Kao doktorant inženjerstva zaštite životne sredine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu imala sam priliku da odem na stručno usavršavanje i provedem 12 meseci na Tehničkom univezitetu u Hamburgu (TUHH) sa ciljem sprovođenja eksperimentalnog istraživanja za disertaciju, preko programa prakse Nemačke fondacije za zaštitu životne sredine (DBU). U ovom tekstu ću se potruditi sa prenesem svoje utiske i iskustvo boravka i rada u Hamburgu, kao i da dam preporuke mladim diplomcima na šta bi trebalo da obrate pažnju, od početnih koraka tj. prijave na konkurs za stipendiju, preko produženja vize do mogućnosti za zaposlenje u ovoj oblasti.
Moje iskustvo u Nemačkoj je bilo podstaknuto potrebom eksperimentalnog istraživanja za disertaciju. S obzirom da sam se prvo povezala sa mentorom u Nemačkoj, tj. profesorom koji će mi biti domaćin i mentor u toku boravka na Institutu, u procesu traženja izvora finansiranja tj. stipendije on mi je i preporučio DBU stipendiju za postdiplomce, koja je kreirana za mlade Master diplomce iz centralne i jugo-istočne Evrope, koji žele da se usavršavaju u oblasti zaštite životne sredine i provedu određeni vremenski period radeći praksu u firmama ili istraživanje u naučnim ustanovama. Sa profesorom iz Hamburga sam stupila u kontakt preko profesora sa našeg fakulteta, koji nas je povezao i napravio prve korake ka budućoj saradnji, što mi je puno značilo i na čemu sam mu vrlo zahvalna.
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
Motivacija za odlazak u Nemačku preko DBU
U vreme konkurisanja za stipendiju sam bila na početnim godinama doktorskih studija zaštite životne sredine u Novom Sadu, bila sam položila sve ispite i tražila bliže određenje tj. temu istraživanja. S obzirom da sam htela da se bavim i eksperimentalnim istraživanjem a fakulteti u inostranstvu uglavnom imaju dugu tradiciju u oblasti zaštite životne sredine i odličnu opremljenost laboratorija i uslove za eksperimentalna istraživanja, moj razlog tj. motivacija prilikom prijave za stipendiju je bila upravo ta.
U Nemačkoj se ostaje do godinu dana
Nakon procesa prijave i intervjua i dobijanja stipendije, u Nemačkoj sam provela 12 meseci, od februara 2016. do februara 2017. godine. Mittel-Ost Europa (MOE) Stipendija DBU traje 6-12 meseci, pri čemu se nakon 6 meseci odnosno prvog perioda boravka piše izveštaj i prezentuje ostalim kolegama stipendistima i mentoru iz DBU u okviru prvog okupljanja stipendista. Ukoliko stipendista želi da produži svoj boravak za još maksimum 6 meseci , treba da dostavi plan rada i daljih aktivnosti za naredni period. Nakon maksimalno 12 meseci se sam program stipendiranja završava predajom finalnog izveštaja i prezentacijom dostignutih rezultata u okviru završnog seminara, gde se stipendisti iz nekoliko zemalja i mentori iz DBU-a okupljaju. Okupljanje je najčešće u nekom od eko-sela ili sličnih destinacija u blizini nacionalnih parkova ili parkova prirode, karakterističnih za taj region.
Nakon zavšetka programa stipendiranja bivši stipendista tj. alumnus/alumna ima priliku da se uključi u rad Srpske DBU Alumni mreže, u okviru koje se svake jeseni organizuje okupljanje. Zahvaljujući okupljanju je moguće da se alumni upoznaju, diskutuju, razmenjuju mišljenja i održavaju međusobni kontakt. Na godišnjem okupljanju je uvek prisutan i gost iz inostranstva, iz jedne od zemalja učesnica. Okupljanje se organizuje u nekom, ili u blizini nekog od naših nacionalnih parkova ili parkova prirode. Takođe aktivizam u alumni mreži omogućava posetu okupljanjima alumnista u ostalim zemljama učesnicama programa i azličitim događajima slične vrste.
