Berlin kroz objektiv studentkinje fotografije

Kad je u pitanju fotografija, kulturni milje sredine iz koje dolazimo igra veliku ulogu. Kada tražimo kadar, obično tražimo nešto što nas interesuje i nešto što upada u oko više od onoga što smo iz kadra izostavili.

Kao fotografa-stranca, u početku su me najviše privlačile scene koje su delovale poznato, koje su me podsećale na dom.

S obzirom da sam fotografiju počela da praktikujem na ulicama Beograda, u domenu dokumentarne fotografije, upravo to sam i nastavila da radim po dolasku u Berlin. Veliko zadovoljstvo mi je pružala šetnja po gradu i potraga za skrivenim delovima, kao i na prvi pogled neprimetnim, manjim ulicama.

Posle nekog vremena, napustila sam poznato i počela da tragam za nečim drugačijim. Multikulturalna sredina i ljudi kao njen sastavni deo bili su mi nepresušan izvor inspiracije. Tehnika preklapanja pomoću refleksija pomagala mi je kako bih ispričala priču koju želim, u isto vreme stvarajući nadrealnu sliku sveta oko mene. Savremeni svet je prepun izazova, a mi fotografi stalno tražimo nove momente koje bismo ovekovečili.

Kao bivšem studentu arhitekture, zgrade i arhitektonski objekti definitivno predstavljaju jedan od glavnih elemenata koji sačinjavaju fotografiju. Ono što danas najviše volim da fotografišem su ljudi, ali ne iz daljine u ulozi posmatrača, već iz blizine koja mi dopušta da tesno sarađujem sa njima. Kombinacija portreta i arhitekture su osnovni elementi koje koristim kako bih dočarala raznovrsnu slojevitost u fotografijama. Kombinacija ovih elemenata takođe je i ključni element koji potpomaže pri kadriranju fotografije.

Nakon tri godine, Berlin mi je postao potpuno poznat kao što je nekada bio Beograd. Interesantno je to što danas kada izađem na ulice Beograda, tražim nešto što povezujem sa Berlinom. Takođe, danas uočavam mnogo toga što u Beogradu ranije nisam.