U prethodnim tekstovima na blogu mogli ste, između ostalog, čitati o tome da su studije u Nemačkoj besplatne, kako izgleda procedura upisa, koje su prednosti i nedostaci studiranja u Nemačkoj, koji studentski poslovi postoje i slično. Takođe, u jednom od tekstova, čitali ste i o Fridrih Šiler univerzitetu u Jeni, tačnije o master studijama psihologije. Ovaj tekst donosi utiske sa master programa iz ekonomije sa istog univerziteta, gde možete saznati nešto više o iskustvu sa birokratijom, novim vrstama organizacije nastave, kao i procedurama vezanim za ispite i izradu master teze.
Iz Beograda do Jene
Već negde na trećoj godini osnovnih studija odlučio sam da pokušam da se bavim ekonomijom u naučnom i akademskom smislu. Stoga sam se u četvrtoj godini ozbiljno bacio u potragu za master programima u inostranstvu, imajući u vidu prohodnost za dalje bavljenje naukom. Prijavio sam se na nekoliko programa u Evropi, na nekima sam primljen, na drugima sam odbijen, pa sam na kraju morao da napravim izbor između nekoliko univerziteta. Univerzitet u Jeni mi je bio poznat još od gimnazijskih dana jer je bio izuzetno važan filozofski centar krajem 18. i početkom 19. veka sa imenima kao što su Šeling, Fihte i Hegel. Takođe, taj univerzitet je bitan i za srpsku kulturu zbog počasnog doktorata koji je Vuk Karadžić, na predlog velikog Getea, u Jeni dobio 1823. godine, što je predstavljalo svojevrsnu ulaznicu u tadašnji akademski svet. Takođe, tokom studija u Beogradu saznao sam da su i velika imena nemačke ekonomske nauke (Eucken, Röpke i Böhm) na različite načine vezani za Jenu i univerzitet. Na kraju, tokom prijave na master studije doznao sam da su neke od oblasti koje se na tom univerzitetu proučavaju i predaju – politička ekonomija i ekonomika inovacija, dve oblasti za koje sam poprilično zainteresovan. Tako sam tokom leta nekoliko drugih univerziteta obavestio da neću pohađati njihove programe i potvrdio svoj dolazak u Jenu.
Organizacija programa
Kako je u opisu programa i najavljeno, dočekao me je metod rada koji je bio veoma istraživački orijentisan, sve kako bi se studenti pripremili za dalji rad u karijeri, bilo u akademiji, bilo na nekom drugom mestu u kom istraživanje igra bitnu ulogu. Predmeti su podrazumevali standardne kurseve iz mikroekonomije, makroekonomije, empirijskih metoda, istorije ekonomske misli i metodologije ekonomske nauke, kao i druge koje su studenti birali u skladu sa izabranim smerom. Postoje četiri smera, ili kako ih oni zovu oblasti specijalizacije: Innovation and Change – za izučavanje fenomena preduzetništva i inovacija, Economics and Strategy – namenjen studentima koji imaju jaku podlogu u kvantitativnoj ekonomiji, Public Economics – sa fokusom na ulogu države i javnog sektora i World Economy – gde se proučavaju teorijski i politički aspekti međunarodne trgovine i privrednog razvoja, koji sam i sȃm odabrao. Studije traju dve godine, odnosno četiri semestra, gde je poslednji semestar obično ostavljen za pisanje master teze – ukoliko želite da završite studije na vreme. Program je kao i većina drugih master programa ekonomije u Nemačkoj i ostatku Evrope bio na engleskom jeziku. Univerzitet omogućava, po promotivnim cenama, časove nemačkog jezika za svoje studente, jer im je namera da se što više studenata što brže integriše u nemačko tržište rada i nemačko društvo.
Administracija univerziteta je tu za vas
Sam početak studija, kao i na svakom drugom mestu, obeležen je administrativnim procedurama vezanim za upis na univerzitet. Ipak, mora se priznati da ceo proces teče daleko brže i efikasnije nego u Srbiji. Zahtevi su jasni, većina dokumenata se može unapred poslati mejlom, izaći će vam u susret ukoliko imate probleme sa vizom (što se dešava brojnim studentima koji dolaze van EU/EEZ), uputiće vas na odgovarajuću instancu ukoliko oni ne mogu da reše vaš problem. Ukratko, sve je uređeno na sistemskom nivou i poslovično učinkovita nemačka birokratija zaista funkcioniše u skladu sa reputacijom koju ima. Dodatno, moj univerzitet obučava studente starijih godina da budu mentori novopridošlim studentima, što često može da bude od velike pomoći.
