Mali broj ljudi razume razliku između vize i boravišne dozvole. Krucijalno je razumeti razliku između vize, boravišne i radne dozvole da bi se lakše snašli i izborili sa nemačkom birokratijom. Mogući razlog za nerazlikovanje ovih stvari je da oba dokumenta izgledaju skoro identično. Iako nije lako uočiti vizualnu razliku, ova dva dokumenta su značajno različita. Svaki put kada čujete da neko „treba da produži vizu“, možete zaključiti da ta osoba nije upoznata sa razlikom između vize i boravišne dozvole jer viza se ne produžava. Nije nemoguće produžiti vizu, ali zbog Šengena je malo verovatno da građani država bivše Jugoslavije uopšte mogu sebe da dovedu u situaciju da treba da produže vizu.
Viza omogućava ulazak i kratak boravak u stranoj državi
Viza je dokument koji omogućava da se uđe u jednu državu sa određenim statusom i ostanete u njoj kratak period. Bilo da je to Nemačka, SAD, Dominikanska Republika, Indija, Kanada ili neka druga država. Vizu možete razumeti kao dozvolu za ulazak. Primer za status može biti turista. Šta je tačno kratak period zavisi od države do države kao i njenih odnosa sa vašom državom. Primera radi, možete ući u Indiju i ostati u njoj do 30 dana pod statusom turiste. U Republici Irskoj status turiste nekad može trajati i samo 7 dana.
Viza se vadi van željene države
Dakle, kad neko pita da li može da preskoči ambasadu i izvadi vizu u Nemačkoj odgovor je ne može. Kako izvaditi dozvolu za ulazak u državi u kojoj uopšte ne smete da uđete na prvom mestu? Zamislite da odete u SAD, uđete u državu pa onda tamo izvadite dokument koji vam dozvoljava da uđete u SAD pod određenim statusom i dozvolom za kratak period. Ne ide.
Viza se uvek vadi van željene države. Iz perspektive države, viza se uvek vadi u inostranstvu. Viza se vadi u konzulatu ili u konzularnom odeljenju ambasade u domovini ili zemlji prebivališta. Ukoliko ste iz Bosne i Hercegovine, vizu vadite u Sarajevu. Ukoliko ste iz Srbije, vizu vadite u Beogradu, itd.. Ukoliko ste državljanin/državljanka Srbije i nalazite se na studijama u Australiji, vizu za Nemačku vadite u nemačkoj ustanovi u Australiji.
Pored konzulata i konzularnog odeljenja ambasade, neke države omogućavaju vađenje vize za turiste i na aerodromu. Primera radi, kada sletite u Dominikansku republiku i još ne prođete granicu, možete izvaditi vizu da uđete kao turista i ostanete do 30 dana. Tehnički gledano, u trenutku kad vadite turističku vizu na aerodromu još uvek se nalazite u inostranstvu iz ugla Dominikanske republike.
U zavisnosti od odnosa među državama, neke zemlje dozvoljavaju ulazak građanima određene zemlje bez vize. Primera radi, državljani Nemačke mogu bez vize ući na Tajland, ali im treba viza da uđu u Kinu. Sa druge strane, državljani Srbije mogu ući u Kinu bez vize, ali im treba viza da uđu na Tajland.
Veoma bitno je napomenuti, da ukoliko možete da uđete u neku državu bez vize, to ne znači nužno da možete da ostanete i da krenete da radite. Za to vam trebaju boravišne i radne dozvole.
Boravišna i radna dozvola se vade u željenoj državi
Dok se viza uvek vadi van željene države, boravišna i radna dozvola se uvek vade u samoj željenoj državi. Dakle, boravišna i radna dozvola za Nemačku se vadi u Nemačkoj. Boravišna i radna dozvola za Kanadu se vadi u Kanadi.
Uslov za vađenje boravišne dozvole je zamena vize za boravišnu dozvolu ukoliko viza to dozvoljava ili zamene jedne vrste boravišne dozvole za drugu vrstu boravišne dozvole. Dakle, da biste izvadili boravišnu dozvolu za Nemačku ne možete da dođete u Nemačku i izvadite je jer nemate vizu koja vam daje pravo da konkurišete za boravišnu dozvolu.
Građani bivših država Jugoslavije na osnovu Šengenskog sporazuma imaju automatski šengensku vizu na osnovu koje mogu da uđu u šengenski prostor pod statusom turiste i ostati u njemu 90 dana u okviru poslednjih 180 dana. Šengenski prostor čine 26. država među kojima je većina EU članica. Sa druge strane, državljani Indije i mnogih drugih država, nemaju automatski šengensku vizu i moraju da konkurišu za istu u domovini ili negde drugde u inostranstvu. Ukoliko ćemo “u sitna crevca”, šengensku vizu nemamo na osnovu Šengenskog sporazuma, već na osnovu CEFTA sporazuma. No, to je manje bitno.
Ono što je bitno je da šengensku vizu ne možete da zamenite za boravišnu dozvolu. Sa šengenskom vizom nemata prava da podnesete zahtev za boravišnu dozvolu. Zbog toga nije moguće da samo dođete u Nemačku i izvadite boravišnu dozvolu, a ranije smo objasnili ni zašto nije moguće da samo dođete u Nemačku i izvadite vizu.
