nemacki-kutak-logo

Vodič kroz Berlin – Znamenitosti koje morate da vidite (I deo)

NK-005-Vodič-kroz-Berlin-–-Znamenitosti-koje-morate-da-vidite-(I-deo)

 Jedan od najposećenijih gradova u Nemačkoj je glavni grad koji je 2015. godine primio 12.4 miliona turista, od čega su 39% činili stranci[1].  To je grad u kome živi najviše stranaca, više od 180 nacionalnosti i po svemu je specifičan i drugačiji od ostatka zemlje. Često kako i od stranaca, tako i od Nemaca možete da čujete fraze poput “Berlin nije Nemačka” i “Nemačka i Berlin su dva različita sveta”. Glavni grad, ujedno i jedna od 16 nemačkih pokrajina, pun je istorije, sportskih, političkih i kulturnih dogadja i jedan je od jeftinijih gradova u državi.

Ako letite, sletećete na jedan od dva aerodroma (koji će biti zatvoreni kada se treći napokon završi). Sa oba aerodroma imate direktan prevoz do grada tako da vam taksi ne treba. Berlin ima odličan javni prevoz, dok su parking mesta ograničena i relativno skupa. Stoga, najisplatljivije je da kupite turističku kartu za gradski prevoz. Ona košta između 19,50 € i 41,50 € u zavisnoti da li ostajete dva ili šest dana.  Sa njom možete da se vozite u svim sredstvima gradskog prevoza odnosno: U-Bahn (uban) tj. metro, S-Bahn (esban), odnosno neka mešavina voza i tramvaja, Tram (trem), tj. tramvaj i autobus. Uz nju dobijate popust na mnoštvu turističkih mesta, kartu grada i mali turistički vodič. Turistička karta se zove Berlin WelcomeCard i možete je kupiti online na stranici grada, na aerodromu i na još dosta mesta u gradu.

Grad je pun znamenitosti koje ne mogu sve da se vide za jedan vikend, pogotovo ako planirate tokom boravka da vidite i noćni život. Ponuda za turiste je ogromna, a grad procenjuje da turistički promet iznosi 10 milijardi evra godišnje. Elem, ovo je lista mesta i redosled kojim vodim svoje prijatelje kada dodju u posetu. Gosti uglavnom žele da posvete dva dana razgledanju grada, s toga je obilazak grada podeljena u dve ture. Shodno tome, ovo je prvi od dva teksta o znamenitostima Berlina.

DAN PRVI

1. Spomenik pobede – Siegessäule

Statua pobede Berlin
Spomenik pobede

Obilazak počinje kod spomenika pobede tj. Siegessäule (zigeszojle), koji se nalazi u ulici 17. Juni, nedaleko od Tehničkog univerziteta. Spomenik pobede je meni najlepši spomenik. Spomenik ima četiri stuba, iako je prvobitno planiran jedan. Naime, povod za gradnju je pobeda Pruske i Austrije nad Danskom u ratu 1864. godine. Dok je izrada stuba još trajala, Prusi su 1866. zaratili i pobedeli Austrijance. U ime te pobede naređeno je da se spomeniku pobede doda još jedan stub. Dok se spomenik redizajnirao, tokom 1870. je počeo rat između Nemaca i Francuza koji se završio godinu dana kasnije proglašavanjem prvog nemačkog rajha u Versaju. U ime pobede, naređeno je da se doda još jedan stub tako da su radovi trajali još dve godine, pa je spomenik pobede konačno video svetlost dana 1873. godine.

Unutar spomenika postoji mali muzej u kojem možete videti makete dvoraca, kula i većih znamenitosti Zapadne Evrope. Takodje, možete stepenicama da se popnete na vrh sa kojeg se prostire prelep pogled na jedan od najvećih parkova u gradu odnosno Tiergarten (tirgarten), Bundestag i Branderburšku kapiju. Kada budete gore, videćete odakle je slikana slika koja krasi cover na našoj fejsbuk stranici. Ulaz je između 6 i 10€. Na trgu oko kule se povremeno održavao i čuveni Love Parade. Na trgu možete da vidite spomenike generala koji su vodili ratove kao i spomenik Oto fon Bizmarka, jednog od najzasluženijih za osnivanje prvog nemačkog rajha.

