Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Za sve ljubitelje sporta EURO 2024 predstavlja fenomenalni hobi tokom vrućeg leta (a tek čekamo Olimpijske igre!). U mom okruženju čak i oni što nikad ne gledaju fudbal sede po Biergarten-ima, ustaju kada se intoniraju himne i komentarišu koji je tim bolji. Konačno da nas nešto sve ujedini što bi rekli nemački političari. Apropo Nemaca…
Reči njihove himne smo učili na časovima nemačkog, ali nismo učili njeno poreklo. Bar ja i moja grupa. Učili smo da ne smemo da pevamo (ako uopšte i hoćemo da je pevamo, svako za sebe može to da odluči) baš sve tj. onaj “najpoznatiji” deo.
Pre neki dan sam pročitao tekst na tu temu u spiegel.de. Veoma zanimljiva priča koja vodi kroz istoriju, razloge i pomešana osećanja vezana za nemačku himnu kod samih Nemaca. Preveo sam ga ovde u potpunosti, a ako hoćete da ga ipak čitate na nemačkom, evo ga link ka prvobitnom tekstu iz Spiegela – objavljenom pred samo otvaranja Evropskog prvenstva.
Kreće prevedeni tekst…
Neki igrači i gledaoci će pevati nemačku himnu na otvaranju Evropskog prvenstva, dok će drugi samo svečano gledati. Šta ćete vi raditi? U donošenju odluke pomaže poznavanje istorije pesme.
Kada večeras utakmica Nemačka protiv Škotske otvori Evropsko prvenstvo u fudbalu, kao i obično, neposredno pre početka, zasviraće nacionalne himne obe zemlje. Za Škotsku je to neformalna himna “Flower of Scotland“. Patriotama iz Škotske na terenu i van njega jasno je da će svi punim glasom pevati tekst pesme.
Za Nemačku, preko zvučnika na stadionu će se čuti treća strofa “Pesme Nemaca” (Lied der Deutschen) a pitanje da li će svi igrači pevati brzo postaje političko pitanje. Ne osećaju se svi navijači prijatno pevanjem himne na stadionu ili kod kuće: u anketi iz 2009. godine, dve trećine ispitanika je izjavilo da ne peva himnu tokom sportskih događaja. S druge strane, neki možda čak i pevaju problematičnu prvu strofu.
Zašto je odnos Nemaca prema njihovoj himni tako komplikovan? I koja je istorija nemačke nacionalne himne?
Ko je napisao nemačku himnu?
Nemačka nacionalna himna se ne može razumeti bez poznavanja istorije nastanka Nemačke. Dok su nacije poput Francuske ili Velike Britanije početkom 19. veka već bile jedinstvene države, ono što danas čini Nemačku i nekoliko susednih zemalja bilo su razbacana mala carstva.
Od 1815. godine, one su bile labavo povezane u “Nemački savez” (Deutscher Bund), a teritoriju su kontrolisali različiti prinčevi i kraljevi. “Nemci”, koji su bili neskloni revolucijama, nastavili su da žive pod monarhijskim strukturama, dok su u drugim delovima Evrope već decenijama postojali izbori.
U tom kontekstu, 1841. godine, pesnik i profesor književnosti August Heinrich Hoffmann von Fallersleben, na ostrvu Helgoland, koje je tada pripadalo Velikoj Britaniji, napisao je “Pesmu Nemaca”. Von Fallersleben se u tri strofe svoje pesme nadao nacionalnom jedinstvu Nemačke i demokratizaciji.
Da li je himna bila revolucionarna?
Prema Caroline Rothauge, koja predaje nemačku i evropsku istoriju na Univerzitetu u Hamburgu, “Pesma Nemaca” je opoziciona pesma, ali nije revolucionarna. “Hoffmann von Fallersleben je želeo promenu političkog sistema, iako i dalje monarhijskog, ali ustavnog”, kaže istoričarka. To možda ne odgovara našem današnjem razumevanju demokratije, ali je za ono vreme bilo liberalno i anti-autoritarno.
Na melodiju tadašnje austrijske carske himne “Gott erhalte Franz, den Kaiser, Unsern guten Kaiser Franz!” (“Bože sačuvaj Franca, cara, našeg dobrog cara Franca”) od Josepha Haydna,“Pesma Nemaca” je štampana i distribuirana kao demokratski kontrapunkt.
Von Fallersleben je platio visoku cenu za svoj politički san, izgubio je prusko državljanstvo i morao je da ode u egzil. Tokom njegovog života, “Pesma Nemaca” je ostala opoziciona pesma, a neke kneževine i kraljevstva Nemačkog saveza su je čak zabranile.
Ceo tekst “Pesme Nemaca” možete pronaći na Wikipedia stranici “Das Lied der Deutschen”.
Kako je autor shvatao (danas problematičnu) prvu strofu?
