Sedimo jednog subotnjeg popodneva u tvom omiljenom kafiću na Adi, pričamo o faksovima u Nemačkoj i spomenemo Studienkolleg (u daljem tekstu: SK). Dok se hladnim pivcem suprotstavljamo vrućem letnjem danu, ti (da, ti što čitaš ovo) me pitaš o iskustvu na nemačkom koledžu i ja ti odgovaram…
TI: Zašto si ga uopšte radio?
JA: Da sam birao, baš i nisam – morao sam – a saznao sam na lošiji način. Nakon završetka kursa jezika, prijavio sam se na fakultetu u Berlinu i veoma brzo dobio pozitivan odgovor. Jedini uslovi su bili da položim nadolazeći TestDaF i da im pošaljem moju Hochschulzugangsberechtigung. Wait what!? Nakon što sam shvatio da moram svoje diplome iz Srbije i da nostrifikujem a ne samo da prevedem kako bih studirao ovde, poslao sam sve svoje diplome iz srednje škole i ono nekoliko datih ispita sa Ekonomskog za Konstanz, gde se procenjuje “snaga” diplome stranaca. Ubrzo zatim sam dobio odgovor da moram da pohađam Studienkolleg ako želim da upišem Bachelor u Nemačkoj. Uh! Razlog: završio sam srednju ekonomsku, a ne gimnaziju i nisam položio punu godinu na Ekonomskom fakultetu pa moram na doškolovavanje. Nisam baš bio oduševljen, mislio sam da ću da izgubim godinu…
TI: I kako si se prijavio i pripremio za Studienkolleg?
JA: Studienkolleg se i tada mogao pohađati u više od 20 gradova širom Nemačke. Konstanc se ponudio meni – i ja sam ga prihvatio. Par meseci pre svega toga sam bio posetio grad koji mi se jako svideo – mali je i okružen vodom, a to je veliki plus kod mene. A i pošto sam već imao kontakt sa ustanovama u Konstancu usled nostrifikacije diploma, proces izbora i nije trajao dugo. Poziv za pohađanje SK sam dobio odmah uz odluku da moram da ga uradim pre studiranja. U njemu je pisalo da treba da imam B1 iz Nemačkog. Kako sam u to vreme već bio položio TestDaF (B2-C1), samo sam im poslao taj sertifikat. Nastavivši dotadašnji obrazovni put, prijavio sam se za Wirtschaftskurs (WK), što u slobodnom prevodu znači kurs ekonomije. Prijemni ispit je uključivao znanje Nemačkog kao i poznavanje osnova ekonomije i matematike. Iako zvuči kao nešto za šta treba da se spremaš mesecima, prijemni ispit u prostorijama ASK (u to vreme SK se zvao Ausländer-Studienkolleg) je bio relativno lak. Nakon nedelju dana dobio sam pozitivan odgovor i kako bih proslavio svoj prvi mali uspeh u Nemačkoj, proveo sam dva meseca u Srbiji na pljeskavicama sa lukom 🙂
🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!
🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →
Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!
TI: To uvek fali u inostranstvu 🙂 A kako si našao smeštaj?
JA: Upravo tako. Mada u Nemačkoj postoji Döner, ali nije to to…. U Konstancu postoji firma koja izmajmljuje stanove za studente i Studienkolleg ima kooperaciju sa njima, tako da svi oni koji su pohađali SK imali su i rezervisanu sobu u jednom od domova u okolini fakulteta. Mislim da se i danas ništa nije promenilo tu. Koliko se sećam, prvo sam ja popunio prijavu, poslao dokaz o početku školovanja na SK i dao broj računa sa koga će mi mesečno skidati kiriju. Ubrzo je stigla i zvanična rezervacija, a ugovor je potpisan u prvoj nedelji nakon useljenja.
TI: I kakav je bio početak?
JA: Uh, zanimljiv. Vrlo zanimljiv! Po prvi put sam se susreo sa toliko ljudi iz drugih delova sveta. Bilo je bar desetak ljudi iz Vijetnama, nekoliko iz Kine, poveća grupa iz El Salvadora koji su bili oduševljeni mojim znanjem “ljubavnog” Španskog usled dugogodišnjeg gledanja Telenovela, Ukrajinci, Ruskinje, devojke iz Ekvadora, Brazila i Kolumbije, Kenijci, Moldavka, Japanka, Marokanac, momak iz Lebanona i, naravno, Bosanka (Selma legendooooo, znam da čitaš – burek sa sirooom aaaa haha!). Prvi put sam živeo u domu – i da nije bilo Selme koja je živela u stanu pored mene postao bih na kraju te školske godine jedna velika zamrznuta pica.
