nemacki-kutak-logo

Najviše problema sam u početku imao sa đubretom. Prvi utisci o Nemačkoj – drugi put

NK-011-Najviše-problema-sam-u-početku-imao-sa-đubretom.-Prvi-utisci-o-Nemačkoj-–-drugi-put

Kao što sam već opisao u prethodnim tekstovima moju avanturu i moj proces dolaska u Nemačku, nisam stigao opisati svoje utiske i deliće života u Nemačkoj. Kako stvari koje mi prijaju i koje smatram dobrim, tako i stvari koje mi ne prijaju.

Naravno ovde sam trenutno samo tri meseca, ali ako tome dodam moja prethodna iskustva u Nemačkoj iz 2011, onda bi to ukupno bilo skoro godinu dana provedenih ovde. Devet meseci učenja jezika bez prava na rad i sadašnjih tri meseca u 2016. kada sam našao posao. Naravno ove dve situacije se totalno razlikuju. Sa jedne strane, bio sam totalno pod zaštitom i brigom svoje porodice, bez bilo kakve mogućnosti da radim, gde sam bez previše pritiska i dosta svojih živaca utrošio na učenje jezika, kako li se ne bi što pre integrirao u ovo društvo. Sa druge strane, sad kad već imam posao, primećujem slobodu koju uživam, što sa finansijske strane tako i donošenju odluka šta bih radio. Od putovanja preko toga šta ću jesti do najvećih sitnica.

Jedna stvar koja je ista u bilo kom trenutku kad sam bio u Nemačkoj je vezana za zakone koje važe u ovoj državi. Naravno nisam neki poznavalac, pa pod tim mislim na stvari koje ne postoje kod nas u Srbiji. Zakoni o poštovanju drugih kultura, zakoni oko izdavanje smeštaja gde se zaštićuju obe strane odnosno i podstanar i stanodavac ili dozvoljena veličina stana po broju članova jedne porodice. Npr. petočlana porodica ne sme da živi u  npr. 20 m². Zakoni o zaštiti životne sredine kao npr. razdvajanje đubreta ili da npr. ne možete auto držati upaljenim dok skidate led sa šoferšajbne jer se time zagađuje okolina. Ako su i to izmislili možete misliti šta još sve postoji. Mnogo stvari postoje kojih kod nas nema, a one stvari kojih kod nas ima, ovde su poboljšani i to u velikoj meri.

gesetze

Na prvo mesto bih stavio ono što je ostavio najveći utisak na mene, a sa čime sam imao dosta  poteškoća u početku: ĐUBRE. Kako ga razdvajaju i odlažu, koliko kanta imaju. Kad sam još čuo šta od njega ponovo prave, ostao sam bez reči. Staro je novo bi rekli. Država koja ima svakakve mogućnosti i sredstava, opet koristi stare stvari da bi napravila nove. Od reciklaže papira, novih/starih pakovanja, odlaganje plastike do pravljenja bio-gasa koji prave od bio-đubreta odnosno ostaci hrane kao npr. kore od banane, soc od kafe, ostaci od salate. Sve što je izraslo iz zemlje ide u posebni deo za otpatke.

muelltrennung
Slika preuzeta sa unsere.de

Bolesni, a morate na posao. Cenim da je ovo svima poznato. Ovde se problem tako rešava što odete kod kućnog lekara (lekara opšte prakse), kojih ima dosta i u svakom naselju se nalaze minimum bar dva. Lekar vam izda takoreći opravdanje i ne morate ići na posao. Naravno možete, ali ako odete na posao na dan kad vam u opravdanju pišete da ne morate, taj dan niste osigurani na poslu, tako da je bolje da ostanete kući i odmarate. Čak će vam i poslodavac reći da ne dolazite. Stvarno neverovatno. Naravno ti dani su vam plaćeni kao da ste taj dan radili. To je jedan od razloga zašto je i zdravstveno osiguranje dosta skupo u Nemačkoj. Od moje bruto plate oko 50% ide na osiguranja kao npr. penziono i zdravstveno osiguranje. Na prvu loptu mi je ovo delovalo strašno, ali kad sam prvi put iskoristio svoju mogućnost da ostanem kod kuće i potpuno ozdravim, bilo mi je jasnije i zašto je to toliko skupo.