Tokom nacističkog perioda Hitlerov arhitekta i kasniji ministar naoružanja Alber Šper (zanimljivo, jedan od nacista koji je uspeo da projektuje sliku “dobrog naciste”) preuređivao je ceo grad i pritom rušio zgrade, proterivao Jevreje, gradio velike avenije, aerodrome, stadione (današnji stadion Herte) itd. Između ostalog, Šper je i pomerio spomenik pobede koji je prvobitno bio ispred Bundestaga. Tada mu je dodao i četvri stub ne bi li bio viši i izgledao moćnije.

Potrebno vreme:

Izmedju 15 i 60 minuta vremena u zavisnosti da li ulazite unutra.

2. Dvorac Belvil – Schloss Bellevue

Dvorac Belvil
Dvorac Belvil – Kancelarija nemačkog predsednika

Sledeća stanica je dvorac u kojem nemački predsednik od 1994. obavlja svoju dužnost. Belvil, sagrađen 1786, nalazi se na 5 minuta peške od spomenika pobede. Ulaz u njega je moguć samo sa specijalnim povodima, ali je slikanje ispred dozvoljeno.

Potrebno vreme:

Izmedju 5 i 10 minuta.

3. Nemački parlament – Bundestag

Nakon Belvila, treba vam 20-ak minuta da se prošetate peške do Bundestaga. Na putu do njega videćete Dom svetskih kultura (Haus der Kulturen der Welt), tj. Nemački centar savremene umetnosti. Zgrada koju su Nemci dobili na poklon od amerikanca 1957. godine. Pored toga, videćete i Bundeskanzleramt, u slobodnom prevodu kancelariju nemačkog kancelara.

Bundestag
Nemački parlament – Bundestag

Obilazak Bundestaga je besplatan ali njega morate online da rezervišete  par nedelja unapred. Postoje više vrsta obilazaka, sa pravim vodičem ili elektronskim. Ako ne stignete da rezervišite, možete da odete na plato ispred i da se slikate.

Potrebno vreme:

Izmedju 10 i 120 minuta u zavisnosti da li idete u oblizak.

4. Spomenik palim sovjetskim borcima – Sowjetisches Ehrenmal (Tiergarten)

Nakong Bundestaga, izađite na ulicu 17. Juni i krenite peške ka spomeniku pobede. Nakon 5 minuta, sa desne strane ćete videti veliki spomenik palim sovjetskim borcima.

Spomenik i grob sovjetskim borcima-Tiergarten
Spomenik i grob sovjetskim borcima – Tiergarten. Izvor: Andreas Hussa.

Spomenik je podignut 1945. godine u ime pobede i u čast poginulim pripadnicima crvene armije tokom drugog svetskog rata, pre svega palim borcima za Berlin. To je jedan od 4 spomenika palim borcima crvene armije u Berlinu, a ujedno je i vojničko groblje.

Potrebno vreme:

Izmedju 5 i 15 minuta.

5. Branderburška kapija – Branderburer Tor

Nakon spomenika palim vojnicima crvene armije, treba vam manje od 10 minuta da se prošetate do Branderburške kapije. Branderburška kapija je sagrađenja u vreme Pruske 1791. godine i predstavlja simbol kako Nemačkih, tako i evropskih i svetskih dešavanja.

Branderurška kapija
Branderurška kapija – Simbol ujedinjenja Evrope i Nemačke

U novijoj istoriji kapija je bila simbol hladnog rata i predstavljalala je granicu izmedju istoka i zapada, odnosno NATO i Varšavskog pakta. Nakon pada Berlinskog zida postao je simbol ujedinjenja Nemačke i Evrope. Pre nego što predjete ulicu kod Branderburške kapije, obratite pažnju na sredinu ulice gde možete da uočite kaldrmu. Tu je nekada stajao deo Berlinskog zida. Ispred kapije je Pariski trg na kome se nalaze ambasade. Levo od kapije je američka ambasada i, po mojim saznanjima, to im je jedina ambasada na svetu koja nije ograđena i ispred koje ne dežura služba (bar u uniformi). Pošto Branderburška kapija predstavlja simbol ujedinjenja zapada i istoka, kraj Hladnog rata i mir, Nemačka vlada nije dozvolila izgradnju ograde. Sa druge strane ambasade ipak postoje mali ogradni stubovi tako da se npr. ne može vozilom uleteti u zgradu. Održavanje kapije grad košta 40.000 € godišnje.

Potrebno vreme:

Izmedju 10 i 20 minuta.