A u domu, u kome su sa nama živeli i redovni i studenti na razmeni, bilo je još više ljudi i kultura: Italijani, Nemci, Hrvatice, Španci, Poljaci, Francuzi, Belgijanac, Makedonka, Englez, Portugalka, Albanci, neki car sa Havaja, Bugar, Estonka, Litvanka, Nepalac, Australijanac, Ameri, par momaka iz Srbije koji su bili tu na masteru… Sećam se da sam u jednom trenutku brojao iz koliko zemalja sam upoznao ljude i došao sam do broja većeg od 50. Ma osećao sam se kao u Ujedinjenim Nacijama 🙂
Želja za upoznavanjem drugih ljudi i kultura je u početku preovladavala bilo kakvim osećajem odgovornosti za učenjem. Prvih dva-tri meseca nisam ništa za SK radio van nastave, samo smo se družili na kafi, pivcu ili nekom žestijem piću i razmenjivali priče iz detinjstva, slušajući običaje i tradicije drugih. Tek sam tad shvatio koliko mi u Srbiji, ako smem da generalizujem, nemamo pojma o drugim kulturama. Čak ni o onim nama najbližim (istiorijski, geografski, kako god). Ništa od onoga što mi je Selma pričala o muslimanskoj veri i kulturi nisam znao iz škola koje sam prethodno pohađao, a na TV-u i da ne pričam koliko fali informativnog programa. Najlepše sam večere imao dok je Selma postila, kad napravi uveče jelo, sunce ti poljubim, tri sata jedeš kao lud i preskočiš sutrašnji doručak bez problema 🙂 Da više znamo jedni o drugima manje bi se mrzeli… No da se vratim na temu. Šta si me ono beše pitao?
TI: Al si ga raspleo care… A šta si radio na Študijenkolegu?
JA: E to, to. Koledž traje godinu dana i podeljen je u dva semestra ili polugodišta. Zamisli poslednju godinu srednje ekonomske, malo ozbiljniju i na Nemačkom. Bilo je dva smera – ekonomski i tehnički. Tehnički je bio više za one koji su hteli da se bave kompjuterskim naukama. Imali smo direktora programa koji nam je služio kao razredni i koga smo uvek mogli da pitamo za savet. Nastavnici su skoro svi znali veoma dobro Engleski ali su se svi trudili da maksimalno pričaju Nemački.
U prvom semestru smo imali Nemački, matematiku, ekonomiju (mešavina osnova i poslovne zajedno), računovodstvo, biznis Engleski, informatiku i pravo. Na koledžu važi naravno nemački sistem ocenjivanja (ocene su od 1 do 5, 1 je najbolja, sa 4 prolaziš, 5 padaš, decimale dozvoljene, recimo 1,3). Uh kako sam bio pokidao moju staru ljubav računovodstvo. Jednom sam se “posvađao” sa profesorom ko je u pravu i na kraju je rekao da mora da pogleda kući šta je tačno – sledeći čas je došao i izvinio se na grešci – wuhuuuu 🙂 Bilo je interesantno videti kako se grupe učenika/studenata razlikuju – dok smo Selma i ja dominirali u jezicima, Vijetnamci su nas kidali u matematici i pokazivali profesoru nove načine rešavanja zadataka, dok nas dvoje nismo mogli da shvatimo ni onaj prvi, kao najprostiji, način.
U drugom semestru je već počelo da bude malo teže, jer smo se polako spremali za Feststellungsprüfung – test nakon koledža, koji smo morali da položimo ako želimo da krenemo sa studiranjem. U drugom semestru smo imali opet pravo, matematiku, informatiku, Nemački, biznis Engleski, računovodstvo, primenjenu ekonomiju, ali i ekonomsku matematiku i ekonomski Nemački. Učenje je više bio rad u grupama, pravljenje prezentacija ili pisanja grupnog seminarskog rada. Čoooveče, al’ naučiš da ceniš kad dobiješ neki zadatak da radiš sam 🙂 Tokom drugog semestra smo proveli jednu nedelju u Berlinu, upoznavši grad i istoriju Nemačke. Čak smo bili i na Olimpijskom stadionu i gledali Bundesligu: Hertha – Hoffenheim (3:1). Kako je vreme bilo odmicalo, sve više smo pažnju posvećivali predmetima koji su bili deo Feststellungsprüfung-a: ekonomski Nemački, ekonomska matematika i ekonomija. U suštini – prosto kao pasulj. Meni bar. Mada zavisi koju obrazovnu pozadinu imaš. Posle srednje ekonomske i godinu dana na Ekonomskom fakultetu, trebalo je samo da pohvatam kako se na Nemačkom kaže bilans stanja ili kako da kažem da je kamata 3% na godišnjem nivou. Drugima, koji nisu imali ekonomsku već recimo pozadinu u zdravstvu, bilo je dosta teže. Sa druge strane, to je bio Feststellungsprüfung na Wirtschaftskurs-u, na drugim kursevima to izgleda mnogo drugačije, na medicinskom kursu se sigurno ne polaže poslovna ekonomija. Dosta smo pomagali jedni drugima, pa su tako drugarski odnosi postali još jači. Ali to je i poenta Študijenkolega, da nas dovede sve na koliko-toliko isti nivo znanja pre odlaska na fakultet.