Potrebna dokumenta za konkurisanje
Za prijavu na konkurs potrebno je sastaviti predlog projekta, na tri stranice A4 formata. Ono što bih napomenula je da je bitno imati jasnu sliku onog čime želimo da se bavimo. To je bitno kako za onoga ko konkuriše, čime olakšava sebi posao u drugom krugu odnono tokom intervjua. Konkurisanje za stipendiju se odvija on-line. Dakle sva sakupljena dokumentacija, uključujući svu zvanično prevedenu i skeniranu dokumentaciju treba uploadovati na portal DBU, na koji se prethodno treba registrovati. Ono što je takođe bitno napomenuti je proces pronalaska mentora, odnosno firme ili instituta/fakluteta. Ukoliko budući stipendista ima kontakt, posao je znatno olakšan. U suprotnom postoji mogućnost da će kolege iz DBU organizacije pomoći oko pronalaženja „domaćina“ za odgovarajuću temu. Prilikom moje prijave sam poslala i jezičke sertifikate. Za engleski sam poslala Cambridge English Proficiency (CPE), a za nemački sertifikat Goethe Zertifikat B2. Znanje nemačkog jezika je prednost, ali ne i odlučujuća stavka.
Znanje nemačkog jezika je prednost, ali ne i odlučujuća stavka
Samo u mojoj generacija je bilo dosta kolega koji su bili početnici ili bez prethodnog znanja nemačkog, ali su zahvaljujući dobrim predlozima dobili stipendiju, i u međuvremenu, u toku boravka i prakse radili na svom znanju jezika.
Prezentacija pred izbornom komisijom
Nakon zavšetka online konkurisanja sledi period čekanja. Nakon otprilike 6 nedelja od završetka roka za prijavu sledi odgovor i poziv na intervju. Intervju se odvija u Beogradu. Potrebno je pripremiti prezentaciju od trajanju od 15-ak minuta, gde će budući stipendista detaljnije izneti svoju ideju, ili doraditi i dopuniti prethodno izneti predlog; i kada komisija i onaj ko konkuriše imaju mogućnost direktne komunikacije, eventualnog pojašnjenja i dopune predloga itd. Dakle ličnim kontaktom sa ljudima koji odlučuju o dodeli stipendija postdiplomac ili doktorand ima šansu da ostavi dodatni dobar utisak i uveri komisiju u genijalnost svog predloga. Nakon iznošenja svoje prezentacije, sledi razgovor sa komisijom koji se odvija na nemačkog i/ili na engleskom jeziku. Pitanja i komentari se odnose na pojašnjenje i motivaciju predloga projekta. Ono što je takođe korisna tema za razmišljanje prilikom pripreme za intervju je relevantnost predloga kako za Srbiju tako i za Nemačku, kao i kako to rešenja može biti značajno za obe zemlje. Nakon odgovora na nekoliko pitanja završava se intervju i nakon nekoliko dana stiže obaveštenje mailom o odluci komisije.
🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!
🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →
Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!
Konkurisanje za vizu olakšano zahvaljući stipendiji
Sledeći korak, nakon primanja zvaničnog uverenja o stipendiranju, tzv. Bewilligungsschreiben [Be-viligungs-šrajben] je, sakupljanje preostale dokumentacije i odlazak u ambasadu. Gužve i dugi periodi čekanja su postojali i kada sam ja podnosila zahtev 2015. godine, međutim u međuvremenu se period čekanja na termin samo produžio. Samo stipendisti imaju pravo na predaju zahteva za vizu (kategorija student/praktikant) bez zakazivanja termina.
U toku same predaje zahteva za vizu moguće je od službenika u ambasadi očekivati dodatna pitanja u vezi angažovanja i aktivnosti u Nemačkoj. U mom sluučaju sve je prošlo u najboljem redu. Pretpostavljam da je jedna od olakšavajućih okolnosti, pored same stipendija, bila i što sam imala ugovor o smeštaju. Konkurisala sam za studentsku vizu, a odobrena mi je viza za praktikante odnosno „Visum zum Tätigkeit als Praktikant gem. § 15 Beschäftigungsverordnung“. Dakle viza za stručno usavršavanje odnosno praksu, koja važi do kraja angažovanja. U slučaju nas stipendista je to do kraja stipendije. Predaja i obrada zahteva za stipendiste je bila besplatna u vreme mog konkurisanja za vizu. Na odluku o odobrenja vize sam čekala sam nešto manje od mesec dana.
