nemacki-kutak-logo

Vodič kroz Hamburg (deo 2/9) – Spoj radničkog grada, moderne luke i internacionalnog duha

vodic-kroz-hamburg-dejan-petrovic

Ovaj tekst je deo serija tekstova o vodiču kroz Hamburg. Ukoliko niste pročitali druge delove, pregled celog vodiča možete videti ovde.

Hamburg – najveći grad u Evropskoj uniji koji nije glavni grad, treća najveća luka u Evropi, drugi najveći i jedan od najstarijih, najbogatijih i najlepših gradova Nemačke (po mom skromnom mišljenju definitvno najlepši grad Nemačke). Mnogo superlativa za jedan grad zvuči kao preterivanje, ali Hamburg zaista jeste pravi biser severa Evrope. On je, videćete, i mnogo više od toga. Leži na dve reke, Labi (*nem. Elba) i Alster, a sa preko 2.300 mostova, Hamburg u stvari ima više mostova nego Venecija, London i Amsterdam zajedno. Puno ime grada opisuje njegovu pravu istoriju i poreklo njegovog bogatstva – „Slobodan i hanzeatski grad Hamburg (*nem. Die Freie und Hansestadt Hamburg).  Status „slobodan“ je stekao još 1189. godine kada ga je sveti rimski car Fridrih I Barbarosa proglasio slobodnim imperijalnim gradom i bescarinskom zonom. Kasnije u srednjem veku grad postaje deo čuvene Hanzeatske lige. To ga je još tada učinilo izuzetno važnom lukom i mestom trgovine, odakle i dolazi pre svega njegovo bogatstvo. Stoga ne čudi toliko podatak da u gradu danas živi preko 40.000 milionera, te šetajući po nekim delovima grada kao što su Vinterhude, Ependorf, Otmaršen i Blankeneze možete da uživate u pogledu na veličanstvene kuće pored kanala i reka, ali isto tako i u skupocenim četvorotočkašima, bilo da su klase „old-timer“ ili moderni sportski automobili. Ono po čemu je grad izuzetno poznat i pogodan za život je to što spada u grupu „najzelenijih“ gradova u svetu. Pun je parkova, skoro svaka ulica ima drvorede, a svaki vid energije gledaju da nabave iz obnovljivih izvora, pre svega vetra i vode, te se tako npr. čitav S-Bahn napaja iz hidroenergije, dok U-Bahn i gradski autobusi koriste energiju iz vetrenjača. Plan grada je da do 2030. godine emisija ugljen-dioksida bude 50% niža u odnosu na 1990. godinu.

Hamburg predstavlja neverovatan spoj modernog stila gradnje i stila „radničke klase“, na čijoj snazi je ovaj grad i baziran. Arhitektura je toliko dobro usklađena da se taj prelaz gotovo i ne primećuje. Svaki deo grada ima svoj šmek i nije dozvoljeno da išta odskače od okoline. Gradska uprava sprovodi rigoroznu kontrolu gradnje, pa retko gde možete da vidite oblakodere koji se nadvijaju nad ostatkom grada i remete arhitekturu komšiluka. Struktura i organizacija gradskog prevoza je jedna od najboljih koje sam video u Evropi – uz odličnu mrežu metroa i autobusa (i brodova) možete lako i brzo da stignete u bilo koji deo grada. Karte možete da kupite ili na aparatima na stanici ili preko HVV ili DB aplikacija (gde dobijate i određeni popust, jer ne trošite papir). Uz popularni CarSharing (SIXT, ShareNow i dr.), zatim Uber, MOIA, taksi i druge vidove transporta, u svako doba dana i noći, možete online da rezervišete vožnju i stignete na odredište. Cene variraju, taksi je naravno najskuplji, ali i tu imate varijante (npr. „Match“) gde možete da spustite cenu vožnje. Grad ima i jednu od najboljih mreža biciklističkih staza u Evropi, a pošto je skoro potpuno ravan, savršen je za vožnju. Stoga i ne čudi što skoro svi u gradu poseduju bicikle, a ako nemate, možete lako da iznajmite gradske bicikle (Stadtrad) ili električne trotinete koji su raspoređeni po celom gradu. (Samo da napomenem – ako ste pešak, deo svakog trotoara je previđen za vožnju biciklom, tako da oprezno, nemojte da im se nađete na putu!)

hamburg-freie-stadt
Zalazak sunca u Hamburgu iz helikoptera. Izvor: hamburška policija  https://pin.it/3BXWNS

Da ne bude da ga samo hvalim, grad ima i jednu veliku manu, a to je klima. Već posle godinu dana života u gradu, suncu ćete se radovati kao vikendu nakon naporne radne nedelje. Od novembra do marta je uglavnom oblačno i vlažno, i uz kratak period dnevnog svetla zna biti pomalo depresivno. Ali ima i neke prednosti u odnosu na našu balkansku klimu koja je malo ekstremnija – ovde su zime blage i leta nisu vrela, već prijatna. Tako da zimi temperatura retko kad ode ispod nule, a leti nema vrućina i kada je sunčano zaista može lepo da se uživa tokom celog dana, pa i da se ode na sever i rashladi se u moru koje je samo 1,5 sati udaljeno od grada. Najveći problem su vetar (koji može temperaturu da spusti za 10oC) i kiša na koju uvek moraš da budeš spreman. Ali kako Nemci vole da kažu – nema lošeg vremena, samo loša odeća. Najlepši period je po mom mišljenju od maja do kraja jula, kada su dani posebno dugački, grad je zelen i savršen za aktivnosti napolju. Za one koji vole zimski period, grad je posebno živ pre i tokom Božićnih praznika u decembru, jer su svuda po gradu otvoreni Božićni trgovi (*nem. Weihnachtsmarkt), gde se ljudi uveče skupljaju i uživaju u kuvanom vinu i slatkišima, pa to zajedno sa novogodišnjim dekoracijama i lampicama daje gradu posebnu toplinu i čaroliju tokom hladnih dana.

Iako su građani Hamburga poznati kao „hladni“ i „zatvoreni“, sam grad odiše internacionalnim duhom. Čak 30% stanovnika Hamburga ima imigrantsko poreklo. Uz odlične univerzitete i sjajne poslovne mogućnosti, privlači studente i stručnjake iz celog sveta. Svuda možete da nađete internacionalne restorane – od vijetnamske, brazilske, arapske, pa i balkanske kuhinje, do uvek popularnih italijanskih restorana, grčkih taverni, suši barova i, naravno, nezaobilaznih hamburgera (pogađajte kako su dobili ime 😉). Različite nacije ipak vole da se drže zajedno, pa možete naći krajeve grada u kojima većinski žive ljudi turskog ili arapskog porekla (npr. Harburg – gde sam i sam jedno vreme živeo) ili iz Južne Amerike i južne Evrope, kao što je Altona.  Vrlo je popularna portugalska četvrt gde možete da uživate u pravoj mediteranskoj klopi u portugalskim, španskim, italijanskim i grčkim restoranima. Često se održavaju manifestacije gde možete da upoznate druge kulture („Latino Food Fest“, „Balkan Food Fest“ i sl.). Međutim, i pored toga, Hamburg uspešno čuva svoj šarm i karakter, prati svetske trendove, ali živi svojim tempom.

 

Ovaj tekst je deo serija tekstova o vodiču kroz Hamburg. Ukoliko niste pročitali druge delove, pregled celog vodiča možete videti ovde.

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

One Response

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?