erkaeltung_grippe
Preuzeto sa homoeopathie-luzern.ch

Autoputevi po Nemačkoj su savršeni, a još više okolina koja se može primetiti tokom putovanja. Prelepa priroda, tuneli, sve čisto uz puno nameštenih odmarališta sa izgrađenim klozetima. Da ne pričam o delovima autoputa, koji su svima poznati, gde je dozvoljena brzina neograničena.

Kako mi se 2011. nije potpuno svideo mentalitet ljudi, gde sam tada živeo u gradu u blizini Štutgarta, toliko je to ovde u pokrajini Hesen mnogo drugačije. Ljudi su prijatni i uvek spremni da pomognu. Pre bi mi u svakoj prodavnici vrteli očima kad bi primetili da ne znam jezik, ovde bi doslovce sačekali i izvlačili svaku reč iz vas. Samo im je bitno da vide da se trudite da pričate na nemačkom. Čak bi pokušali na engleskom, ali kada bih rekao da moram na nemačkom da pričam, kako bi naučio njihov jezik, jer opet živim u njihovoj državi, niko ne bi mogao sakriti oduševljenje koje bi doživeli u tom trenutku. Čak sam jedanput stajao ispred zgrade sa dve kese pune plastičnih flaša, tražeći automat u koji bi ubacio flaše gde bi zauzvrat dobio novac od kaucije, stranac me je neko vreme posmatrao, sam prišao i veoma prijatno mi dao upustva ka automatu. Mislio sam isprva da se šali sa mnom i da me snima skrivena kamera, ali kad sam otišao tamo gde mi je čovek objasnio stvarno je automat bio tamo. Kasnije su mi cimeri, koji su Nemci, objasnili da  to ima veze sa tim gde ljudi žive. Tamo gde su ljudi bogatiji i u većim gradovima su ljudi zatvoreniji, dok u delovima gde ljudi nemaju toliko, naravno pod tim ne mislim da preživljavaju, drže više do društvene povezanosti.

Što se tiče hrane, čovek sa naših prostora bi ovde u početku imao dosta poteškoća. Naravno ako bi hteo da jede ono što Nemac jede. Ako ne, ima dosta naših proizvoda ovde, koji su naravno skuplji, tako da može jesti ovde kao da je u Srbiji. Naravno ne isto, ali dosta približno. Što se tiče nemačke hrane, dosta Nemaca kupuje u prodavnicama organske hrane – takozvane BIO prodavnice gde se kupuju zdraviji proizvodi. To što su skuplji im nije bitno. Svest o hrani koja vlada ovde je toliko nezamisliva za nas Balkance. Manje masti i ulja, sa dosta egzotičnih i meni čudnih začina koje čine svaku klopu baš neobičnom. Naravno BIO uticaj nije samo u đubretu i hrani, već čak i u odeći. Ma u skoro svakom tipu proizvoda može se naći nešto što je BIO.

Stvar koja me je isto oduševila tiče se ljudi koji su hendikepirani. Oni su veoma integrisani u društvo. Takođe su zaposleni. Od pravljenja čaja ili piva, rada na kasi, šivenje odeće pa u skoro svakom pravcu mogu da rade na proizvodima koji su i te kako kupovani i traženi na nemačkom tržištu.