Ono što je bitno napomenuti je, da se viza prvo odobrava na period od 6 meseci, koliko traje prvi period stipendije. Ukoliko stipendista odlluči da ostane duže i njegov zahtev bude odobren od strane DBU (nakon predaje Izveštaja o radu i rezultatima za prvih 6 meseci), mora podnositi zahtev za produženje vize u mestu boravka u Nemačkoj. Za predaju zahteva radi produženja treba pripremiti oficijalne dokumente o produženju stipendije, a savetovala bih da se stipendista za više informacije raspita u službi za strance u mestu boravka odnosno u Ausländerbehörde. Troškovi su u Hamburgu iznosili oko 100 evra i se sve može obaviti na licu mesta bez povratka u Srbiju. Bitno je takođe reći da se ovo obavi pravovremeno. Dakle nekoliko nedelja pre isteka stare 6-mesečne vize.
Prvi deo boravka služi upoznavanju sa Nemačkom, ostalim stipendistima i predstojećim obavezama
Nakon dobijanja viza i pripreme, naš boravak u Nemačkoj je započet u Oznabriku. Grad na severoistoku Nemačke, veličine Novog Sada, u blizini granice sa Holandijom. U Oznabriku je sedište DBU fondacije i lokacija uvodnog seminara tokom kojeg smo se upoznali sa svim obavezama koje nas čekaju nakon pristizanja na željeno mesto obavljanja prakse. Smeštaj je bio vrlo dobar, u jednokrevetnim ili dvokrevetnim sobama u studentskom domu ili hotelu, sa dnevnim boravcima opremljenim kuhinjom, doduše bez šporeta. Ručavali smo u menzi na fakultetu koja je odlična. Pritom, svake nedelje se „obeležava“ neka od popularnih nacionalnih kuhinja, poput grčke, italijanske, meksičke itd. Cene obroka su od 2 evra pa naviše. Svi smo bili registrovani kao gostujući studenti i imali pravo ručavanja u menzi. U blizini fakulteta i doma postoje botanička bašta, bazen, teretana i supermarketi. Oznabrik sam po sebi je zanimljiv studentski gradić i ima šta da ponudi. Centar grada ima sačuvanu srednjovekovnu arhitekturu uključujući i zidine i uske uličine načičkane restoranima i buticima. Gde su studenti tu je i noćni život tako da se u gradu mogu naći interesantni klubovi i mesta za izlaske.
DBU program stipendista je podeljen na dve grupe zemalja sa različitim terminima prijave i početka programa praksi. U okviru naše grupe su države bivšse Jugoslavije i Slovaci, Česi, Poljaci, Litvanci, Letonci i Estonci. U našoj generaciji je bilo nas 5 iz Srbije i jedan stipendista iz Bosne, tako da smo mi po prirodi postali nerazvojno društvo. Zauzeli smo skoro ceo sprat studenskog doma, a društvo na spratu su nam pravili Meksikanka, Estonac i Englez. Boravak u Oznabriku vezujem za lepe uspomene i druženja, kako sa kolegama stipendistima DBU-a, tako i sa Erasmus studentima u Oznabriku. Sve u svemu, lepo iskustvo.
Skoro svakog vikenda u toku jednomesečnog boravka u Oznabriku smo išli na jednodnevne izlete. Posetili smo Bremen i Munster i imali priliku da se upoznamo da severozapadnim delom Nemačke i pritiom uvidimo regionalne različitosti i specifičnosti. Bremen je, kao i Hamburg malo severnije, stari slobodan trgovački grad sa lukom na Baltičkom moru. Centar grada je vrlo zanimljiv, dopadljiv. Imali smo priliku da u toku turističkog obilaska grada sa vodičem bolje upoznamo bogatu istoriju grada, njegove vinske podrume i borbe za prevlast sa konkurencijom. Munster je sa druge strane, kao i Oznabrik, poznat studentski grad. Poznat je i kao grad biciklista, jer po glavi stanovnika ima više bicikala nego građana. Dakle, bicikli je zakon i sve je prilagođeno ovom prevoznom sredstvu. Nažalost naš izlet u Munster je propratilo kišan dan pa nismo imali priliku da uživamo u šetnjama ili vožnji bicikala. Kruna našeg uvodnog seminara i izleta je posetu Berlinu i njegovim znamenitostima, gde smo proveli vikend i zatim se svako uputio svojoj destinaciji, što je u mom slučaju bio „slobodan trgovački grad Hamburg“. Dobra stvar je da svi stipendisti imaju plaćen prevoz ka svojoj destinaciji vozom.
