što nikad neću zaboraviti je moto Hamburga ispisan zlatnim slovima na latinskom koji se nalazi iznad mozaika Hamonije – „LIBERTATEM QUAM PEPERER MAIORES DIGNE STUDEAT SERVARE POSTERITAS“. Dok sam jednom pokušao da pročitam taj natpis, ljubazni stariji nemački gospodin mi je prišao, objasnio šta moto predstavlja i preveo značenje:  „SLOBODU STEČENU OD STARIJIH, NEKA NASLEDNICI DOSTOJANSTVENO ČUVAJU“. U zgradu možete slobodno ući, iznutra je podjednako velelepna kao i spolja. Međutim, unutra možete da posetite samo veliku salonsku dvoranu. Da biste videli i ostale sobe, kao što su sala za prijem, za gozbe i mnoge druge, morate da se priključite jednoj od grupnih tura.

2. Jungfernstieg („Jungfernštig“)

Ako želite da vidite scenu koja u potpunosti oslikava pravu lepotu, bogatstvo i duh grada ovo je pravo mesto odakle da krenete. Na obali „Binnenalster“-a, odmah pored gradske skupštine, proteže se promenada, omiljeno mesto za „bleju“ posle posla uz piće i  pogled na mirnu površinu jezera i vodoskok na sredini istog. Uz jezero pristaju i turistički brodovi kojima možete da se provozate po jezeru i kanalima. Sa obe strane keja imate po kafić, ali je definitvno bar „Alex“ onaj koji ćete odmah primetiti, jer svojim izgledom i lokacijom predstavlja pravi magnet za prolaznike da svrate i odmore (što bi bio i moj predlog za vas).  Ali, ako želite da se malo prošetate, oko jezera se proteže kej, tako možete lagano za 40- tak minuta da se vratite na mesto odakle ste krenuli. Ne tako duga šetnja, ali ćete uživati u pogledu na jezero sa jedne strane i na raskošne fasade starih velikih zgrada sa druge strane. Posebno obratite pažnju na hotel „Četiri godišnja doba“, jedan od najboljih lanaca hotela na svetu ispred koga vas uvek dočeka portir obučen u tradicionalnu crvenu uniformu. Sa suprotne strane se nalazi takođe lepa zgrada jedne od najvećih hamburških pomorskih kompanija Hapag-Lloyd. Moja preporuka je da se prošetate uveče, kad se mrak lagano nadvija nad trgom i gradska rasveta pali, stići ćete na stari most i jedan od arhitektonskih spomenika grada „Lombardsbrücke“ sa suprotne strane Jungfernštiga – dobićete jedan od najlepših pogleda u gradu (ako se ja pitam, jedan od najlepših koje ste ikada videli) – predivno osvetljene zgrade koje se ogledaju u jezeru uz ogromnu gradsku skupštinu koja se nadvija nad trgom kao stražar koji stalno nadgleda i brine o svom gradu.

Do Jungfernštiga je lako doći, jer posle glavne železničke stanice predstavlja glavno čvorište metro linija. Ujedno je i jedna od najkompleksnijih stanica za snalaženje, pa morate dobro da pratite oznake kad izađete iz voza (ja to i dan danas radim). Kada izađete iz stanice, duž ulice, sa suprotne strane od jezera, proteže se red zgrada sa divnim starim fasadama, ali je to samo varka kako bi se sačuvao stari duh grada. Iznutra su to pravi, moderni tržni centri sa najpoznatijim svetskim brendovima. Svakako zavirite u neki od njih. Ipak najveći i najlepši tržni centar se nalazi na početku same ulice i zove se „Europa Passage“. Unutra ćete naići na 4 sprata puna sjajnih radnji i prodavnica hrane, primetićete moderan unutrašnji dizajn sa lukovima koji se uzdižu iznad vas. Dok šetate spustite pogled dole i videćete na podu natpise evropskih gradova (izazov za vas: pronađite glavni grad svoje zemlje 😊). Za one koji uživaju u knjigama – preporučujem knjižaru „Thalia“ koja se prostire na dva sprata. Uđite unutra, odaberite i knjigu i idite do prozora koji gleda ka jezeru gde ćete naći fotelje, zavalite se i provedite neko vreme u miru, posmatrajući jezero i užurbane ljude na trgu. Na poslednjem spratu tržnog centra se nalazi „SkyFood“, prostor pun internacionale hrane – od nezaobilaznih picerija i hamburgera, do indijske, vijetnamske i arapske hrane. Kada izađete skroz sa druge strane tržnog centra, ugledaćete crkvu svetog Petra. A baš tu počinje i „shopping“ bulevar – „Mönckerbergstraße”, koji se prostire skroz do glavne železničke stanice. U stvari, čitava ta oblast oko Jungfernstiega je puna radnji, te i ako zađete u manje uličice iza tržnih centara, naići ćete na brendove „Boss“, „Cartier“, „Tesla“ i mnoge druge. Na drugom kraju ulica se nadovezuje na trg „Gänsemarkt“ (*srp. „Trg gusaka“) i „Collonaden“, jednu od lepših ulica u gradu, koja je dobila ime po nizu kolonadinih stubova koji se prostiru jednim delom ulice.

