Kako Nemačka štiti radna mesta u vreme krize – Kurzarbeit

Trenutna pandemija, pored velikog uticaja na zdravlje ljudi, utiče i na funkcionisanje privrede jedna države. Prodavnice, frizeri, restorani i dobar deo preduzeća iz maloprodaje, gastronomije i uslužnih delatnosti mora potpuno da obustavi svoj rad. Preduzeća poput BMW-a, Audi-ja i drugih koji imaju proizvodne pogone zatvaraju svoje fabrike i smanjuju obim rada. Pandemija guši rad privrede te dobar deo preduzeća ostaje bez planiranih prihoda što može ugroziti njihovo dalje postojanje. To izlaže riziku postojeća radna mesta kao i otvaranje novih što dalje vodi ka rastu stope nezaposlenosti. Da bi umanjila riziko zatvaranja radnih mesta i rasta stope nezaposlenosti, Vlada Nemačke je potegla za istom merom kao i tokom finansijske krize 2008. godine: Kurzarbeit odnosno u slobodnom prevodu smanjenji rad i faktički znači smanjenje radnog vremena. Dodatno, Nemačka je ovaj put olakšala uslove za ulazak u Kurzarbeit i već budžetirala više od 10 milijardi € za to. U ovom tekstu objašnjavamo šta je zapravo Kurzarbeit, koja su vaša prava i obaveze i kakav uticaj ima smanjeni rad na platu.

📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.

Smanjenim radom kompanije mogu ekonomski premostiti vremena krize

Kurzarbeit ili smanjeni rad je program Vlade koji pomaže preduzećima da nadoknade izostanak posla (Arbeitsausfall [Arbajts-aus-fal]) zbog krize. Zbog izostanka posla, preduzeće može ući u poteškoće plaćanja svojih radnika što dalje dovodi do otpuštanja radnika. Da se to ne bi desilo, preduzeća se mogu prijaviti za Kurzarbeit program kako bi država nadoknadila veći deo plate radnicima. Time, preduzeća ne moraju da otpuste radnike, već mogu da im smanje obim rada. Primera radi, sa 5 radna dana nedeljno na 2 radna dana tj. sa 100% na 40%. Shodno tome, preduzeće će plaćati radniku manju platu čime smanjiti svoje troškove i povećati svoje šanse za preživljavanje krize. Sa druge strane, veći deo izgubljenog dela plate država nadoknađuje radniku kroz Kurzarbeitergeld. Radnik može biti u programu smanjenog rada najduže 12 meseci nakon čega se vraća na svoje prethodno stanje pre krize.

Poslodavci, a ne zaposleni, konkurišu za smanjeni rad

Kao što smo napomenuli, smanjeni rad nije novi instrument spašavanje radnih mesta. Preduzeća mogu prijaviti Kurzarbeit i izvan problema koji utiče na celu privredu. Njegova poslednja masovna primena bila je tokom finansijske krize 2008. godine kada je oko 56.000 preduzeća dobijalo pomoć kroz ovaj program.

Bitno je napomenuti da zaposleni jednog preduzeća ne mogu da konkurišu za Kurzarbeit, već to radi preduzeće za sve svoje radnike ili samo za svoje radnike koji su posebno ugroženi trenutnom situacijom. Ta situacija mora biti vanredna i neizbežna (außergewöhnlich [auser-ge-woenlich]) und unvermeindbar [un-fer-majd-bar]) – kao što je recimo trenutna pandemija Korona virusa.

Da bi konkurisao, poslodavac mora zvanično da prijavi izostanak posla tj. Arbeitsausfall [Arbajts-aus-fal]) Saveznoj agenciji za rad i da navede koje su tačno osobe pogođene. Savezna agencija za rad tj. Bundesagentur für Arbeit je ista ona institucija sistema koja proverava radne ugovore kada konkurišete za vizu ili boravišnu dozvolu.

• Razlika između vize i boravišne dozvole

Svako preduzeće koje ima bar jednog zaposlenog može da konkuriše za smanjeni rad ukoliko ima značajan gubitak posla. Do ove krize je to značilo da je bilo potrebno da minimum 30% radnika bude pogođeno, dok je u ovoj krizi ta brojka smanjena na samo 10% radnika čije su plate smanjenje za više od 10%. Time su kompanijama olakšani uslovi za ulazak u program smanjenog rada. Takođe, poslodavci mogu da konkurišu za pomoć retroaktivno od prvog marta ove godine.