Pri pronalaženju smeštaja kontakti i sreća igraju odlučujuću ulogu
Drugi deo programa je u mom slučaju podrazumevao istraživački rad na Tehničkom Univezitetu u Hamburgu (Techische Universität Hamburg-Harburg – TUHH), na Institutu za energetsku ekonomiju i inženjerstvo zaštite životne sredine (Institut für Umwelttechnik und Energiewirtschaft – IUE). Imala sam sreću sa nalaženjem smeštaja, u oba slučaja, jer sam se jednom selila u toku boravka. Nakon neuspešnih pokušaja nalaženja smeštaja preko interneta iz Srbije, uz pomoć i preporuku sekretarice departmana, pronašla smeštaj na samom kampusu Univerziteta u privatnom studentskom domu. Smeštaj je definitivno najveći problem svih stipendista u velikim gradovima. Primera radi, moj kolega iz Litvanije je nekoliko puta menjao smeštaj jer je nalazio na slobodne sobe za mesec-dva dana. Uglavnom svi studenti traže sobu u WG-u, nameštenom ili nenameštenom stanu, koji dele uglavnom sa drugim studentima. Dakle mogućnost smeštaja za stipendiste je uglavnom ograničen na sobu u WG, jer je iznajmljivanje celog stana papreno. Pritom, trebe biti pažljiv jer postoje i internet prevare, te ne treba prebacivati novac na neviđeno! Drugi deo sage o traženju smeštaja glasi da sam nakon mesec dana intervju i slanja poruka na različite internet portale pet dana pred napuštanje prethodnog smeštaja dobila odgovor na oglas i pronašla smeštaj na minut hoda od univerziteta. Na osnovu mogu iskustva, i pored sveg truda, sreća i kontakti igraju odlučujuću ulogu.
Prijatna radna atmosfera koja pruža slobodu izbora i samoorganizacije
Svoj boravak i istraživački rad sam provela na institutu radeći eksperimente u laboratoriji i teorijski deo istraživanja u kancelariji. Tema mog istraživanja je ispitivanje primene low-cost mera za redukciju emisije praškastih materija (PM) i poboljšanje ponašanja pepela iz sagorevanja poljoprivrednih ostataka u uređajima male snage. Konkretno odnosi se na primenu mineralnih aditiva i kondicioniranje biomase radi smanjenja emisija polutanata iz sagorevanja. Nakon višemesečnog eksperimentalnog istraživanja usledila je objava rada u međunarodnom časopisu. Time sam ostvarila cilj svog boravka tj. stekla potrebnu osnovu za pisanje disertacije. Časopis u kojem je objavljen naš rad je Biomass Conversion and Biorefinery izdavača Springer. Boravak i angažovanje bih ocenila vrlo pozitivno. Radna atmosfera je bila prijatna, kolege su bile spremne da pomognu i daju savet, mišljenje i da se konsultuju i diskutuju o poteškoćama u laboratoriji i idejama. Prednost takvog rada je sloboda prilikom izbora i samoorganizovanje sopstvenog istraživanja. Kad se podvuče crta, sve zavisi od ličnog angažovanja, vremena koje se uloži, i truda. Svi su spremni da komuniciraju na engleskom, ali naravno komunikacija na nemačkom se preferira. Ja sam se lično trudila da sa kolegama komuniciram samo na nemačkom, što je nekad bilo izazovno. Preporučila bih svima da se trude koliko god mogu da koriste radije nemački nego engleski. U toku boravka sam posećivala kurs jezika koji je dostupan stranim studentima i zaposlednima na fakultetu, čime sam vrlo zadovoljna.
U poređenju sa Srbijom postoji jasna razlika u uslovima za rad i odsustvu dodatnih obaveza, kojih je stipendista oslobođen kao gostujući student. Pre svega mislim na fokusiranje na sopstveno istraživanje, mogućnost sprovođenja eksperimenata, kao i na opremljenost laboratorija. Sama činjenica da se data problematika istražuje u dužem vremenskom periodu na istom mestu rezultuje između ostalog boljem opremljenošću laboratorije i raznovrsnijim mogućnostima za analizu uzorka. Moj mentor u Hamburgu je bio uključen u sve najbitnije odluke i bio od pomoći prilikom izrade plana rada, kako bi on bio izvodljiv u datom vremenskom periodu. Podrška je tu, ali na kraju krajeva svako je prepušten da se samorganizuje najbolje što može.