3. Parkovi

A. Planten um Blumen

Prava oaza usred grada i možda jedan od najlepših parkova koje ste do sada videli. Prostire se od metro stanica „Stephansplatz“ i „Dammtor“ sa jedne strane, pa sve do sajma sa druge strane i dugačak krak parka se prostire skroz do „Reeperbahn“-a, o kome će kasnije biti reč. Vrlo je lako uočiti čak i iz daljine odakle dokle se prostire park, preko tri visoke tačke – Radison Hotel – TV toranj – Zgrade koje plešu. Prepun raznih interesantnih sadržaja park je omiljeno mesto za šetnju, odmaranje i uživanje u prirodi i u svežem vazduhu. Iako ceo park sam po sebi predstavlja predivnu botaničku baštu, poseduje i japanske vrtove, igrališta za decu, mala jezera i kaskadne vodopade. Veoma je interesantna zatvorena botanička bašta, podeljena na pet klimatskih zona sa biljkama tipičnim za ta područja kao što su kakao, kaučuk, limun, papirus, banane i brojnim drugim vrstama, od kojih neke postoje na planeti još iz vremena dinosaurusa. Tako možete da prošetate kroz tropske šume i da se osećate kao da šetate kroz pravu džunglu (vlažnost je velika, te bolje skinite jakne i dukseve), zatim nastavite kroz suptropsku oblast i tako sve do pustinje gde ćete moći da vidite razne vrste kaktusa. Oko parka se nalaze fakulteti i univerzitet, pa se uvek može videti dosta studenata kako uče napolju. Posebno je popularan zbog muzičke fontane na jezeru koja svake večeri (od maja do septembra) izbacuje mlazeve vode obasjane šarenolikim snopovima svetlosti i uz pratnju muzike različitih žanrova (od klasičnih dela Čajkovskog, Mocarta, melodija iz Diznijevih filmova poput Aladina, Lepotice i zveri, do muzike iz filmova kao što su Gospodar prstenova, Džejms Bond i mnogi drugi). Jedan pravi kratki večernji spektakl koji okupi i mlade i stare, parove, porodice i prijatelje oko jezera, koji uz piće uživaju u predstavi.

B. Stadtpark

Drugi najveći park u gradu, ali bez premca najbolja destinacija za piknik, roštiljanje i šetnju (kad je lepo vreme, naravno). Do parka možete lako doći metroom (S1/U3), autobusom, kolima, ali i čamcima, pošto do jezera u parku vode kanali iz grada. Odmah uz jezero se nalazi prostrana livada veličine nekoliko fudbalskih terena gde se pravi roštilj, igra fudbal, ragbi, badminton, meditira, a leti se održavaju i koncerti na otvorenom. Ispresecan mrežom staza kroz gusto pošumljene delove park je pravi beg iz urbanog Hamburga, idealan za šetnje, džogiranje, šetnje pasa i vožnje bicikala. Jedna od glavnih atrakcija parka je planetarijum, koji je nalazi i u bivšem vodenom tornju i izdiže visoko iznad drveća sa koga se prostire pogled na grad. Planetarijum koristi najmoderniju tehnologiju za svoje projekcije, te je i odlazak tamo takođe poseban doživljaj – putovanje kroz svemir zavaljeni u udobna sedišta.

C. Wildpark Schwarze Berge

Malo izvan grada nalazi se zanimljivi zoološki vrt i park, koji međutim nije ono na šta ste navikli kada se pomene Zoo-vrt. To je šumovito brdo ograđeno, tako da životinje praktično žive u svom prirodnom staništu. Samim tim, tamo nećete naići na neke egzotične vrste kao što su pingvini, foke i sl, već vukovi, medvedi, rakuni, jeleni, lisice i mnoge druge. Površina je parka je velika, te i životinje imaju mnogo više prostora za kretanje. Imaćete priliku da se igrate sa malim jarićima ili gledati orlove kako proleću pored vas sa punim rasponom krila i još mnogo toga. Do parka možete doći autobusom (340) ili kolima. Jednodnevni izlet tamo svakako ne treba propustite.

D. Botanischer Garten – Klein Flottbek

Još jedna lepa destinacija za šetnju na samo 15 minuta vožnje od centra grada. Park je odlično osmišljen tako što je podeljen u zone, tj. predele sa specifičnom vegetacijom – pacifički, kineski, pustinjski, južnoamerički itd. Izdvojte jedno popodne i prošetajte, uživajte u šetnji među visokim sekvojama, gustim bambusima ili bodljikavim kaktusima, prepustite se opojnim mirisima četinara i ostalih zanimljivih biljaka koje će te tamo naći. Do parka se lako dolazi linijom metroa S1 (stanica „Klein Flottbek“).

D. Ohlsdorfer Friedhoff

Ovo će zvučati možda čudno, ali jedan od najlepših parkova u Hamburgu je ujedno i groblje. I to najveće gradsko groblje na svetu. Ovaj takozvani park-groblje obuhvata površinu od 391 hektara i konstruisano je tako da ne služi samo za sahrane, već i kao prostor za šetnju i rekreaciju. Toliko je veliko da ukupna dužina ulica u okviru groblja iznosi 17 km, te postoje i autobuske linije koja pokrivaju ovaj neobični park. Groblje je konstruisano još 1877. godine i vremenom je postalo popularno mesto za rekreaciju i šetnje, ali ujedno i turistička atrakcija. U okviru groblja se nalazi i nekoliko memorijalnih centara – za žrtve progona od strane nacista, za žrtve stradale tokom operacije Gamora, za pripadnike pokreta otpora stradale od strane fašista i groblje vojnika Komonvelta koji su poginuli tokom I i II svetskog rata. Tako da, koliko god čudno zvučalo, moj predlog je da prošetate malo po ovom groblju.

