Kako izgledaju bachelor i master studije u Nemačkoj?

U jednom od prethodnih tekstova, objasnili smo koje vrste fakulteta odnosno univerziteta postoje. U ovom tekstu ću objasniti strukturu studija, kako osnovnih tj. bachelor tako i master studija. Na osnovu iskustva svojih prijatelja koji studiraju u Srbiji, zaključio sam da kod nas bolonjski sistem zapravo nije sproveden kako treba, a skoro sam saznao da to mišljenje deli i profesor dr. Miodrag Zec. Iz tog razloga ću početi sa kratkim objašnjenjem bolonjskog sistema.

Bolonja i Bachelor-Master-Sistem

U Srbiji je zvanično uvedena Bolonja, ali to nekako izgleda drugačije od onog što Bolonja predstavlja u Nemačkoj. Nemačka je 1999. godine sa još 28 evropskih zemalja potpisala Bolonjski sporazum i time uvela Bachelor-Master-Sistem^[1]. Jedan od mnogih ciljeva Bolonjskog sporazuma je i uvodjenje metode lakšeg poredjenja težine i količine studiranja (work load) kao i stečenih diploma^[2]. Kao merna jedinica uvedeni su European Credit Transfer System / ECTS poeni u Nemačkoj još poznati pod imenom Credit Points / CP, a kod nas poznati i kao ESPB poeni kao akronim za Evropski Sistem Prenosa Bodova. Prema tome, recimo predavanje Matematika I za nekog ko studira elektrotehniku donosi 6 CP, a neko ko studira pedagogiju 3 CP. Na osnovu CP bi se moglo zakljuciti da je Matematika I za pedagoge duplo lakša i duplo manje vremena zahteva. Bodovanje work load-a sa CP nije savršeno i ima dosta prostora za manipulaciju, ali to nije tema ovog teksta. Uz pomoć CP se mogu uporedjivati ne samo predavanja nego i diplome. Na osnovu toga postoje:

• Bachelor diplome koje nose od 180 do 240 CP
• Master diplome koje nose 90 do 120 CP.
• PhD odnosno doktorske, koje zahtevaju minimum 3 do 4 godine naučno-istraživackog rada (dok je recimo u Americi minimum 5 godina, zbog čega u poslednje vreme dosta stranaca, pa i Amerikanaca, dolazi u Nemačku da doktorira)

Nakon završenih osnovnih studija dobijate bachelor diplomu zavisno od smera vaših studija. Na primer, za ekonomske smerove uglavnom ide Bachelor of Arts (B.A.), a za neki MINT (na eng. STEM^[3]) smer dobijate Bachelor of Science (B. Sc.), za pravo Bachelor of Laws itd. Shodno tome, za master dobijate Master of Science (M. Sc.) diplomu i slično. Ne mogu se sve studije podeliti na bachelor i master, poput medicine, ali i tu se mogu kvantifikovati predavanja sa CP.

Godine nisu bitne već semestri

Za razliku od Srbije, u Nemačkoj se dužina studiranja ne meri u godinama već u semestrima. Postoji letnji semestar, koji je uglavnom od marta do septembra i zimski semestar, koji traje od oktobra do marta. Jedan semestar sadrži jedan ispitni rok, koji uglavnom traje 3 nedelje, a koji predviđa da položite 30 CP, što uglavnom predstavlja izmedju 5 i 7 ispita. Sa studijama može da se počne kako u letnjem tako i u zimskom semestru. Ako želite da krenete u letnjem semestru rok za apliciranje je 15. januar, dok je za zimski semestar rok 15. jun. U zavisnosti od smera i univerziteta, nekad ne možete početi sa studijama u oba semestra i rokovi za apliciranje mogu biti drugačiji, ali to je više izuzetak nego pravilo. Na primer, sa studijama marketinga možete početi u oba semestra na jednom univerzitetu u Berlinu, dok na drugom univerzitetu u Berlinu možete krenuti samo u zimskom semestru.

Ispitni rok i ispiti

Svaki univerzitet određuje sam kada će u semestru održavati predavanja, kada ispite, a kada je “raspust”. Najlakše se ovo može razumeti na dva jednostavna primera. Recimo, na jednom univerzitetu letnji semestar izgleda ovako:

• Početak semestra je 01.03.
• Predavanja počinju 15.03.
• Predavanja se završavaju 30.06.
• Ispitni rok je od 01.07. do 21.07.
• “Raspust” do kraja semestra odnosno 1. septembra. Zapravo “raspust” traje sve dok ne počnu predavanja u zimskom semestru, a to bi moglo biti, recimo, druge nedelje oktobra.