Vaš ugovor o radu definiše da li ste kvalifikovani za radnika u smanjenom radu

Poslodavac ne može da vam naredi da radite manje. Kurzarbeit mora da bude regulisan ili u vašem ugovoru o radu ili u dodatnoj klauzuli koju ste naknadno potpisali. Isto tako, uslovi i dogovor smanjenom radu mogu se nalaziti i u firminom poslovniku tj. Betriebsvereinbarung [betribs-fer-ajn-barung] .

Smanjeni rad se prevashodno finansira kroz doprinos za nezaposlene tj. Arbeitslosenversicherung [arbajts-lozen-fer-ziherung] koji se zaposlenima odbija od bruto plate svaki mesec. Shodno tome, svi zaposleni koji plaćaju ovaj deo socijalnih osiguranja imaju pravo da budu deo ovog programa. 

• Kako se dobija neto od bruto u Nemačkoj

Svi zaposleni sa punim radnim vremenom tj. Vollzeit [fol-cajt] kao i zaposleni sa nepunim radnim vremenom tj. Teilzeit [tajl-cajt] spadaju u ovu grupu. Postoji još radnih statusa, a pomenućemo najčešće među njima:

Leiharbeiter – radnici koji su zaposleni preko agencija – mogu takođe u ovoj krizi da uđu u program smanjenja rada i time dobiju Kurzarbeitergeld.

Auszubildende – Do ove krize je važilo da Azubis ne mogu biti deo programa. Sada, plata za prvih šest nedelja ili 30 radnih dana biće nadoknađena 100%, a tek od sedme nedelje ulaze “normalno” u kratkoročni rad i dobijaju Kurzarbeitergeld. 

Selbständige – Samostalno zaposleni nisu u obavezi da plaćaju dobrinose pa nemaju pravo na Kurzarbeitergeld osim ukoliko ispunjavaju uslove da se pozovu na paragraf 28a zakona o o socijalnoj zaštite ( § 28a SGB III)

Rentner – Ukoliko je neko prešao starosnu granicu za penziju, ali pored toga i dalje ima važeći radni ugovor, nije u obavezi da plaća doprinos za nezaposlene tako da nije kvalifikovan za ovaj program. Kako penzioneri u radnom odnosu, tako i Werkstudent i Aushilfe ne plaćaju potpuno socijalna osiguranja, te nisu kvalifikovani za program smanjenog rada. Na kraju, preostaju nam Praktikanten o kojima dostupne informacije ne daju jasan odgovor. Najverovatnije je da ni oni nisu kvalifikovani.

🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!

🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →

Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!

Kolika mi je plata tokom programa smanjenog rada?

Ukratko – manja. Plata tokom smanjenog rada se sastoji iz dva dela. Vaše umanjene plate i nadoknade u vidu Kurzarbeitergeld. Oba dela dobijate isplaćeno istovremeno od vašeg poslodavca, dok on drugi deo dobija kasnije od Savezne agencije za rad.

Prvi deo plate je vaša normalna bruto plata, umanjena za procenat radnog vremena koji ne radite. Primera radi, ukoliko vam je bruto mesečna plata 3.000 €, a tokom programa smanjenog rada radite 50%, onda će vaša plata iznositi 1.500 € bruto. Koliko je to tačno neto, zavisi od različitih faktora poput vaše poreske grupe, bračnog stanja, broja dece i drugih.

• Kalkulator za računanje neto plate
• Sve što treba da znate o poreskim grupama u Nemačkoj – Lohnsteuerklasse
• Osam stvari koje treba znati o povraćaju poreza – Steuererklärung

Kažimo da ste samac bez dece i da za vaš bruto 3.000 € oko 1.970 € neto, tako da vaš novi bruto tokom trajanja programa iznosi 1.500 € što vas dovodi do 1.135 € neto. Dakle, od poslodavca ćete mesečno imati 835 € neto manje. Napomena: bruto-neto računica zavisi od osobe do osobe i uzete brojke služe samo radi razumevanja principa.

Drugi deo plata je naknada u vidu Kurzarbeitergeld koji plaća Savezna agencije za rad. Savezna agencija za rad uplaćuje ovu naknadu vašem poslodavcu koji vam je isplaćuje zajedno sa platom. Međutim, ova naknada nije preostalih 50% vaše bruto plate, već 60% od razlike u neto plati odnosno 67% ukoliko imate decu. Dakle, u našem primeru razlika u neto plati je 835 € i vaš Kurzarbeitergeld iznosi 501 € odnosno 559 € ukoliko imate decu.