5. Alster

Alster je reka u samom centru grada. Veštački proširena i podeljena na dva jezera „unutrašnji“ (*nem. „Binnen“-) i „spoljni“ (*nem. „Außen“-) Alster koji se protežu od Jungfernštiga na jugu do prelepog naselja Vinterhude na severnoj strani. Na mestu spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg Alstera nalazi se stari i predivni most Lombard, koji svojim lukovima ulepšava pejzaž grada kad se gleda sa jezera. Oko jezera postoji staza za šetanje, trčanje i vožnju bicikala, u čemu Hamburžani svakodnevno uživaju (bez obzira na vremenske prilike). Ako krenete da šetate oko većeg jezera šetaćete elitnim naseljima Ulenhorst, Vinterhude i Harvestehude koja svojim stanovnicima daju poseban status, te su ta naselja poznata i kao „posh“ naselja. Sa istočne strane jezera ugledaćete skupe hotele, a kako budete prilazili severnoj i potom zapadnoj strani jezera primetićete prelepe kuće i stanove, gde ne može svako da priušti da živi. Međutim, pravi način da uživate jeste da budete na jezeru. Hamburžani zaista vole vodu i koriste svaki momenat da provedu vreme bilo pored jezera, bilo na jezeru. Možete da uzmete turu jednim od turističkih brodića i da krstarite jezerom i sporednim kanalima, ili još bolje, da iznajmite kanu ili pedalinu i da se sami vozite. Kada je lepo vreme, jezero vrvi od jarbola malih jedrilica, i kanua i pedalina, ili probajte sve popularniji  „Stand-up-Pedaling“ gde veslate stojeći na nečemu sličnom dasci za surfing. Obavezno se prošetajte istočnom stranom reke u večernjim satima, jer se tamo može videti jedan od najlepših zalazaka sunca. Takođe, da napomenem, u maju, kada cvetaju trešnje, održava se i japanski festival kada se pali divan vatromet iznad jezera.

6. Landungsbrücken

Ko voli da provodi vreme pored reke, svakako treba da poseti pristanište Landungsbrücken. Pristanište je sagrađeno 1893. godine, a zgrada, koja danas predstavlja jedan od simbola grada, je završena 1909. godine. U okviru zgrade danas možete naći prodavnice suvenira, kao i „Hard-Rock Café“ i originalnu nemačku pivnicu „Blockbraü“, koji imaju terase sa predivnim pogledom na reku. Ako gledate ka tornju iz pravca reke, videćete brojač koji pokazuje nivo vodostaja reke, a sa suprotne strane tornja je sat. Nekada je to bilo glavno pristanište za teretne brodove,  dok danas tu pristaju manji turistički brodovi i pre svega oni koji služe kao gradski prevoz. Kad smo kod toga, toplo preporučujem da se ukrcate na brod „Ferry 62“ (na doku broj 3) i za istu cenu karte kao i za bilo koji drugi gradski prevoz plovite Labom i uživate  posmatrajući sa jedne strane luku i brodogradilište, a sa druge naselje St. Pauli kako se spušta ka reci. Sa druge strane reke se nalaze pozorišta u kojima se igraju najpopularniji mjuzikli u gradu. Jedan od njih je „Kralj lavova“, mjuzikl koji godinama oduševljava publiku i za čije karte moraju da se rezervišu i po mesec dana unapred, iako se predstava izvodi skoro svaki dan.

Odmah pored pristaništa spazićete zgradu u obliku kupole, ispod koje se nalazi ulaz u stari podvodni tunel. Sagrađen 1911. godine sa svojih 426,5 metara dužine predstavljao je glavni prelaz na drugu stranu reke, sve dok dalje niz reku nije izgrađen mnogo veći tunel 1975. godine. Specifično kod njega je što se automobili spuštaju i podižu velikim liftovima sa obe strane tunela. Tunel je proglašen za jedan od spomenika Hamburga i možete njime da se prošetate, vozite bicikl i ponekad da vidite i neki auto kako prolazi. Liftovi su i dalje u upotrebi, a koga ne mrzi može da koristi i stepenice. Sa druge strane reke ćete dobiti priliku da posmatrate panoramu grada i zgradu filharmonije kako se izdiže iz reke.

Kada se vratite na gradsku stranu reke i nastavite dalje da šetate nizvodno naići ćete na nekoliko popularnih „beach-bar“-ova kao što su Dock 3, Del Mar i Strand Pauli, na kojima ćete imati utisak kao da ste na moru, okruženi ležaljkama, palmama, peskom i uvek dobrom atmosferom. Ako ipak krenete uzvodno, šetaćete kejom koji vas uz laganu šetnju od 20 minuta vodi do HafenCity-a. Kej prolazi pored marine gde ćete pored brojnih usidrenih brodova spaziti dva znatno veća broda. Oba broda su muzeji i gradski spomenici. Jedan je „Cap San Diego“, najveći muzej-teretni brod koji je u plovnom stanju. Drugi brod je vizuelno još interesantniji – „Rickmar Rickmers“ – trgovački jedrenjak konstruisan krajem 19. veka (više o brodovima možete da pročitate u delu o muzejima Hamburga).

Do Landungsbrukena lako možete da stignete metroom (linije U3, S3, S1). A možda se čak i najlepši pogled na taj kompleks pruža upravo pri izlasku sa metro stanice sa mosta koji vas prebacuje na kej ili sa balkona iznad stanice. Takođe, preko puta zgrade pristaništa imate malo brdo na kome se nalazi vidikovac ispred hotela koji gleda ka reci, odakle mogu da se naprave lepe fotografije, posebno uz zalazak sunca.

📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.