Dok na drugom univerzitetu letnji semestar izgleda ovako:

• Početak semestra je 01.03.
• Predavanja počinju 10.04.
• Predavanja se završavaju 10.07.
• Ispitni rok je od 11.07. do 31.07.
• “Raspust” traje do početka zimskog semestra odnosno do početka predavanja.

Pošto je ispitni rok kratak, ispiti su uglavnom u ritmu ponedeljak-sreda-petak, a ako ste preneli neki ispit onda može doći i do poklapanja, pa imate više ispita u istom danu. Ako padnete dva puta isti ispit, isključeni ste sa tog smera. Možete ostati na univerzitetu, ali morate preći na neki drugi smer. Ako vam se ovo i na drugom smeru desi, onda nemate pravo više na (besplatno) akademsko školovanje. U baš teškim situacijama možete pisati molbu odnosno Härtefallantrag (herte-fal-antrag) za treći pokušaj, ali morate imati debele razloge da bi dobili treću šansu. Uglavnom ako ste imali smrtni slučaj u porodici ili neku veliku nesreću može vam se ukazati treća šansa. Dakle, treća šansa je, takoreći, više sreća u nesreći.

Što se tiče samog ispita, nema izvlačenja ceduljica već ispiti pokrivaju celo gradivo sa jednim do tri pitanja po temi.  Pretežno su pismeni i traju između 60 i 90 minuta. Neki ispiti su i takozavni open books tako da možete da ponesete sve moguće knjige sa sobom. Na prvi pogled ovo zvuči odlično, ali po mom iskustvu to su zapravo najteži ispiti. Ocene su takođe drugačije, tako da najbolja ocena nije deset već 1.0, dok za prolaz ne treba šest već 4.0.  Iz mog iskustva, univerziteti uglavnom standardizuju ocene pa imaju ocene sa nulom, trojkom ili sedmicom iza zareza. Recimo 1.0, 1.3, 1.7 pa onda 2.0 i tako sve do 4.0, 4.3 i 4.7.  Pritom, da bi dobili 4.0 treba više od 55% tačnog ispita, na nekim smerovima i univerzitetima čak i 75%, tako da razlika u znanju između jedne 4.0 i jedne 1.0 nije baš toliko velika kao što je između jedne desetke i šestice.

Kolokvijumi ne postoje već imate tokom semestra propratne aktivnosti poput pisanja radova, domaćih zadataka ili projekata. Nepisano pravilo je da, da bi dobili uslov za ispit treba da položite propratne aktivnosti koje po nekad mogu da predstavljaju 5% ili 10% svih poena koje ispit nosi. Na primer, ispit nosi 100 poena i za 1.0 treba minimum 95 poena, a propratne aktivnosti donose 10% poena, onda na ispit ulazite sa 10 poena u džepu ukoliko ste sve aktivnosti odlično apsolvirali. Prema tome, da bi dobili 1.0 na ispitu sada treba da dobijete minimum 85 poena. Ako ste na ispit ušli sa 5 poena, onda vam treba 90 poena za 1.0 itd.

Struktura bachelor studija

Bečelor studije se dele na Grundstudium i Hauptstudium. Grundstudium (grundštudijum) u slobodnom prevodu znači osnovne studije, dok bi Hauptstudium (hauptštudijum) značio glavne studije. Grundštudijum predstavlja prva dva ili tri semestra (u zavisnosti od smera i univerziteta) za koji imate jedan semestar više vremena da završite. Na primer, ako je grundštudijum tri semestra, morate sve ispite iz njega dati u četiri semestra ili letite napolje. Tokom grundštudijuma se slušaju osnovna predavanja, koja služe kao podloga za predmete iz hauptštudijuma. Primera radi, polažete matematiku i statistiku i to znanje posle koristite na predavanju iz Business Intelligence. Za hauptštudijum imate uglavnom dodatna 4 semestra na raspolaganju. Studije traju uglavnom od 6 do 8 semestara u zavisnosti od smera i univerziteta, ali većina studenata ne završava u roku. Završiti u roku jeste lepo, ali nije toliko bitno. Osim ako studije ne produžite za više od 4 semestra.

