Koliko puta su vas Nemci pitali da spelujete vaše ime ili prezime? Mene često, pogotovo prezime. I onda krenem: eS, eM, i oni me vrate na S i pitaju “S wie Siegfrid oder…?”. To me je uvek bunilo. Ja sam rekao eS, a oni me pitaju eS kao Zigfrid?! Čak i nakon punih 11 godina u Nemačkoj nisam naučio dobro da spelujem. Moja greška, priznajem. Mada, možda se sa novim pravilima za spelovanje promeni nešto i kod mene..u ovom tekstu pišem o novim pravilima za spelovanje.
Nemački institut za standardizaciju (Deutsche Institut für Normung, DIN) ažurirao je 13.05.2022. pravila za spelovanje i diktiranje – DIN 5009:2022-06. To je isti onaj institut koji je definisao veličinu A4 papira davne 1922. godine – zato se format papira koji Nemci obožavaju (verujem da zato toliko vole svoju birokratiju) zove DIN A4 format. Za taj institut, koji inače predstavlja nezavisnu platformu za standardizaciju u Nemačkoj i širom sveta, radi više od 36.000 eksperata iz najrazličitijih oblasti. Njih 15 iz oblasti obrazovanja, osiguranja i državnih institucija sastavili su nova pravila za spelovanje tj. “neue Buchstabiertafel”.
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
Koji je bio problem sada već starih pravila?
Problem starih pravila bio je da ona neprimereno predstavljaju današnje društvo u Nemačkoj. Tako je recimo rodna neravnopravnost bila izražena – pored 6 predmeta bilo je čak 19 muških imena, dok je ženskih bilo samo 6, među kojima je bilo i jedno koje ima negativnu konotaciju: ime Xanthippe je predstavljalo slovo X, a to ime je ujedno i uvreda i znači otprilike “plavi konj koji se stalno svađa”. Isto tako, institut tvrdi da religijske i etničke razlike u društvu nisu bile odgovarajuće prikazane u pravilu. Imena koja su se nalazila u pravilu predstavljaju stara, tradicionalna nemačka imena, koja danas više nisu u modi i sa kojom veliki broj stanovnika današnje Nemačke nije dobro upoznat. Uz to, i sama istorija korišćenja imena u ovom pravilu bila je problematična.
Prva pravila napravljena su davne 1890. godine, pri čemu su brojevi menjali slova, tj. “A kao 1”, “M kao 12” ili “N kao 13”. Do uvođenja imena umesto brojeva čekalo se do 1903. godine kada su, u skladu sa tadašnjim društvom, ubačena između ostalog i jevrejska imena kao npr. David (za D) ili Nathan (za N). Nacisti su nakon dolaska na vlasti sva jevrejska imena izbacili iz tih pravila 1934. godine, dok su nakon Drugog svetskog rata ona delimično bila i vraćena u popularnu “Buchstabiertafel”.
Na zahtev političkog kruga Baden-Virtenberga sazvana je komisija sa ciljem da razvije nova pravila koja treba da budu dugotrajna i koja će da još više pojednostavi diktiranje slova.
🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!
🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →
Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!
Nova pravila
Umesto na lična tj. osobna imena, nova pravila orijentišu se na gradove. Komisija je pokušala da uključi sve pokrajine, nažalost samo Bremen nije upao u pravilo pošto je Berlin zauzeo slovo B. Time što su izabrani gradovi da predstavljaju slova, rešen je i problem rodne neravnopravnosti kao i svaki oblik religijske, etničke i društvene neprikladnosti (religijska i strana imena, modernost imena itd). Tako je, nakon broj 13, pa onda jevrejskog imena “Nathan” pa onda od nacista uvedenog “Nordpol”, Nirnberg postao predstavnik slova N. Apropo Nirnberg: svi gradovi u kojima je Balkanski kutak aktivan nalaze se na tablici:
- B kao Berlin → Pronađi šta naši ljudi nude u Berlinu
- H kao Hamburg → Pronađi šta naši ljudi nude u Hamburgu
- M kao Minhen → Pronađi šta naši ljudi nude u Minhenu
- N kao Nirnberg → Pronađi šta naši ljudi nude u Nirnbergu i okolini
Poznati Umlauti nisu dobili svoja posebna imena gradova, već se Ü speluje kao “Umlaut Unna” (Unna kao U, sa Umlautom). Interesantno je i da ipak nisu svi gradovi u pravilu. Recimo Ypsilon predstavlja slovo Y jer je komisija odlučila da Yach, malo selo u Švarcvaldu, nije dovoljno poznato da bi se širom Nemačke koristilo.
Evo i tablice sa svim pravila:
Fun-Fact za “zanimljive” partije: ovaj sistem spelovanja postoji i u Italiji, Francuskoj, Holandiji/Nizozemskoj i u mnogim drugim zemljama.
Za fun-fact freakove kao što sam ja, evo više informacija o pravilu: https://www.din.de/resource/blob/867082/20c43e6b1f46ab20b7fe213c6013a6dc/fragenkatalog-din-5009-buchstabiertafel-data.pdf
A za sve normalne među vama, korišćenje ovih normi naravno nije obavezno. Svako može da napravi svoju specijalnu verziju i svoja pravila. Važno je samo da vas sagovornici razume.
Kako vama ide spelovanje i koje je vaše pravilo?
PS: Ko im kriv kad ne pišu kao što govore i ne čitaju kao što je napisano 🙂