7. Elbstrand

Ako vam se posreći da ugrabite jedan vreli letnji dan u Hamburgu, nikako ne propustite da odete do peščane plaže uz reku, Elbstrand. Nalazi se blizu centra grada, te je lako stići do nje autobusom br. 112, biciklom ili brodićem „Ferry 62“. Nakon što se iskrcate, naići ćete prvo na red barova i restorana gde možete da sedite u hladovini i da se osvežite uz hladno pivo, sladoled ili neki koktel. Plaža počinje ispod elitnog dela grada Otmaršen (*nem. „Othmarschen“), a završava se u drugom, takođe elitnom naselju, Blankeneze i dugačka je oko 13 km. Za vreme letnjih vrućina predstavlja idealno mesto za uživanje, a privukla je pažnju i Nju Jork Tajmsa (*eng. „New York Times“) koji je plažu uvrstio 10 najomiljenijih gradskih mesta na vodi u Evropi. Iako voda nije najpogodnija za kupanje, što zbog luke preko puta, što zbog jakih struja, prija makar samo da umočite noge i tako se rashladite. Po lepom vremenu plaža je puna mladih ljudi i porodica, koji dolaze da se sunčaju, igraju odbojku ili fudbal na pesku, prave roštilj uz zvuke gitare ili bitove letnjih hitova i posmatraju velike brodove koji plove rekom. Uveče ćete tu gledati i jedan od najlepših zalazaka sunca. Nakon što zađe sunce, možete da se popnete na brdo iznad plaže i da uživate u noćnim svetlima luke.

8. Hafencity

Na nekadašnjem mestu gde se nalazila luka od 2001. godine nastaje najveće gradilište Evropi u cilju regeneracije i urbanizovanja tog dela grada. Od momenta izmeštanja luke sa rečnog ostrva Grasbruk (*nem. „Grassbrook“) ovaj deo grada je ostao napušten, ali u skladu sa planom treba da postane potpuno novo stambeno-poslovno jezgro grada. I za sad je na odličnom putu ka tome. Već 2008. godine Hafen Siti je zvanično postao novi deo grada obuhvatajući površinu 2.2 km² čiji se potpuni završetak radova očekuje u drugoj polovini 2020-tih. U sklop ovog dela zvanično grada ulazi i „Speicherstadt“ (*srp. „Grad magacina“), o kome će posebno biti reči u narednom poglavlju, mada kada kažemo danas Hafen Siti mislimo ipak na novi deo grada koji se gradi, a tu ne spada Špajherštad. Dok se šetate delom grada ispresecanim kanalima i mostovima, primetićete odličan miks modernog stila, sa pomorskim motivima, ali i nezaobilaznim zidovima od crvenih cigli, te se svaka zgrada uklapa savršeno uklapa u sliku lučkog grada. Same ulice tog dela grada nose imena poznatih moreplovaca ili dalekih luka i ostrva. Iako još nije završen, Hafen Siti je već danas lep i razvijen poslovni centar u kome se nalaze sedišta nekih od najvećih svetskih firmi kao što su Kuehne-Nagel, Unilever, Spiegel Group i dr, zatim HafenCity univerzitet, ali i brojni kulturno-istorijski sadržaji. Pre svega tu je Međunarodni pomorski muzej, najveći privatni pomorski muzej na svetu, zatim Hamburger Dungeon i Miniatur Wunderland, muzeji začina i kafe, kao i jedan neobični muzej automobila – takozvani „Prototip muzej“ u kome su izloženi razni unikatni modeli iz privatnih kolekcija. U toku je izgradnja i tornja, jedne od budućih najviših zgrada Hamburga , kao i tržni centar koji će taj deo grada učiniti značajno sadržajnijim i primamljivijim za stanovanje. I same metro stanice su specijalno dizajnirane: „Elbbrücken“ – stanica napravljena u obliku dva povezana staklena tunela za linije U4 i S3 odakle se takođe pruža divan pogled na reku i na Hafen Siti, zatim stanica „HafenCity Universität“ na kojoj imate lampe koje menjaju boje uz zvukove talasa i galebova, i stanca „Überseequartier”, gde se nalazi izložen jedan od brojnih modela brodova iz Pomorskog muzeja koji se nalazi u blizini.

Međutim, ono na šta prvo danas pomislite pri pomenu Hafen Siti ujedno je i simbol ovog dela grada (a i celog Hamburga) i jedno od modernih čuda gradnje – koncertna dvorana Elbfilharmonija (*nem. „Elbphilharmonie“). Ova impozantna staklena građevina, izgrađena na nekadašnjem magacinu na samom kraju rečnog ostrva Grasbruk, sa svojih 110 metara visine je i jedna od najviših zgrada Hamburga, tako da njen neobični talasasti krov možete da vidite iz raznih delova grada. Iznutra obuhvata čitav niz sadržaja – koncertne dvorane, plazu sa pogledom na ceo grad, hotel, bar, spa, ali i stanove (sa cenom od preko 10 miliona eura). Do plaze možete besplatno da se popnete, otvorena je za javnost skoro ceo dan, a ulaznice samo pokupite na blagajni. Još na samom ulazu će vas impresionirati 80 metara duge pokretne stepenice koje će vas popeti na 26 metara visoku plazu, odakle se pruža veličanstveni pogled na luku i St. Pauli sa južne i zapadne strane, zatim na Hafen Siti sa istočne strane, a sa severne strane se pruža divna panorama grada sa svim tornjevima koji se nadvijaju nad gradom. U bilo koje doba dana da odete, napravićete sebi odlične slike za Instagram 😉. Takođe, možete da kupite i ulaznice za ture tokom kojih ćete da saznate malo više o izgradnji i vidite kako koncertne dvorane izgledaju, ako već ne uspete da odete na neki koncert (karte su uglavnom unapred rasprodate, pa bih ljubiteljima muzike preporučio da karte za koncert obavezno kupe online koji mesec ranije). Kod izgradnje koncertnih sala posebno se vodilo računa o akustičnosti, pa je tako u velikoj dvorani bina postavljena u sredini, a zidovi su obloženi specijalnim 3D panelima i tako doprineli da postane jedna od najakustičnijih sala na svetu.