U kontekstu fragmentacije malih država, prema Rothauge, treba razumeti i kontroverznu prvu strofu. “Von der Maas bis an die Memel, von der Etsch bis an den Belt” (od Maze do Memela, od Ečea do Belta) – to su bile okvirne granice tadašnjeg Nemačkog saveza i, kako objašnjava gorepomenuta profesorka, u to vreme i kontekstu nisu imale imperijalističku ili ekspanzionističku dimenziju.
Kada je pesma postala nacionalna himna?
Prošlo je više od 80 godina nakon njenog nastanka dok “Pesma Nemaca” zaista nije postala nacionalna himna. Nakon osnivanja Nemačkog carstva (das Deutsche Kaiserreich) 1871. godine, prvo je himna pruskog kralja “Heil dir im Siegerkranz” od Heinricha Harriesa postala himna Nemačke.
Tek nakon revolucije 1918. godine i osnivanja prve nemačke demokratije, Vajmarske republike (Weimarer Republik), “Pesma Nemaca” je 11. avgusta 1922. godine postala nacionalna himna, zahvaljujući predsedniku Fridrihu Ebertu iz SPD-a.
Zašto je prva strofa postala problem?
Jedan od razloga zašto je “Pesma Nemaca” postala tako popularna nakon Prvog svetskog rata, prema pomenutoj profesorci, je mit o Langemarku. Prema toj priči, tokom bitke kod belgijskog mesta Langemark 1914. godine, oko 2000 nemačkih vojnika je pevalo “Nemačka, Nemačka iznad svega” (“Deutschland, Deutschland, über alles”) dok su išli u sigurnu smrt. Ova priča, bila istinita ili ne, propagandno je iskorišćena, postajući simbol herojske smrti za naciju i otadžbinu.
Ovde prva strofa “Pesme Nemaca” dobija nacionalističku i agresivnu konotaciju. U politički napetim Vajmarskim godinama, desničarski krugovi koriste prvu strofu za “šovinističke i revizionističke ciljeve”, objašnjava profesorka Rothauge. To su iskoristili i nacisti.
🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!
🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →
Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!
Šta su nacisti uradili s himnom?
Oko mita o Langemarku i šovinistički nabijenoj prvoj strofi nacionalne himne, nacisti su stvorili novu himnu kada su 1933. godine došli na vlast. U novoj himni spojene su prva strofa “Pesme Nemaca” i Horst-Vesse pesma koja je do tada bila borbena pesma SA (paravojne borbene organizacije iza koje je stajala nacistička partija).
Na taj način, prva strofa nacionalne himne i zvanično se udaljila od svog liberalno-demokratskog porekla i postala imperijalistička i ratnička borbena pesma.
Da li je prva strofa zabranjena posle rata?
Nakon završetka Drugog svetskog rata i vladavine nacista, nacionalna himna je bila zabranjena u američkoj okupacionoj zoni, ali je kasnije zabrana ukinuta. U godinama nakon rata, Nemačka je imala druge probleme, ali 1949. godine, kada su se nazirale osnivanje dve nemačke države, bilo je potrebno rešenje za pitanje himne. BRD (Zapadna Nemačka) i DDR (Istočna Nemačka) krenuli su različitim putevima.
Kako je bilo posle 1945. godine?
U DDR-u, gde se želelo radikalno prekinuti s nacističkom prošlošću, “Pesma Nemaca” kao istorijski “oštećena” himna nije dolazila u obzir. Sozialistische Einheitspartei Deutschlands (SED, vladajuća partija u Istočnoj Nemačkoj) naručila je novu himnu.
Pesnik i kasniji ministar kulture Johannes R. Becher napisao je 1949. godine “Auferstanden aus Ruinen und der Zukunft zugewandt” (Ustali iz ruševina i okrenuti budućnosti), a muziku je komponovao Hanns Eisler. Ova pesma je bila himna DDR-a sve do njenog raspada 1990. godine.
Međutim, problem je nastao kada je red u pesmi “Nemačka, ujedinjena otadžbina” postala neaktuelna u šezdesetim godinama zbog odustajanja od ideje ujedinjenja. Tako je himna postala “muka himna”, gde se na službenim događajima čula samo melodija bez teksta.
Zašto je “Pesma Nemaca” ponovo postala himna u Zapadnoj Nemačkoj?
U zapadnom delu Nemačke, put do nacionalne himne bio je složeniji. U trenutku usvajanja ustava “Grundgesetz” i prvih parlamentarnih izbora 1949. godine, nije bilo službenog dogovora.
Kao privremeno rešenje, često se pevala karnevalska pesma “Wir sind die Eingeborenen von Trizonesien” (Mi smo domoroci iz Trizonesije).