Preuzeto sa wasserburger-stimme.de
Preuzeto sa wasserburger-stimme.de

To su nekoliko od brojnih stvari koje bih izdvojio, a koje su na mene ostavile pozitivan utisak. Ima ih još dosta, npr. internet stranice gde ljudi prodaju svakakve stvari pa čak i poklanjaju. Od vrednih stvari do svakakvih sitnica. Te stranice će svaki Nemac prvo pogledati. Ne radi se samo o uštedi novca, već i o tome da svaki Nemac smatra da ono što im treba može se pronaći na tim stranicama, bez da mora ponovo da se proizvede. Koliko kapiram to dolazi iz svesti o zaštite životne sredine. Neverovatan mi je način na koji razmišljaju, iako su svega samo 1000km udaljeni od nas.

Na sve ove stvari treba se čovek navići. Pogotovo neko ko treba da se integriše u ovo društvo, a dolazi iz druge sredine kao npr. ja. U početku su mi se sve ove stvari činile nezamislivim, pa samim tim i možda malo glupe, ali možda samo zbog toga zašto sam se na njih trebao navići, pa kao čoveku od 30 godina nije baš jednostavno usvajati nova pravila. Odjedanput viđati non stop na ulici različite nacije, kulture, učenje novog jezika. Učenje novog jezika bih izdvojio kao najteže jer treba dosta energije da se investira u to. Treba biti tolerantan prema svemu, a opet naravno ne izgubiti sebe pri svemu tome.

Koliko god da je sve što sam naveo neobično u odnosu na to kako mi živimo, upravo to nepoznato i ono na šta čovek treba da se navikne je ono što može čoveka izludeti. Toliko pravila, stavki, na koje čovek treba da misli ili još gore da se prilagodi, kao što sam ja morao i još uvek moram. Jedno je sigurno, ceo taj proces u meni budi neki bes. Da li je to zato što moram da prihvatim nova pravila ili jednostavno sam ljut što moja država u kojoj sam odrastao nije tako organizovana, ne pruža mi mogućnosti koja ova ima, pa samim tim moju „bolju i sigurniju“ budućnost moram potražiti negde drugde.

Naravno kao što sam spomenuo već u drugim tekstovima, postoje i ovde stvari koje mi ne leže baš najbolje kao što su na primer upravo ta raznolikost kultura, koja mi se sa jedne strane i dopada, ali opet baš zato što na tu raznolikost nisam navikao moram ovde da prihvatim tj. treba da prođem taj proces privikavanja na to, što bi u prevodu značilo da mi trenutno to sada i ne prija. Takođe mi ne prija to jer sam ovde svrstan već u tu drugu klasu ljudi koja je došla ovde da zaradi pare pa kad ljudi primete da niste baš sa jezikom svoji odmah vas stave u tu grupu ljudi pa samim tim imate i drugačiji tretman. Iako u Srbiji ljudi znaju o svemu i svačemu, ljudi u Nemačkoj toga nisu svesni jer su vas već svrstali u tu grupu ljudi koja je došla ovde da se spasi. Tako da vam onda objašnjavaju sve i svašta – od toga šta je vitamin C do toga ko su Adam i Eva. Da ne pričam dalje pošto me već i od ovoga sramota.

Da ne bih vagao dalje o tome da li je bolje doći upoznati nepoznato ili ostati na sigurnom terenu, jer kakvi smo mi Balkanci na kraju bih sigurno sve izvrnuo na ono negativno. Kako ja, tako pretpostavljam i neko drugi. Opet na kraju cenim da je bolje izaći malo iz sigurne zone, upoznati nešto više van granica Srbije, jer će se po mom mišljenju i ta neprijatna iskustva koja imam ovde mnogo više ceniti u životu i doprineti rastu nego da sam ostao na sigurnom i tapkao u mestu. O pozitivnim stvarima i da ne pričam, koliko bi ih cenili i pamtili do kraja svog života. Ko god da ima mogućnost izaći van svoje zemlje, iskreno preporučujem Nemačku kao jednu od država koju treba videti, upoznati, pa što ne i zavoleti.

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?