6. Unter den Linden avenija & Ampelman – Unter den Linden & Amplemann

Nakon Branderburške kapije krenite preko Pariskog trga Unter den Linden avenijom, jednom od najpoznatijih ulica u Berlinu gde često mogu da se vide kako Nemačke, tako i svetske super zvezde.

Ampelmann
Ampelmann – jedan od simbola Berlina

Ako idete desnom stranom videćete na drugoj raskrsnici prodavnicu Ampelmann, što u slobodnom prevodu znači čikica sa semafora. Istočni Berlin je bio poznat po Ampelmann-u, odnosno drugačijem dizajnu čikice koji daje signal pešacima kada da pređu ulicu. U prodavnici možete da vidite različite semafore sveta, da se slikate i eventualno da kupite koji poklon. Ampelmann je danas, pored medveda, jedan od simbola Berlina.

Potrebno vreme:

Izmedju 10 i 20 minuta.

7. Unter den Linden avenija & Folksvagen – Unter den Linden & Volkswagen

Na istoj  raskrsnici se nalazi salon Volkswagen-a (folksvagena – kod nas često nazvan volcvagen). Unutra možete videti uglavnom najnovije modele audija, bugatija, motora, folksvagena i ostalih brendova koji pripadaju ovoj auto kući. Isto možete sesti u neki od automobila, možete da se oprobate u trkačkoj igrici na plejstejšenu ili da vidite koliko struje možete da proizvedete vozeći bickl. Ako dostignete određenu brzinu na bicikli, dobićete i sliku besplatno.

Potrebno vreme:

Izmedju 15 i 60 minuta vremena u zavisnosti koliko vas zanimaju automobili.

8. Unter den Linden avenija & Mercedes – Unter den Linden & Mercedes-Benz Gallery

Nakon ovog salona možete da odete i u Mercedesov salon[2] koji se nalazi sa druge strane ulice. U njemu možete da vidite najnovije modele kao i da sednete u većinu njih. Naravno, ulaz je besplatan.

Potrebno vreme:

Izmedju 10 i 45 minuta vremena u zavisnosti koliko vas zanimaju kola.

9. Unter den Linden avenija & Humbolt plato – Unter den Linden & Humboldt Uni

Nakon auto salona nastavite avenijom i stići ćete do statue kralja Fridriha II na konju. Ispred konja je Humboltov univerzitet koji je najstariji univerzitet u Berlinu i podignut je u ime Aleksandra fon Humbolta, jednog od najznačajnijih geografa 19. veka. Sa leve strane ulice je glavna zgrada univerziteta, a sa desne strane je plato (Babelplatz) na kome su pravni fakultet, opera Unter den Linden, spomenik spaljenim knjigama od strane Hitlera 1933. godina kao i katedrala svetog Hedviga odnosno prva katolička crkva sagrađena u Pruskoj posle protestantske reformacije. Na trgu se nalazi stara biblioteka iz koje je Vladimir Lenjin 1895. godine iznamljivao knjige Karl Marksa i Fridriha Engelsa. Pored glavne zgrade Humbolt univerziteta, možete još da vidite i uđete u  Neue Wache (noje vahe – nova stražarnica), danas spomenik žrtvama rata i nasilju. Unutra možete da vidite majku koja u naručiju drži mrtvog sina. Zdanje je podignuto za vreme kralja Fridriha II i služilo je kao stražarnica i spomenik palim borcima u oslobodilačkim ratovima protiv Napoleona. Iza Neue Wache se nalazi još i pozorište Maksima Gorkog gde su ponekad besplatan ulaz i predstave na engleskom. Pored Neue Wache nalazi Zeughaus (cojghaus) – najstarija zgrada u aveniji. Zeughaus je izgrađen kao skladište oružija, što samo ime i znači, dok se danas u njemu nalazi muzej nemačke istorije.

Pravni fakultet na Humbolt univerzitetu
Pravni fakultet na Humbolt univerzitetu. Izvor: hu-berlin.de

Potrebno vreme:

Izmedju 10 i 20 minuta.