Ukoliko vam je cilj da radite u Nemačkoj, treba da uradite sledeće korake. Krenite od konzulata ili konzularnog odeljenja ambasade i zatražite vizu sa željenim statusom. Nakon što dobijete vizu koja sa sobom nosi pravo zamene za boravišnu i dolaska u Nemačku, u kancelariji za strance odnosno Ausländerbehörde (ABH) željenog mesta treba da zamenite vizu za boravišnu dozvolu.
Drugim rečima, ukoliko dođete u Nemačku kao turista na osnovu šengenske vize i pronađete posao, ne možete da ostanete već morate kući po vizu na osnovu koje nećete ući pod statusom turiste, već sa statusom koji vam dozvoljava da tu vizu zamenite za boravišnu dozvolu i dobijete radnu dozvolu.
Novi zakon kojim se menjaju uslovi za vađenje vize i boravišne dozvole to ne menja tako da nažalost nije moguće preskočiti ambasadu.
Viza ili boravišna dozvola ne znači nužno i radna dozvola
Sad kada znamo koja je razlike između vize i boravišne dozvole, ostaje nam još da razumemo radnu dozvolu. Radna dozvola nije nikakav dodatan dokument za koji konkurišete, već pravo koje ide uz određene boravišne dozvole. Primera radi, uz boravišnu dozvolu za visokokvalifikovane, odnosno Plavu kartu, ide vremensko ograničena radna dozvola koja je uslovljena trenutnim poslodavcem. Uz boravišnu dozvolu za spajanje porodice na osnovu supruge/supruga sa EU pasošem, ide neograničena radna dozvola koja nije uslovljena nijednim poslodavcem, ali jeste brakom.
- Iskustvo spajanja porodice na osnovu bračnog partnera sa EU pasošem
- Sve što treba da znate o Plavoj karti
Uz studentsku boravišnu dozvolu ide druga ograničena radna dozvola. Isto tako postoje boravišne dozvole uz koje ne ide radna dozvole kao npr. boravišna dozvola za učenje jezika.
- Kako studenti u Nemačkoj tokom leta zarade preko 4.000 evra? Studentski poslovi
- Kako kao student raditi više od 120 dana godišnje
- Viza za učenje jezika
Najverovatnije ne želite radnu vizu
Sad, šta je radna viza? Da li je radna viza ono što zapravo želite? Najverovatnije ne.
Radna viza kao radna vize ne postoji. Postoje različite vize sa dozvolom za rad. Ove vize uglavnom nemaju pravo zamene za boravišnu dozvolu što znači da morate da izađete iz Nemačke pre nego što istekne. Primera radi, viza za gostujećeg profesora na jednom od nemačkih univerziteta, viza za duži poslovni put za rad na određenom projektu, viza za detaširane radnike i slično.
Ono što tražite je najverovatnije neka od viza sa kojom imate pravo da započnete radni odnos ili studije i posle tu vizu zamenite za boravišnu dozvolu i uz nju dobijete neku radnu dozvolu. Primera radi, to može biti viza za traženja posla, neka od viza koje vode ka Plavoj karti i druge. Sa novim zakonom koji je stupio na snagu u martu 2020. mogu i ljudi bez univerzitetske diplome, ali sa priznatom srednjom stručnom spremom da konkurišu za vizu za traženje posla.
Šta se zapravo dešava kad neko „produžava vizu“
Kada čujete da neko „produžava vizu“ zapravo dešava se jedan od sledeća tri scenarija.
Prvi, ukoliko je neko tek pristigao u Nemačku, ta osoba zamenjuje svoju ulaznu vizu za boravišnu dozvolu. Primera radi, osoba zamenjuje svoju vizu za traženja posla za boravišnu dozvolu nakon uspešnog pronalaska posla.
Drugi, ta osoba produžava svoju boravišnu dozvolu. Primera radi, studenti koji su završili osnovne studije u Nemačkoj, odlučuju se da studiraju i master u Nemačkoj. Ti studenti će u jednom trenutku morati da produže svoju studentsku boravišnu dozvolu.
Treći, ta osoba menja svoju boravišnu svoju za neku drugu boravišnu dozvolu ukoliko imaju prava na to. Primera radi, nakon završenih master studija u Nemačkoj, osoba se odlučuje da krene da radi u Nemačkoj. Ta osoba treba da zameni svoju studentsku boravišnu dozvolu za neku boravišnu dozvolu sa kojom će smeti raditi puno radno vreme kao npr. Plava karta.
Dakle, veoma malo verovatno da neko iz država bivše Jugoslavije produžava „dozvolu za ulazak i dozvoljen kratak boravak“ odnosno vizu. Moguće je produžiti i šengensku vizu, ali verovatnoća da ćete u tome uspeti je veoma mala. Na kraju krajeva, zašto bi uopšte hteli da produžite vizu koja vam dozvoljava boravak pod statusom turiste i ne dozvoljava vam da legalno radite?
Iako se viza i boravišna dozvole vizualno ne razlikuju puno, zapravo su dve veoma različite stvari. Dok se viza vadi van željene zemlje i predstavlja dozvolu za ulazak u jednu državu, boravišna dozvola se vadi u samoj željenoj državi. Što preciznije umeta da formulišete ono što tražite, to ćete bolje razumeti sa čime se suočavate i lakše ćete uspeti doći do potrebnih informacija i rešenja. Srećno u vašoj borbi vađenja viza i boravišnih dozvola.
Leave a Reply