Za prvog kancelara Konrada Adenauera iz CDU-a, karnevalska pesma i pitanje nacionalne himne bili su neprijatni i neumesni. On je insistirao na brzom rešenju. Međutim, nije bio saglasan sa predsednikom Theodorom Heussom iz FDP-a, koji je naručio novu himnu, “Hymne an Deutschland” (Himna Nemačkoj) od pesnika Rudolfa Alexandra Schrödera. Ovaj pokušaj, nazvan “Teosova noćna pesma”, nije uspeo.
Adenauer je želeo da treća strofa “Pesme Nemaca” postane nacionalna himna, ali je naišao na otpor, posebno s leve političke strane i iz inostranstva. Prilikom posete Zapadnom Berlinu, zamolio je prisutne u Titania-Palasti da ustanu i pevaju treću strofu. U tom trenutku, mnogi SPD političari su napustili salu. Ali pesma je bila popularna u narodu, i Adenauer je uspeo da ubedi i okupacione sile. Američki visoki komesar John McCloy izjavio je da nije važno šta narodi pevaju, već kako se ponašaju.
Na kraju, i predsednik Heuss je shvatio da njegov predlog neće proći, pa je popustio. U razmeni pisama između Heussa i Adenauera iz 1952. godine, “Pesma Nemaca” je zvanično proglašena himnom Savezne Republike Nemačke.
Na javnim događajima trebalo je pevati samo treću strofu. Da to pravilo nije svuda prihvaćeno, pokazalo se na fudbalu. Nakon pobede reprezentacije BRD-a na Svetskom prvenstvu 1954. u Švajcarskoj, nemački navijači su pevali zabranjenu prvu strofu, dok su igrači ćutali.
Zašto nije dogovorena zajednička nemačka himna nakon ujedinjenja?
Sa padom Berlinskog zida – delimično izazvanim protestima u DDR-u, gde je tekst istočnonemačke himne s pozivom na jedinstvo glasno pevan – Nemačka je ponovo imala problem s himnom: koja himna će biti zajednička? Da li bi trebalo spojiti obe himne? To je bio predlog prvog i ujedno i poslednjeg slobodno izabranog premijera DDR-a, Lothara de Maizièrea.
Predlog je razmatran tokom pregovora o Ugovoru o ujedinjenju, ali kancelar Helmut Kohl i predsednik Richard von Weizsäcker nisu dozvolili novu himnu. Godine 1991. objavljena je razmena pisama između njih dvojice u Saveznom zakoniku. U njoj se navodi: “Treća strofa pesme Nemaca od Hoffmanna von Fallerslebena sa melodijom Josepha Haydna je nacionalna himna za nemački narod.”
Time je diskusija završena, a pesma von Fallerslebena, stara tačno 150 godina, ponovo je postala zajednička nemačka himna, ali samo njena treća strofa.
Da li danas postoje rasprave o himni?
Mnogi su i dalje uznemireni zbog neprijatne tradicije nemačke himne, pa se povremeno raspravlja o novoj nacionalnoj pesmi. Poslednji predlog je dala glumica Katharina Thalbach, da se na melodiju sadašnje himne peva tekst “Kinderhymne”(Dečje himne) koju je pesnik Bertolt Brecht objavio 1950. godine. Ova verzija se čula i na proslavi 75 godina Ustava 23. maja 2024. godine.
Nego da se mi vratimo fudbalu/nogometu i Evropskom prvenstvu.
Da li fudbaleri moraju da pevaju himnu?
Trenutno ne, iako političari to često javno traže. Godine 1984. tadašnji selektor Franz Beckenbauer uveo je obavezu pevanja himne, ali je to trajalo samo privremeno.
… Kraj prevednog teksta.
Kako glasi treća strofa pesme koja danas predstavlja celu himnu Nemačke?
Einigkeit und Recht und Freiheit –> Jedinstvo i pravo i sloboda
Für das deutsche Vaterland! –> Za nemačku otadžbinu!
Danach lasst uns alle streben –> Za tim svi da težimo
Brüderlich mit Herz und Hand! –> Bratski srcem i rukom!
Einigkeit und Recht und Freiheit –> Jedinstvo i pravo i sloboda
Sind des Glückes Unterpfand –> Temelji su sreće
Blüh im Glanze dieses Glückes, –> Cvetaj u sjaju ove sreće,
Blühe, deutsches Vaterland! –> Cvetaj, nemačka otadžbino!
A šta mi “naši” da radimo koji živimo ovde? Da li mi da pevamo večeras protiv Danaca sa Nemcima koji pevaju?
Jedna grupa gleda na to mislima “pa zašto ja da pevam, ja nisam Nemac, ja pevam samo moju himnu”, dok drugi gledaju na to kroz integracione naočare “integrisao sam se u ovo društvo, zahvalan sam na tome što mi je pružilo i pevaću njihovu himnu kao znak zahvalnosti i poštovanja”.
Što se mene tiče, ako ti se peva nemačka himna – pevaj! Jer “ko peva, zlo ne misli”.
Pod uslovom da pevaš treću, a ne pevaš prvu strofu “Pesme Nemaca” 😀
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