Da bi uspešno završili studije morate da napišete naučni rad koji se zove Bachelor Thesis. On zvanično traje tri meseca, ali je često slučaj da u dogovoru sa profesorom krenete da radite na njemu, a da ga tek nakon mesec ili dva zvanično prijavite, tako da na njemu zapravo radite 4 do 5 meseci. Teza se može raditi na univerzitetu ili u kooperaciji sa nekom firmom. Temu možete predložiti vi ili uzeti neku od tema u ponudi.

Ako tezu radite u firmi, u tom slučaju imate platu koja je u proseku 700 €, ali tu dolazi do problema gde je teže naći profesora koji će raditi sa vama, iz razloga jer istraživanje koje radite za firmu profesora uglavnom ne zanima. Nepisano pravilo je da dosta studenata ostane u firmi gde su pisali završni rad. Ako se odlučite da pišete tezu na univerzitetu, nepisano je pravilo i da ćete imati veću podršku profesora jer radite na njegovom istraživanju, ali takođe se za tezu na univerzitetu uglavnom ne dobija plata.

Struktura master studija

Master studije traju od dva do četiri semestra u zavinosti od smera, univerziteta i koliko CP imate iz bečelor studija. Pritom je poslednji semestar rezervisan za Master Thesis koji isto kao i Bachelor Thesis možete pisati na univerzitetu ili u firmi. Broj CP iz bečelora i prosek su pored jezika glavni uslovi za upis na studije. Za razliku od bachelor thesis, master teza traje 6 meseci. Takodje, nepisano pravilo je da studenti krenu da rade na njoj i da tek nakon mesec ili dva prijave rad. U jednom od narednih tekstova ću pisati više o master studijama. 

Razmena studenata

Nemački univerziteti su veoma dobro umreženi za univerzitetima u celom svetu zbog čega nije teško ići na razmenu studenata, kako na Erasmus razmenu, tako i na prekookeansku. Razmena može biti u saradnji sa partnerskim univerzitetom, što uglavnom znači da ćete verovatno dobiti neku stipendiju za to i da neće biti poteškoća oko priznavanja predmeta. Lista partner univerziteta je uglavnom podugačka, ali u obzir dolaze samo oni koji nude sličan program vašem smeru. Da biste se kvalifikovali za razmenu trebaju vam preporuke dva profesora i znanje jezika. Primera radi, ako idete u Barselonu i studije će biti na španskom, onda vam treba španska diploma. Ako idete u Madrid i studije su na engleskom, onda vam treba TOEFL. Ako idete za Japan i studije su na engleskom, onda vam isto treba TOEFL itd. Iznadprosečan prosek ocena nije neophodan da biste mogli da idete na razmenu. Prosek je bitan jedino ukoliko se prijavljujete na elitnije partner univerzitete ili na neke univerziteta gde se dosta studenata prijavljuje, poput univerziteta na Baliju.

Možda nećete puno naučiti ako idete na neki univerzitet lošijeg ranga, ali to nikoga ne zanima (osim vas). Odraditi razmenu je jedan od najvećih pluseva koje možete da uradite. Kako za sebe, tako i za vaš CV jer je u Nemačkoj kod poslodavca to ogroman plus. Štaviše, više se ceni studirati semestar duže i ići na razmenu nego završiti u roku. Koliko je razmena cenjena pokazuje i to da je sve više univerziteta uvode kao obavezu kako na bečelor tako i na master studijama. Studirati u Nemačkoj i ne apslovirati bar jedan semester van nje je, pored svih uslova i mogućnosti koje vam se nude, jedna od najvećih propuštenih šansi. U jednom od narednih tekstova ćemo više pisati o razmeni studenata i zašto je toliko bitna i cenjena.

Nadam se da ste stekli utisak kako su studije u Nemačkoj organizovane i da će vam ovaj tekst biti od pomoći u odluci da li da studirate neki od navedenih programa. O proceduri upisa na fakultete i šta vam je sve potrebno, možete pročitati ovde.

^[1] Izvor: http://www.bachelor-studium.net/bologna-prozess.php

^[2] Vise o Bolonji, njenim ciljevima i uticaju na Nemačko više školstvo možete pronaći ovde: http://www.bachelor-studium.net/bologna-prozess.php

^[3] STEM je skracenica za Science, Technology, Engineering and Mathematics. Na Nemačkom je skraćenica MINT od Mathematik, Informatik, Naturwissenschaft und Technik. Ako ste ovo studirali ili želite da studirate u Nemačkoj tržiste rada će vas veoma rado prihvatiti.