10. Unter den Linden avenija & Muzejsko ostrvo – Unter den Linden & Museeuminsel

Nakon univerzitetskog platoa pređite mostićem preko reke Špre i stići ćete na jedan od najlepših trgova u Berlinu – Lustgarten. Sa desne strane se nalazi Humboldt Box  koji je otvoren 2011. kao infocentar i mesto za skupljanje donacija za obnovu Berlinskog dvorca, koji je velikim delom izgoreo tokom Drugog svetskog rata. Ulaz je besplatan, a unutra možete da vidite originalne delove dvorca, sve informacije o obnovi istog, kao i izložbu o nekoj umetnosti i kulturi. Na poslednjem spratu je kafić sa ukusnim kolačima, kao i terasa sa prelepim pogledom na Lustgarten.

Pogled sa Berlinskog doma na Lustgarten
Pogled sa Berlinskog doma na Lustgarten. Izvor: my-entdecker.de

Na trgu se nalazi i Berliner Dom odnosno Berlinski dom, sagrađen 1905. godine. Sa svojih 116 metara visine, Berlinski dom je najviša crkva Berlina kao i najviša evangelistička crkva Nemačke.

Lustgarten se zapravo nalazi na ostrvcetu zvano Špre ostrvo, ali zbog pet muzeja koji se na njemu nalaze zove se još i muzejsko ostrvo odnosno Museuminsel. Preko puta Humbolt Box-a videćete, u slobodnom prevodu, Stari muzej (Altes Museum) iza kojeg se nalaze ostali muzeji. Da biste brzinski obišli sve muzeje,potreban vam je minimum ceo jedan dan. Za 24 € može se kupiti karta koja važi tri dana i sa kojom imate ulaz u 50 muzeja u gradu, dok je cena za studente 12 €. Iako nemate vremena za muzeje, vredi otići iza Starog muzeja i videti plato na kome se nalaze ostali muzeji. Plato je isto jedno od lepših mesta za slikanje.

Potrebno vreme:

Izmedju 40 minuta i dva dana u zavisnosti koliko se zadržite u Humbolt Box-u i koliko muzeja obiđete.

11. Nova sinagoga  – Neue Synagoge Centrum Judaicum

Iza muzejskog ostrva u Orienburgerstraße, samo 10 minuta pešice, nalazi se jedna od najbitnijih sinagoga u gradu i u državi. Sinagoga je otvorena 1886. za jevresjku novu godinu i sa 3200 mesta bila je najveća sinagoga u Nemačkoj.

Nova sinegoga
Nova sinegoga. Izvor: bbfc.de

Tokom kristalne noći 10. novembra 1938. godine sinagoga je zapaljena od strane nacista i obnovljena je godinu dana kasnije, da bi tokom drugog svetskog rata bila veoma oštećena, tako da je 1958. došlo skoro i do urušavanja. Sinagoga je obnovljena 1995. godine i danas služi kao spomenik, koncertna hala i muzej. Ulaz je besplatan, ali zlatna kupola na vrhu se može posetiti samo u periodu od aprila do septembra.

Potrebno vreme:

Izmedju 5 i 30 minuta u zavisnosti da li ćete obiliaziti muzej.

12. Muzej Istočne Nemačke i Marks-Engels trg   – DDR Museum & Marx-Engels Platz

Posle sinagoge vratite se do Berlinskog doma na Lustgarten. Iza doma, uz reku Špre, nalazi se DDR muzej  (DDR – Deutsche Demokratische Republik, prim. out) odnosno muzej Istočne Nemačke. Ulaz je 8.50 €, a 4.50€ za studente. U muzeju možete prepoznati dosta stvari koje podsećaju na socijalističku Jugoslaviju kao i smeštaj i uređaje koje je verovatno posedovao vaš deda.
Sa druge strane ulice se nalazi park sa velikim spomenikom Karlu Marksu i Fridrihu Engelsu, dvojici najvećih teoretičara socijalizma i komunizma.

Potrebno vreme:

Izmedju 10 i 50 minuta u zavisnosti da li obilazite muzej.

13. AquaDom – Najveći cilindrični akvarijum na svetu

Odmah pored DDR muzeja se nalazi Raddison Blu hotel u kome se nalazi AquaDom – najveći akvarijum u obliku cilindra na svetu visine 25 metara. Akvarijum sadrži milion litara vode i 97 različitih vrsta riba, a ukupno oko njih 1.500 živi u njemu. AquaDom predstavlja izlaz iz Sea Life – park sa 37 različitih akvarijuma u kojima možete da vidite razna bića iz podvodnog sveta – preko velikih kornjača do raža. Ulaz u Sea Life košta 17,95 €, a uz Berlin WelcomeCard imate 30% popusta.