Dakle, u našem primeru samac bez dece je za 5 radnih dana nedeljno dobijao 1.970 € neto, dok će za 2.5 radna dana nedeljno tj. 50% u smanjenom radu mesečno dobijati 1.636 € neto.

Postoji i mogućnost Kurzarbeit Null odnosno 0% radnog vremena u kratkoročnom radu. U tom slučaju platu od poslodavca ne dobijate uopšte, već samo Kurzarbeitergeld koji bi u našem primeru iznosio 1.182 € mesečno.

Zaposleni sa višom platom nisu kvalifikovani za Kurzarbeitergeld

Zaposleni koji rade u saveznim državama nekadašnje Zapadne Nemačke i zarađuju više od 6.900 € ne mogu dobiti razliku u plati tj. Kurzarbeitergeld. Sa druge starne, granica za zaposlene u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj je 6.450 €. Kao i pri dobijanju Kurzarbeitergeld-a, vaš poslodavac može da izabere da nadomesti vaš gubitak dodatnim novcem, ali ova odluka je retka jer smanjuje likvidnost preduzeća koje se već nalazi u problemu.

Budite svesni svojih prava i obaveza

Iako je Kurzarbeit jedan od instrumenata koji nemačka Vlada koristi da bi sprečila seriju otpuštanja, ovaj program nije garancija da se tako nešto neće desiti. Ukoliko ste prešli u Kurzarbeit, to ne znači da nećete moći biti otpušteni jer Kurzarbeit ne utiče na pravila o otpuštanju. Ipak, ukoliko poslodavac želi da vam da otkaz na osnovu poslovnih neprilika tj. betriebsbedingte Kündigung [betribs-bedingte-kuen-digung], moraće da dokaže da se situacija dodatno pogoršala nakon uvođenja smanjenog rada i da ta pozicija dugotrajno neće biti zauzeta.

Ukoliko imate drugi posao koji ste radili i pre uvođenja Kurzarbeit programa na vašem primarnom poslu, to neće uticati na vaš Kurzarbeitergeld. Ukoliko ipak započnete neki mini-job nakon što je vaš primarni posao ušao u smanjeni rad, plata sa drugog posla se dodaje plati sa prvog posla i time smanjuje Kurzarbeitergeld.

Veoma je bitno voditi tačnu evidenciju dnevnog radnog vremena kako bi se nakon završetka Kurzarbeit programa mogao uraditi konačni obračun ukoliko to vaš poslodavac zatraži. Samo pišite svoje radno vreme tokom trajanja programa, i sve će biti ok 🙂

U zavisnosti od toga da li ste na pomenutom Kurzarbeit Null ili radite 20%, imaćete sigurno više slobodnog vremena nego inače. Nemacka Vlada želi da vas i vašeg poslodavca stimuliše da iskoristite to vreme za vaše dalje obrazovanje i stručno usavršavanje. Tako da, ukoliko radite skraćeno radno vreme i uz to i neko stručno usavršavanje, Savezna agencija za rad će vašem poslodavcu nadoknaditi njegov udeo u doprinosima (zdravstveno osiguranje, penziono, itd.)  koje je plaćao za vas tokom doškolovavanja.  

Bitno 1: Ukoliko dobijate Kurzarbeitergeld, Savezna agencija za rad vam može slati ponude za posao. Ukoliko krenete da radite na jednom od ponuđenih poslova, smanjivaće vam se iznos Kurzarbeitergeld.

Bitno 2: Onaj ko dobija više od 410 € Kurzarbeitergeld, mora da preda poresku izjavu za povraćaj poreza za tu godinu. Ovde vidite kojih osam najbitnijih stvari treba da znate o Steuererklärung.

Nadamo se da smo vas uspešno uveli u temu smanjenog rada. Napišite nam u komentarima vaša iskustva sa ovim programom i obavezno: #BleibtZuhause #StayAtHome i #OstaniteKući tj. #OstaniteDoma 🙂 

Update 09.04.2020: Danas je Spiegel objavio da je preko 650.000 privrednih društava ušlo u Kurzarbeit program. Broj pogođenih radnika nije moguće saznati dok ne počnu prve isplate, ali Nemačka vlada polazi od toga da će oko 2,1 milion ljudi biti u programu smanjenog rada. Tokom recesije 2009. godine, 1,4 milion ljudi bilo je u Kurzarbeit programu. Trenutno se razmišlja i o povećanju Kurzarbeitergeld-a sa 60% tj. 67% na 80% tj. 87%. Kako Spiegel prenosi, oko 8.000 ljudi radi trenutno na administrativnim poslovima ovog programa.