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
TI: A čekaj, dok još nisi završio to pivo i počeo da lupetaš, a viza i finansije?
JA: Sećaš se da sam ti rekao da su mi bili poslali potvrdu da sam primljen na Študijenkoleg? E sa tom potvrdom sam otišao u Ausländeramt, deo u gradskoj opštini zadužen za strance, i zatražio vizu. Dobio sam je prvo do kraja prvog semestra, pa sam onda morao da je produžujem.
A što se tiče finansija, tražili su da imam oko 8.000€ na računu ili da imam potpisanu Verpflichtungserklärung od nekoga sa stalnim boravkom u Nemačkoj. Ja sam imao tu potvrdu potpisanu od tetke (hvala tetka!), koja je tim potvrdila da ako ne budem sam imao svoja finansijska sredstva kojim bih se izdržavao, da će me ona izdržavati i da tako neću pasti na leđa države. A ja sam zarađivao tako što sam radio u diskoteci kao šanker dva-tri puta nedeljno. To mi je bilo dovoljno da se pokrije hrana, osiguranje i telefon, dok sam za stan uzeo pozajmicu koju sam posle vraćao tokom fakulteta…
TI: I kako se završilo to sve?
JA: Imali smo taj Feststellungsprüfung podeljen u dva dana, mislim da je bilo sve spakovano u četvrtak-petak. Sredinom sledeće nedelje su nas sve pozvali u školu i predstavili nam svakom pojedinačno rezultate. Interesantno mi je bilo da rezultati ispita nisu javni kao kod nas, nego svako može da izabere da li će svoje rezultate reći drugima ili ne. Sećam se da sam Nemački pokidao, ekonomiju dobro odradio a matematiku, standardno, zabrljao. Ukupna ocena iz ta dva semestra Študijenkolega se spaja sa Feststellungsprüfung-om i to se sve spojilo sa prevedenom ocenom iz srednje škole, tako da sam na kraju imao 1,5.
TI: Neko mi je re…
JA: Čekaj, sorry, zvoni mi telefon. E mama, evo krećem još malo. Vidimo se na Vencu za pola sata. Zovi Smiljaniće, javi da stižemo. Ogladneo sam od piva, jedva čekam Čičinu picu. Čekaj sekund. Oćeš sa mnom? Ajde znaš kako dooobra pica. Ekstra. Mama, dovodim društvo. Izvini, prekinuh te…
TI: Opuštencija, dobijam picu, ne žalim se. Reci mi, koji ti je zaključak posle svega toga, evo prošlo je več više od šest godina?
JA: Bila je kratko diskusija u Nemačkoj da li Studienkolleg treba da se ukine. Dobro je što nisu. Na SKu sam počeo da svakodnevno pričam Nemački, full-time. Tada sam se i oslobodio od pritiska “pričanja stranog jezika” i počeo da ispravljam gramatičke greške i učim nove reči svaki dan. A i tek kada čuješ i vidiš druge kulture i narode, shvatiš ko si ti. Te godine sam bio obišao svet, iako se nisam pomerio iz jednog grada. A mogao sam da se vratim u Srbiju, dam još tri ispita na Ekonomskom i izbegnem je. Presrećan sam što sam izabrao ovaj put. Sklopio sam mnoga poznanstva, izbrisao stotine predrasuda (!), naučio mnogo o drugim nacijama i kulturama, našao prijatelja za ceo život (burek sa višnjama hahahaha), upoznao sebe i odrastao. Ko kaže da je izgubio godinu u SK, taj nije shvatio njegov cilj. Ako treba neki Studienkolleg da se radi između osnovnih studija i mastera, ja sam za! Ali, nažalost, ne treba. Dosta brate više, nisam navikao na ovo sunce, u Hamburgu stalno pada kiša… Idem do WC-a, krenulo pivo, a ti gledaj slike iz te školske 2011/2012 dok se ne vratim:
JA: E evo me, koliki red ispred WC-a. Jel si stigao sve da odgledaš? Ajmo sad na Čičinu picu, ogladneo sam baš. Konoooobaaaaaar! Nego kako je bilo juče na utakmici?
TI: Bilo je strava, bila je puna arena i …
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