Akademska čestitost jača od političara
Nakon prijema dobrodošlice krenulo se sa prvim časovima nastave koji su bili rezervisani za upoznavanje sa profesorima, oblastima koje istražuju i predmetima koje drže, što je veoma dobra praksa koja veoma lako može biti primenjena i kod nas. Tih prvih dana u fokusu je bila i tema koja je u poslednjih nekoliko godina bila boljka i za Srbiju i za Nemačku, a koja je (ne)razrešena na različite načine u ove dve zemlje – akademski plagijati. Nemačka je zemlja sa dugom i bogatom tradicijom visokog obrazovanja, kao i značajnim postignućima u nauci. Njihovi univerziteti su visoko cenjeni i u zemlji i u inostranstvu, tako da su slučajevi plagijata nekih državnih zvaničnika bili veliki šok za celu zemlju. Nemački ministri su, pod pritiskom akademske zajednice i javnosti bili smenjeni, iako ih je kancelarka Merkel u početku čak i branila; njihovi doktorati su poništeni, a javno su se izvinili i plagijatori i univerziteti na kojima su disertacije branjene. Učinak je bio potpun: univerziteti su pooštrili kriterijume za izradu radova, svaki kandidat potpisuje izjavu kojom potvrđuje da je rad izvorno njegov i svaki rad se dodatno proverava uz pomoć softvera za otkrivanje plagijata. Možemo samo da žalimo što je sličan odgovor u slučaju Srbije izostao, imajući u vidu koliko su ovi slučajevi značajni za ugled univerziteta, akademske zajednice, pa i cele zemlje.
Studenti u toku sa rezultatima istraživanja katedre
Upoznati sa načinom rada i univerzitetskim pravilima, krenuli smo i sa ozbiljnom nastavom. Na mom univerzitetu vlada prilično velika raznolikost u pogledu načina na koji se predavanja i vežbe izvode. Neretko se dešava da dva profesora sarađuju na jednom predmetu, bilo da na zanimljiv način povezuju različite oblasti za koje su stručni, bilo da objašnjavaju određene fenomene sa različitih gledišta ili koristeći drugačiji analitički aparat. Takođe, u Srbiji sam navikao da se na većini predmeta gradivo sa predavanja na vežbama samo ponavlja, međutim u Jeni su me dočekale neke novine. Naime, na predavanjima profesori govore o najnovijim rezultatima do kojih dolaze njihovi istraživački timovi ili o radovima sa najskorijih konferencija, a na vežbama, koje drže doktorandi i istraživački saradnici, se radi standardni kurikulum sa najuticajnijim radovima iz date oblasti. Podrazumeva se da je samo materijal sa vežbi obavezan za ispit, dok su predavanja način da se studenti upoznaju sa procesom i metodama istraživačkog rada. Naravno, ovakav način rada stavlja dodatni teret na studente koji sada nemaju luksuz da dva puta čuju jednu istu materiju.
Drugačija organizacija nastave – vođeno čitanje i seminari
U Jeni sam upoznao i dva netipična koncepta nastave: vođeno čitanje i seminare. Časovi vođenog čitanja počinju prijavama zainteresovanih studenata na ograničen broj mesta na tečaju. Tim sa katedre vrši selekciju vodeći se određenim kriterijumima kao što su: ocene na predmetima sa te katedre, iskustvo u oblasti sa osnovnih studija, lična procena kandidata i slično; i obaveštava primljene studente o inicijalnom sastanku. Na prvom sastanku dobija se literatura i raspored izlaganja, gde je svaki student stavljen u različitu grupu za svako izlaganje koje ima, tako da se minimizira uticaj grupe na ocenu svakog studenta. Časovi su koncipirani tako što dve grupe od po četiri člana imaju po dvadeset minuta (pet minuta po studentu) za prezentaciju naučnog rada (obično se biraju klasici iz određene oblasti) iza kojih sledi dvadesetak minuta diskusije koju moderira profesor. Ocena se formira na osnovu dva dela – prezentacije i diskusije, pri čemu se vodi računa o svakom detalju: potrošenom vremenu, načinu prikaza određenih delova rada, relevantnosti komentara itd.