Ipak, da ne bude da se samo kod nas na Balkanu uvek nešto „mulja“, moram dodati da i ovde prilikom izgradnje nije sve teklo po planu. Prvobitni plan je predviđao izgradnju uz ukupne troškove od „samo“ 77 miliona evra. Gradnja je počela 2007. godine, ali su troškovi svake godine sve više rasli, te je stalno dolazilo do promene budžeta i odlaganja završetka radova. Na kraju su troškovi značajno prevazišli predviđeni budžet i iznosili čitavih 866 miliona evra, a radovi su konačno završeni 2016. godine. Zato neretko možete čuti od Hamburžana kako ne vole ovu građevinu, jer je većim delom finansirana iz budžeta samog grada (u prevodu od poreza koji oni plaćaju). Dvorana je otvorena u januaru 2017. godine uz raskošno osvetljenje čitave zgrade i pravi pravcati „light-show“. Do filharmonije je najlakše doći linijom metroa U3, prvo do stanice „Baumwall“, a zatim samo laganom šetnjom idite ka staklenom i talasastom vrhu zgrade.

Otkrijte šta sve naši ljudi u Hamburgu nude – gde su naši restorani, lekari, automehaničari, otkrijte naša udruženja i klubove i sve drugo što naši ljudi nude u prelepom Hamburgu.

9. Speicherstadt tj. grad magacina

Najveći kompleks magacina na svetu, izgrađen na drvenim stubovima 1880-tih godina u tadašnjoj luci Hamburga, ovaj distrikt je imao bitnu ekonomsku i istorijsku svrhu. Kako je u 19. veku Pruska jačala, Hamburg je pripao Severno-nemačkoj Federaciji, ali ne i carinskoj uniji. Godinama je Pruska pritiskala Hamburg da se priključi carinskoj uniji i 1881. godine je Hamburg morao da popusti i potpisao sporazum sa Pruskom o priključivanju celom svojom teritorijom, osim jednim delom luke, koji bi nastavio da ima trajni status slobodne carinske zone. Tako je u toj oblasti počelo raščišćavanje prostora za izgradnju magacina, koji su imali veliki doprinos uvećanju bogatstva Hamburga sve do Drugog svetskog rata, kada je tokom bombardovanja grada skoro polovina magacina uništena. Nakon toga, do 1967. godine, distrikt je obnovljen, ali kako je luka premeštena, ovaj distrikt je dobio drugu namenu, te se u tim zgradama danas nalaze muzeji i razne kompanije i Hanzeatski trgovinski centar. Jedna zanimljivost koja je mene posebno oduševila,baš je to koliko su u Hamburgu svesni istorijskog značaja građevina, te svaku zgradu probaju maksimalno da iskoriste i sačuvaju od propasti. Tako šetajući danas ovim distriktom, a i dalje po gradu možete ugledati male kućice, izdvojene od ostalih viših zgrada, u kojima su restorani, policijska stanica ili butici, ne znajući da su to nekada bili javni toaleti, jer su u srednjem veku zgrade pravljene bez toaleta. Još jedna divna građevina u toj oblasti je tkz. „Vodeni dvorac“ (*nem. „Wasserschloß”), izgrađen 1907. godine kao radionica i prenoćište za radnike u luci. Danas se tu nalazi kafić i prodavnica čaja.  Zbog posebne lokacije na malom poluostrvu na sredini kanala, kućica je privlačna fotografima, ali isto i kao scenografija za filmove i serije. Od 2015. godine ovaj veličanstveni distrikt se nalazi pod zaštitom Uneska i predstavlja pravu istorijsku sliku veličine i snage Hamburga kao srednjevekovne luke i trgovačkog centra. Bez preterivanja jedan od najlepših delova grada i nezaobilazna atrakcija gde lako možete da zamislite kako je nekada život i rad u luci izgledao. Ne smete propustiti šansu da prošetate distriktom, posebno uveče kada se pali predivna rasveta, te sam pogled na zgrade od cigle koje se oslikavaju u vodi kanala ispresecanih mostovima ostavlja svakog posmatrača bez daha.

10. Gradska luka

Hamburška luka je najveća luka Nemačke, ali i treća najveća u Evropi, te su joj Nemci zbog njenog velikog značaja opravdano dali ime „Kapija ka svetu“ (*nem. „Tor zur Welt“). Njen geografski položaj joj itekako ide u korist – na 110 kilometara od ušća Labe u Severno more, a račvanje reke omogućava izgradnju brojnih pristaništa i skladišta. Danas luka, ne samo što je izvor ekonomske moći Hamburga, već i velika turistička atrakcija, te mnogi turisti plove brodovima po luci i dive se veličini i masivnosti prekookeanskih brodova, koji su tu usidreni, čekajući da krenu na novo putovanje.

