Ovaj tekst je deo serija tekstova o vodiču kroz Hamburg. Ukoliko niste pročitali druge delove, pregled celog vodiča možete videti ovde.
Svaki veliki grad ima svoje mračne tajne koje su vremenom prerasle u legende, pa tako i Hamburg. Ovde ćemo započeti priču o najpoznatijem serijskom ubici Hamburga, o Fricu Honki. Tokom prve polovine 70-tih godina prošlog veka psihički poremećen, Fric Honka je stekao „slavu“, tako što je ubio 4 prostitutke iz Sankt Paulija. Imao je turbulentan život i pre nego što je skrenuo na stazu ubice, imao je već dva propala braka i dvoje dece. Doživeo je saobraćajnu nesreću zbog koje je imao deformisano lice, te su ga ljudi svakako izbegavali. Ipak, nakon toga je neki period živeo sa svojom drugom ženom. Jedno veče u alkoholisanom stanju doveo je prostitutku u stan i pokušao da je prisili da ima seksualni odnos sa njim i njegovom partnerkom, ali je ona odbila, pobegla i prijavila policiji. Zbog alkohola je imao problema da bude u vezi sa ženama, pa je pokušavao to da nadomesti sa „prijateljicama noći“ koje je bi upoznao u pabu „Zlatna rukavica“ na Reperbanu. Prvo dokazano ubistvo je izveo 1970. godine, kada je prostitutka odbila da mu pruži usluge. Zadavio ju je, isekao na delove i zavijene u kese sakrivao u svom stanu u kom je živeo. Naredna ubistva je izveo na sličan način i iz sličnog razloga. Smrad je pokušavao da prikrije tako što je prskao parfem po stanu, a komšijama koje su se žalile govorio je da smrad dolazi odozdo, iz kuhinje grčkog restorana iz prizemlja zgrade. Honka je uhapšen sasvim slučajno. 1975. godine je u restoranu ispod stana u kome je živeo izbio požar. Nakon što su ugasili požar, vatrogasci su obilazili stanove u zgradi da bi proverili da su svi stanari dobro. Kad su se približili Honkinom stanu osetili su nepodnošljiv smrad, zbog čega su provalili u stan i zaprepastili se kad su videli delove tela ubijenih žena. Policija je odmah stigla, a kako Honka nije bio kod kuće rešili su da ga sačekaju u njegovom stanu. Predveče se pojavio sa prostitutkom, možda sledećom potencijalnom žrtvom i tada su ga uhapsili. Na suđenju je rekao kako se ne seća ničega, ali je na kraju priznao ubistva i dobio 15 godina zatvora u psihijatrijskoj klinici. Pušten je 1993, a poslednje godine života je proživeo pod imenom Peter Jensen. Ono što je veoma zanimljivo, nakon njegove smrti 1998. godine komšije su pričale kako je bio dobar i skroman čovek i, naravno, ostali šokirani kada su čuli ko je on zaista bio. 2019. godine je snimljen i film „Zlatna rukavica“ baziran na njegovoj priči.
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
Ako ste mislili da je ta priča jeziva, sledeća je još gora i dešava se takođe u Sankt Pauliju. U pitanju je Elizabet Vize (*nem. Elisabeth Wiese), „donosilac anđela iz St. Paulija“. Živela je u drugoj polovini 19. veka i radila kao babica. Međutim, optužena je da izvršila nelegalne abortuse, što je u to vreme bilo protivno religiji i zabranjeno joj je da nastavi da se bavi svojim pozivom. Živeći u braku sa jednim trgovcem, počeli su da oskudevaju u novcu i to je dovelo do problema među njima, toliko velikih da je Elizabet pokušala i nekoliko puta da ga usmrti. To joj međutim nije pošlo za rukom, te je završila u zatvoru. Nakon što je puštena iz zatvora, ponudila je svoje usluge ženama koje nisu mogle da izdržavaju svoju decu ili koja su imala nelegalno dobijenu decu, od koji je dobijala novac. Tu istu decu bi davala kasnije roditeljima koji su ih usvajali i njima je zauzvrat plaćala. Ali, ne baš uvek, stoga joj se dešavalo da joj decu vrate. Ali te dece se trebalo rešiti, te je smislila da majkama kaže kako su deca usvojena od strane bogatih roditelja u inostranstvu, ali je u stvari decu uspavljivala morfijumom i potom bi ih spalila u peći u svom stanu. Nakon nekog vremena, počela je da raste sumnja u vezi nestanka dece. Kako bi se prikrila i nastavila da zarađuje za život, Elizabet je naterala svoju ćerku da se bavi prostitucijom. Nažalost, jadna devojka je tako zatrudnela i čim se porodila u podrumu kuće, Elizabet je uzela novorođenče i udavila ga, a potom i spalila u peći. Policija je međutim uspela da je uhapsi i dokaže krivicu za obmanu, nemoralno sticanje zarade i ubistvo petoro dece. Osuđena je na smrtnu kaznu i 1905. godine glava joj je odrubljena na giljotini. Zbog gnusnih zločina i jezivog izraza lica, Elizabet Vize je poslužila kao lajtmotiv za izgled veštica kakve ih danas zamišljamo – bake velikog nosa i mrkog pogleda. Njena slika je poslužila i za izgled veštice iz čuvenog filma „Čarobnjak iz Oza“.
Još jedna legenda Hamburga je vezana za moreplovca i pirata Klausa Štertebekera (*nem Klaus Störtebeker). Priča se da je delio plen ravnopravno sa svojim mornarima i da je postupao poput Robina Huda – uzimao od bogatih i davao siromašnima. Ipak u istoriji je ostao upamćen kao ozloglašeni pirat koji je pljačkao hanzeatske brodove u 14. veku. Sa svojim moreplovcima je radio prvo kao plaćenik tokom Dansko-Švedskog rata, ali je kasnije nastavio da radi za svoj račun pljačkajući bogate trgovačke brodove. U svom poslednjem pohodu je opljačkao brod pun zlata koji je plovio ka Hamburgu, zbog čega je gradonačelnik grada poslao čitavu flotu da lovi i uhvati Štertebekera. Legenda kaže da, nakon što su uhvatili, Štertebeker je zamolio gradonačelnika da poštedi svakog moreplovca pored koga njegovo obezglavljeno telo prođe. Gradonačelnik se na to nasmejao, misleći da pirat lupa gluposti i pristao. Nakon što je dželat odrubio glavu, Štertebekerovo telo je ustalo i prošlo pored 11 mornara pre nego što ga je dželat namerno sapleo. Na kraju je reč pogažena i svih 73 mornara su ubijeni. Na kraju je čak i dželatu došlo glave njegovo sečivo, kada su ga članovi gradske vlasti upitali da li se umorio od silnog posla, a on se već polupijan u pabu našalio i rekao da bi imao dovoljno snage da odrubi glave i svima u senatu, što se naravno njima ni malo nije dopalo, pa su dali naređenje da se i dželatu odrubi glava. Od zlata koje je pronađeno na Štertebekerovom brodu napravljen je zlatni vrh na crkvi Svete Katarine. Ipak ime Štertebek je ostalo upamćeno. Njegovo ime u prevodu sa saksonskog jezika znači „ispiti kriglu u jednom cugu“. Legenda kaže da je sam Štertebeker mogao da popije 4 litre piva u cugu, pa je to i danas ostao svojevrstan izazov.
Ovaj tekst je deo serija tekstova o vodiču kroz Hamburg. Ukoliko niste pročitali druge delove, pregled celog vodiča možete videti ovde.
🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!
🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →
Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!