Seminari takođe počinju prijavama zainteresovanih kandidata i selekcijom od strane tima sa katedre. Nakon što saznaju da su primljeni na seminar studenti biraju jednu od tema sa ponuđenog spiska. Uz temu se dobija i mentor (neko od doktoranada sa katedre) i dva rada koji treba da posluže kao osnova za dalje istraživanje. Nakon toga, student ima određeno vreme, obično nekoliko nedelja, da napiše kraći istraživački rad koji će prezentovati na seminaru. Svaka prezentacija na seminaru praćena je diskusijom koja je, pored samog rada, jedan od delova seminara koji se ocenjuje. I seminari i časovi vođenog čitanja služe kao sjajan uvod u istraživački rad za studente i mogu da im pruže dragoceno iskustvo koje može značiti razliku između tečne prezentacije i potpune zbunjenosti na prvoj konferenciji ili poslovnom sastanku.
Nemački metod ispitivanja
Još jedna od novina za mene bila je i organizacija ispita. Vreme za polaganje je standardizovano na jedan sat na celom programu, tako da nije bilo maratonskih ispita od 3 ili 4 sata koji su na mojim osnovnim studijama bili česta pojava. Takođe, pismeni ispiti su standard, što pojedinim studentima (u koje spada i autor ovog teksta) nije omiljeni način polaganja ispita. Pošto je vreme za polaganje relativno kratko od studenta se očekuje da ne misli previše o odgovoru nego da ih po automatizmu ispisuje na hartiju. Nemci su skovali i prigodnu kovanicu za tu pojavu „Bulimielernen“ – bulimijsko učenje. U konačnu ocenu često ulaze i razni kolokvijumi, domaći zadaci ili eseji, što otežava ili olakšava dobijanje dobre ocene, opet u zavisnosti od preferencija studenta. Jedna posebnost vezana za studiranje u Nemačkoj je i ograničen broj rokova za polaganje i ograničen broj pokušaja polaganja ispita. Postoje dva ispitna roka – zimski i letnji – i postoji po jedan dodatni datum za polaganje za svaki rok, ali samo u slučaju da student nije mogao da polaže ispit u redovnom roku. Takođe, ukoliko su predavanja za predmet u zimskom semestru moguće ga je polagati samo u zimskom ispitnom roku, a isto važi i za predmete iz letnjeg semestra. Ukoliko student ne uspe da položi ispit za predmet, a ispit je obavezan, može da ga polaže u narednom semestru kada se taj predmet daje. Naravno, u slučaju izbornog predmeta student jednostavno može da odustane. Ipak, ukoliko i drugi put ne položi ispit, student može da piše molbu službi za ispite da mu odobre i treći pokušaj. Ako i treći pokušaj bude neuspešan, student se ispisuje sa programa i može da bira da li će nastaviti studiranje na drugom programu ili će se posvetiti drugim aktivnostima.
Master teza: završni naučni rad
Na kraju treba nešto reći i o izradi završnog rada. Sve počinje potragom za mentorom vašeg rada, što može biti profesor ili asistent, i to nakon što je student ostvario određen broj bodova i sa uspehom prošao barem jedan seminar. Nakon početnog razgovora, predstavljanja teme i osnovne literature koja će biti korišćena u radu potpisuje se ugovor o izradi završnog rada. Kandidat je obavezan da samostalno završi rad u roku od četiri meseca od datuma potpisivanja ugovora (trajanje može varirati u zavisnosti od internih pravila univerziteta, fakulteta i katedre). Vremensko ograničenje je veoma korisno jer sprečava odugovlačenje sa pisanjem teze, ali sa druge strane garantuje da se mora uložiti ozbiljan napor kako bi se napisala kvalitetna teza u tako kratkom vremenskom intervalu. Mentori su tu da odgovore na svako vaše pitanje vezano za literaturu ili strukturu samog rada. Periodično se organizuju i interni seminari kojima prisustvuju svi članovi katedre na kojima kandidati predstavljaju privremene rezultate svog istraživanja i dobijaju komentare i sugestije koji im pomažu u daljem radu.
Ovo je bio samo deo opisa programa koji sam pohađao i mojih utisaka o njemu. Studije su povremeno bile naporne, naročito kad su rokovi za predaju radova ili ispiti blizu, ali u opštem slučaju nisu problem za nekoga ko je duboko zainteresovan za ekonomsku nauku. Program daje dobru osnovu svima koji nameravaju da se dalje bave naukom ili da rade kao analitičari i istraživači u privredi ili državnoj upravi. Nadam se da sam malo razjasnio kako stvari funkcionišu u Nemačkoj, na mom primeru. Svima koji imaju nameru da se otisnu ka Nemačkoj da bi studirali ili radili želim mnogo uspeha!