Luka je stara koliko i sam grad i vremenom je njen značaj samo rastao. Prva luka Hamburga se nalazila u blizini kule nekadašnje crkve Sv. Nikole, a za dan kad je osnovana se uzima 7. maj 1888. godine – dan kad je Fridrih I Barbarosa dao Hamburžanima pravo da plove oslobođeni carina od donje Labe do Severnog mora. Ovaj dan se i dan danas slavi kao rođendan luke (*nem. „Hafengeburtstag“)  i predstavlja jedan od najvećih događaja u gradu koji se slavi prvog ili drugog vikenda u maju. Taj vikend razni brodovi iz celog sveta uplovljavaju u luku i učestvuju u paradi koja privlači na hiljade turista iz celog sveta. Drugi dan je naročito zanimljiv – u toku dana se održava prava parada brodova svih veličina i vrsta (remorkeri, jedrenjaci, parni brodovi i mnogi drugi), a kada padne mrak isplovljavaju ogromni kruzeri obasjani kao novogodišnje jelke i trubeći pozdravljaju publiku na obali, a potom kreće veličanstveni vatromet kao blistavi završetak parade.

Kada je Hamburg pristupio Hanzeatskoj ligi, to je naglo poguralo pomorsku trgovinu, a grad je tako od 13-16. veka stekao veliko bogatstvo i postao jedna od najvažnijih luka Evrope. Kasnije je daljem razvoju luke doprinelo naravno i otkriće Amerike. Nedugo nakon sticanja nezavisnosti SAD-a počinje i trgovina sa tom zemljom, te već 1782. godine isplovljava prvi hamburški brod koji je prelazi Atlantik, a do 1788. godine čak 150 brodova pod zastavom Hamburga plovi Atlantskim okeanom ka Americi. Trgovina počinje da se razvija i sa ostalim kontinentima, te do 1850. godine hamburški brodovi plove po svim okeanima sveta. Porast obima trgovine je zahtevao i veću luku, te su polovinom 19. veka počele pripreme za rekonstrukciju. 1866. godine su izgrađeni kejevi sa pristaništima i skladištima, a potom je i železnička pruga sprovedena do luke, pa se istovar mogao vršiti direktno u vagone. Pristanište u St. Pauliju (današnji Landungsbruken) takođe počinje da se gradi u to vreme, ali je otvoreno tek 1910. godine. Špajherštad od 1881. godine donosi veliku prednost Hamburgu u pomorskoj trgovini (više o tome u prethodnom poglavlju). Hamburg tako postaje početkom dvadesetog veka treća najveća luka na svetu, posle Londona i Nju Jorka.

Nažalost, tokom Drugog svetskog rata čak 80% luke biva razoreno. Sa obnovom se krenulo odmah po završetku rata, ali i planiranjem nove modernije luke. Tako je 60-tih godina 20. veka izgrađena nova moderna luka preko puta St. Paulija i Altone. Nova luka je pre svega bila prilagođena novim tehnologijama pomorskog transporta – transport kontejnerima. Kada su se Zapadna i Istočna Nemačka ujedinile trgovina se podigla na još viši nivo, a luka uz kontinuiranu modernizaciju nastavila da se vraća na mesto stare slave. Luka pored pristaništa za brodove za transport robe, poseduje i brodogradilišta, a predstavlja i jedan od centara za kruzere koji odavde plove dalje ka Severnom i Baltičkom moru ili preko Atlantskog okeana. Danas je to 3. najprometnija luka u Evropi, posle Roterdama (Holandija) i Antverpena (Belgija).

11. Altona

Danas jedna od najvećih opština Hamburga, nastala je kao ribarsko naselje u 16. veku. Kasnije kad je 1640. godine pripala Danskoj kraljevini počinje ubrzano da se razvija i širi i vremenom postaje jedan od najbitnijih gradova u regionu, koji se razvijao uporedo sa Hamburgom. Kasnije, od 1867. godine, nakon Dansko-Pruskih ratova, postaje deo Pruske, da bi 1937. godine postala i zvanično deo Hamburga.  Altona je predstavljala oduvek mesto otvoreno za sve, te je kroz različite periode predstavljao utočište za brojne verske, ratne i brojne druge izbeglice koji su često bili proganjani iz Hamburga, što pokazuju i brojni spomenici danas, kao što je najveće jevrejsko groblje ili već pomenuta ulica „Große Freiheit” kao simbol verske slobode, koja je u to vreme bila zabranjena u susednom Hamburgu. U blizini centra Altone se nalazi velika bela građevina – stara gradska većnica (koja je inače treća po redu gradska većnica Altone), izgrađena 1898. godine i do pripajanja Hamburgu služila svojoj svrsi. Ispred nje je spomenik prvog nemačkog kralja Viljema I na konju. Danas Altona obuhvata popularne krajeve kao što su Reperban i Šance, ali generalno cela opština je nekako življa i uzburkanija od ostatka Hamburga. Altona je vremenom postala popularna za strance iz „latino“ zemalja, pa tamo možete sresti dosta ljudi poreklom iz Španije, Portugala, Južne Amerike i drugih, te naravno ima i puno restorana iz tih zemalja i klubova sa latino-muzikom. Pored toga Altoni pripada i najveći park u Hamburgu – Folkspark pored koga se nalazi i veliki stadion fudbalskog kluba HSV-a, kao i arena (slična beogradskoj) u kojoj se organizuju velika sportska dešavanja i koncerti. Altoni su kasnije priključena i bogata naselja Otmaršen i Blankenze. Za ljubitelje istorije obratite pažnju na trotoar dok budete šetali Šanceom – ugledaćete pločice sa urezanim znakom A|H koje se u nizu prostiru duž trotoara, presecaju čitav kraj, a predstavljaju nekadašnju granicu između Hamburga i danske Altone. Šance je i centar najžešćih demonstracija (kada ih ima), gde se uglavnom „levičari“ sukobljavaju sa policijom (ništa što već nismo videli u našim zemljama). Do samog centra Altone možete doći svim S linijama metroa. U centru se nalazi tržni centar, šetalište, tržni centar i IKEA, a zimi i veliki Božićni trg.  Kada krenete odatle ka reci, naići ćete na jedan od simbola Altone – fontanu-spomenik u čijem središtu stoje dva džinovska kentaura kako se bore za ribu i simbolično predstavljaju rivalitet Hamburga i Altone. Nastavite li dalje u pravcu reke dolazite do vidikovca „Altonaer Balkon“ (*srp. „Altonska terasa“) odakle se pruža divan pogled na luku, reku i najveći most Hamburga – Kolbrandbruke (*nem. „Köhlbrandbrücke“) kako se savija iznad luke. Kada je sagrađen, most je čitavih 18 godina važio za najduži viseći most sa sajlama na svetu, a danas je drugi najduži most u Nemačkoj. Sa vidikovca možete da se spustite stepenicama do reke i da produžite do zgrade Dokland (*nem. „Dockland“), poslovne zgrade u obliku broda. Njena zanimljiva konstrukcija je posebno privlačna fotografima. Sa južne strane zgrade imate 136 stepenika koji vode do 25 metara visoke terase sa pogledom na luku (još jedno sjajno mesto za posmatranje zalaska sunca 😊). Odmah pored se nalazi pristanište za kruzere, pa možda budete imali prilike da vidite jednog od „plutajućih hotela“ iz blizine. Tu se nalazi i stanica za rečni broj 62 koji vas može direktno prevesti do grada ili dalje uz reku do plaže.