AquaDom u Radisson Blu hotelu

Potrebno vreme:

Izmedju 10 minuta i 2 sata u zavisnosti da li obilazite Sea Life

14. Aleksandrov trg i TV toranj   – Alexanderplatz & Fernsehturm

Od spomenika Marksu i Engelsu nastavite pravo niz ulicu ka TV tornju (Fernsehturm).  Sa svojih 368 metara to je četvrti TV toranj po visini u Evropi i visok je kao otprilike 77 žirafa. Sagrađen 1969. godine, u svoje vreme drugi najviši TV toranj na svetu predstavljao je ponos i diku Istočne Nemačke. U tornju je uglavnom ogromna gužva i čekanje na ulazu je retko kraće od 2 sata, tako da ako želite da se popnete na vidikovac, najbolje je da rezervište kartu dan ili dva ranije. Cena karte je 13€ i može da se kupi kako online tako i u samom tornju. Iznad vidikovca postoji restoran u koji možete spontano da odete ako se desi da ima slobodnih mesta.

TV toranj i svetski časovnik Berlin
TV toranj i svetski časovnik

Aleksandrov trg, koji je 1805. godine ime dobio po ruskom caru Aleksandru I, turisti smatraju centrom grada što je zapravo pogrešno jer Berlin nema klasičan centar već je multicentralan grad. Elem, na trgu ima dosta mogućnosti za shopping kao što su tržni centri Alexa, Die Mitte, Galeria Kaufhof, Rathauspassagen. Ipak, zbog veoma niskih cena, jedna od najpopularnijih prodavnicama među turistima je Primark – irski diskaunter tekstilne robe.

Na samom trgu postoji još i poznati World Clock (Weltzeituhr), odnosno svetski časovnik koji pokazuje vreme u 148 gradova širom sveta.  Ako niste preumorni, možete prošetati još 5 minuta da vidite Rotes Rathaus  iliti crvenu većnicu  kancelariju gradonačelnika i gradsku većnicu.

berlin_rotes_rathaus
Većnica grada poznata kao crvena većnica. Izvor: mapio.net

Potrebno vreme:

Izmedju 15 minuta i 6 sati u zavisnosti koliko vremena provedete u šopingu.

Ovom turom ste videli 7 od top 10 znamenitosti Berlina i ukupno 14 različitih lokacija.  Ostale znamenitosti je bolje obići u drugog dana kako biste se regenerisali i sakupili energiju za dalji obilazak grada i uživanje u istom.

[1] Izvor: Berlinova oficijalna stranica
[2] Zapravo Mercedes nije firma već proizvod firme koja se zove Daimler, tako da je to ustvari Daimler-ov salon.

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

7 Responses

  1. Filipe, ovo je odlicno! Kratko i jasno. Planiram da putujem u Berlin po prvi put tako da su informacije korisne. ;)maja

  2. Filipe,

    u avgustu planiram da obidjem Berlin, informacije sa Vaseg sajta su za mene i vise nego korisne.

    U textu, ste spomenuli, da je moguce kupiti jednu kartu koja je ulaznica za oko 50 muzeja, da li mozete da mi pomognete i objasite gde mogu da kupim tu jednu kartu, i gde mogu da se informisem za koje muzeje ta karta vazi?

    Sve pohvale za sajt, i zelim puno uspeha u zivotu.

    1. Draga Ivana,
      hvala na pohvalama.

      U medjuvremenu se malo promenilo pa karta (Museum Pass Berlin) ukljucuje nesto vise od 30 muzeja. Na portalu muzeja u Berlinu i okolini imas sve informacije o tome: https://www.museumsportal-berlin.de/en/plan-your-visit/all-about-admission-fees/everything-three-days/

      Na sledecem linku je karta na kojoj su ucrtani obuhvaceni muzeji: https://www.visitberlin.de/system/files/document/2017_MuseenEntdecken.pdf

      Zelim ti lep provod u Berlinu 🙂

      Pozdrav

  3. Lepa prezentacija.U poslednje dve godine Berlin posetio pet puta … toliko me je odusevio da polako razmisljam o preseljenju …

  4. Sledeceg meseca putujem za Berlin po prvi put! Hvala na ovim informacijama zaista kratko, jasno i lepo napisano!

  5. Postovani
    Planiram u novembru posjetiti Berlin na 5 dana turistički. Treba mi informacija postoji li individualni turisticki vodic na srpskom jeziku za obilazak znamenitosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?