12. Othmarschen / Blankenese

Ako želite da vidite kako žive imućniji građani Hamburga, zađite malo u krajeve Otmaršen i Blankeneze. Šetajući ulicama koja podsećaju na predgrađa iz američkih filmova zapazićete uredno podšišane travnjake, sređena dvorišta i predivne kuće. Oba predgrađa se nalaze u zapadnom delu Hamburga uz reku i do njih se može doći metroom (S1), autobusom ili laganom šetnjom uz reku. Blankeneze se naročito izdvaja svojim brdovitim krajolikom. Nekada ribarsko naselje, sada ima status skupog predgrađa Hamburga. Izgrađeno na desnoj obali Labe naselje se nalazi na brdu koje se spušta ka obali. Posebno je lep deo koji se zove „Treppenviertel“ (*srp. „Stepenasta četvrt“), gde dok šetate vijugavim uličicama nailazite na tačke odakle se pruža lep pejzaž. Kad se spustite do obale, izlazite do keja koji vas vodi nazad skroz do „Elbstrand“ plaže. Dok šetate pored reke, možete da uživate u pogledu na kruzere i brodove za prevoz kontejnera, tkz. okeanske gigante, kako uplovljavaju u luku ili isplovljavaju iz nje. Zaista jedan nesvakidašnji prizor, koji nikoga ne ostavi ravnodušnim.

13. Wilkomm-Höft tj. “mesto dobrodošlice”

Ako imate vremena za kratak izlet do predgrađa Hamburga zvanog Vedel (*nem. „Wedel“) iskoristite par sati da skoknete do mesta odakle se pozdravljaju svi brodovi koji ulaze ili izlaze iz luke. U momentu kada brod plovi pored doka sa razglasa čuje se pozdrav na nemačkom i engleskom jeziku i na jeziku zemlje odakle brod dolazi, a potom i himna zemlje porekla broda. Pred dokom se nalazi jarbol visok 40m na kome se nalaze zastave Nemačke, Hamburga, pokrajine Šlesvih-Holštajn i signalna zastava za srećan put. Ova zanimljiva ceremonija se odvija svakodnevno još od juna 1952. godine za svaki brod koji ovuda prođe (prosečno 50 brodova dnevno). Kod doka imate i restoran „Schulauer-Fährhaus“ iz koga možete uz piće da posmatrate ceremoniju, dok vam unutra jedan od pet kapetana daje informacije o brodu koji upravo gledate. Na samom sajtu restorana možete da pratite lokaciju brodova koji se približavaju doku. Do tamo možete doći linijom S1 (poslednja stanica), treba oko 25 min od centra grada, i potom autobusom 3 stanice (stanica se zove po tom mestu). Ako biste želeli da uhvatite neki posebni brod kako plovi, poput velikih kruzera (tkz. plutajućih hotela) ili masivnih teretnih brodova za prevoz kontejnera, proverite pre polaska na sajtu luke raspored plovidbe za taj dan, kako se ne bi desilo da dugo čekate da vidite brod.

16. Zološki vrt

Još jedna prava oaza usred grada. Dovoljno veliki za celodnevni izlet sa porodicom ili društvom, zoo-vrt je jedna od omiljenih destinacija tokom vikenda. Prepun životinja iz svih krajeva planete (preko 2100 vrsta), od simpatičnih lemura, koje možda još na ulazu možete da gledate kako se igraju, crevnih pandi koji se veru po drveću, do smotanih pingvina koji uživaju skakućući u vodu i velikih morževa kako plivaju u svom bazenu koje možete i pod vodom da vidite kako se uvrću i igraju. Svih 530 vrsta životinja se nalazi u svom prirodnom okruženju i kad je osnovan 1907. godine postao je prvi takav zoo-vrt u svetu, gde se životinje više nisu držale u skučenim kavezima. Pošto ima i nekih životinja kojima je prirodna sredina „malo“ hladnija, kao što su pingvini, ponesite i nešto toplije da ogrnete kada uđete.  A neke životinje možete naći kako potpuno slobodno tumaraju parkom, kao što australijski kunići. Pored samog zoološkog vrta u okviru parka imate i veliki tropski akvarijum u kome možete videti razne vrste egzotičnih riba, od pirana, preko morskih konjića do velikih ajkula i raža.  Zabranjeno je da hranite životinje grickalicama ili bilo čime što nije njihova tipična hrana. Međutim na pojedinim lokacijama u parku možete da kupite hranu kojom smete (tamo gde piše da je dozvoljeno) da ih hranite.  Na ulazu u park ćete dobiti mapu koja će vam sigurno dosta pomoći da se lakše snađete u lavirintu puteva, ali i da vidite raspored specijalnih događaja u parku kao što je hranjenje pojedinih životinja ili igranje sa fokama. Za višesatnu šetnju bih vam preporučio da ponesete obavezno flašicu vode i da se lepo najedete, ali naravno imate i unutar parka bar i restoran gde možete da se okrepite.

Ipak, ostaviću na vama da istražujete po zoološkom vrtu, a ovde bih napisao nešto o osnivanju zoološkog vrta, koji ima veoma zanimljivu istoriju. Park je osnovao Karl Hagenbek Mlađi, sin ribara, Karla Hagenbeka, koji je još 1863. godine počeo amaterski da skuplja egzotične životinje, ali i da ih prodaje. Ubrzo je to počelo mnogo više da se isplaćuje nego prodaja ribe, te se potpuno posvetio tome i već do 1870. godine postao poznat po svojim izložbama, pa mu se i sin ubrzo pridružuje u putovanju svetom i prikupljanju životinja i nastavio je posao i nakon što mu je otac umro. Prvi zoološki vrt u Hamburgu otvaraju 1874. godine. Ali, Hagenbek Mlađi je imao i svoju mračnu stranu, te nije samo životinje smatrao interesantnim za izložbu, već i ljude, pa je tako izlagao i ljude iz Afrike u njihovoj tradicionalnoj nošnji, sa oružjima i oruđima koji su koristili i to nazvao ljudski zoo-vrt. Popularnost je jedno vreme ubrzano rasla, ali sa pojavom fotografije, njegov zoološki vrt više nije izgledao toliko realno. Kako često više nije mogao da proda životinje koje je izlagao, rešio je da otvori i cirkus. Da bi se izborio sa padom popularnosti, mlađi Hagenbek je na kraju improvizovao i patentirao takozvani „panorama sistem“ – u bazenu su bile foke i morževi, a iza irvasi, ali ono što gledaoci nisu mogli da vide je rov koji je razdvajao bazen od irvasa, tako da su izgledali kao da su svi u zajedničkom okruženju. Tako se razvila ideja o stvaranju prirodnog okruženja životinja. Kako mu je za to trebao veći prostor, Hagenbek mlađi otvara veći zoološki park van centra grada, gde se i danas nalazi. Proučavajući životinje na svojim putovanjima i u cirkusu, posmatrao je koliko im treba prostora, koliko daleko mogu da skoče i na osnovu toga kreirao prostor gde žive, a primenjujući svoj „panorama sistem“ posetioci su mogli da vide više različitih životinja odjednom. Ono što je bilo revolucionarno je da je životinje grupisao po vrstama, što se do tada nije radilo. Ovakav potez mu je doneo veliku popularnost, a on je svoj zoo-vrt nazvao „životinjski raj“. Zoološkim vrtom i dan danas upravljaju Hagenbekovi naslednici i još uvek nosi njegovo ime.

17. Fischmarkt tj. riblja pijaca

Ako ste ranoranilac i nije vam teško da nedeljom ujutru ustanete „sa petlovima“, ili još bolje, ako ostanete nakon subote veče u izlasku do ranih jutarnjih sati i imate još malo snage u sebi, to je idealna prilika da odete do riblje pijace, koja je još jedna u nizu specijalnih atrakcija u Hamburgu. Pijaca radi samo nedeljom, leti od 5-9:30h, a zimi od 7-9:30h i svaki put ugosti preko 70.000 posetilaca. Na pijaci možete naći praktično sve – od sveže ribe i to nekih egzotičnih primeraka, preko tropskog voća, povrća i cveća do odeće i suvenira. Ne morate ni da dođete zbog kupovine, dovoljno je samo da prošetate pijacom, da osetite atmosferu, slušate trgovce koji se iz sveg glasa nadmeću cenama kako bi pridobili kupce. A kad ste već tu, zašto da ne doručkujete? Ribu koju kupite možete da date da vam spreme za doručak i dok jedete uživate u jutarnjem povetarcu. Kada je loše vreme, pijaca se premešta u halu od cigle, odmah pored pijace. U istoj hali se uvek nedeljom ujutru može čuti i živa jazz/rock svirka, pa ljudi koji dolaze iz izlaska mogu još malo da uživaju u dobroj zabavi.

Ovaj tekst je deo serija tekstova o vodiču kroz Hamburg. Ukoliko niste pročitali druge delove, pregled celog vodiča možete videti ovde.

Otkrijte šta sve naši ljudi u Hamburgu nude – gde su naši restorani, lekari, automehaničari, otkrijte naša udruženja i klubove i sve drugo što naši ljudi nude u prelepom Hamburgu.

🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!

🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →

Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!