Podrška je tu, ali na kraju krajeva svako je prepušten da se samorganizuje najbolje što može
Kolege na institutu pretežno doktorandi koji su angažovani (zaposleni) na različitim projektima u vremenskom periodu do 4 godine odnoso koliko je predvišeno za doktorski rad. Teoretski gledano, ukoliko se u međuvremenu odobri novi projekat koji može finansirati angažovanje naučnog istraživača (Wissenschaftlicher Mitarbeiter), status u kojem su najčešće svi doktorandi, može se produžiti angažovanje i studiranje doktorskih studija. Svi doktorandi naravno teže da završe doktorat u predviđenom periodu od 4 godine. Stalno zaposlenih na instututu praktično i nema, osim profesora (šefa), laboranta, sekretarice i višeg inženjera – profesora (Oberingeniuer), titule koja kod nas ne postoji. IUE institut na kojem sam ja radila istraživanje se bavi pre svega obnovljivim izvorima energije kako u oblasti električne energije, tako i u oblasti grejanja, zatim upravljanjem otpadom i biogasom i slično. Svi istraživači koji se bave sličnom problematikom čine manje radne grupe, koje omogućavaju zajednički rad, bližu saradnju, i konsultacije. Jednom mesečno se organizuje sastanak za kolege koje rade u laboratoriji, na kojem je predviđena razmena ideja i iznošenje tekućih problema, kako bi druge kolege dale koristan savet ili potecijalno rešenje ili novu ideju. Kolege sa instututa imaju različite „background“-e, od hemičara preko inženjera do pilota. Ja sam konkretno bila uključena u rad grupe za biomasu.
Što se tiče mog angažovanja, bila sam uvek slobodna vikendom, osim kada sam po sopstvenom nahođenju radila i tad zbog određenih rokova. Stipendija ostavlja prostor i sredstva i za izlete i putovanja, tako smo mi imali priliku da posetimo Amsterdam i više gradova u Nemačkoj. Primera radi, posteli smo Vurzbug za vreme dodele godišnje nagrade za dostignuća u oblasti zaštite životne sredine (Umweltpreis). Ima toliko mesta koje sam želela da posetim za šta nije bilo dovoljno vremena ili sredstava, ali u svakom slučaju ima vremena i prostora za putovanja.
U vezi persperktive za dalje zaposlenje za moju struku treba napomenuti da postoje različite mogućnost za dalje angažovanje, pre svega u korporacijma koje imaju sektore za istraživanje i razvoj, i čemu uglavnom svi teže. Međutim, postoji mogućnost angažovanja u nauci i nakon doktorata, preko projekata koje sam spomenula ili postdoc grantova i stipendija. Ono što je izuzetno važno reći je postojanje žestoke konkurencije iz celog sveta. Pre svega tu su mladi diplomci iz Nemačke i zemalja EU koji imaju prednost prilikom zapošljavanja, a zatim su tu kolege iz celog sveta – Indije, Kine, Meksika itd. Ja sam bila fokusirana na istraživanje na fakultetu i nisam se do sada detaljnije bavila ovim pitanjem, međutim prenosim utiske na osnovu priča i iskustva prijatelja.
U vezi međuljudskih odnosa na fakultetu mogu reći da sam ostvarila korektan odnos sa kolegama sa mog odeljenja. Društvo sam pronašla među sličnima, dakle među kolegama, drugim stipendistima i studentima iz inostranstva. Pree svega sa ljudima mentaliteta sličnog našem, dakle uglavnom iz južne i jugoistočne Evrope, mada je to možda bila samo slučajnost. Zajedno smo putovali, izlazili, posećivali muzička i ostala zanimljiva dešavanja.
Život van posla u Hamburgu je lep i pruža dodir sa različitim kulturama
Generalno, moji utisci o boravku , radu i životu u Hamburgu su vrlo pozitivni. Hamburg je velik grad koji ima mnogo toga da ponudi i pruži. Moderan, sa mnoštvom raznolikih kulturnih i muzičkih dešavanja za svačiji ukus, što se meni posebno dopada. Kao jedna od najvećih evropskih luka odiše multikulturalnošću i kosmopolitskim karakterom. Imajući u vidu odličnu infrastrukturu i povezanost, uprkos velikoj razdaljini između delova grada, moguće je organizovati radni i lični život i ne gubiti previše vremena u prevozu. Ovaj boravak mi je pružio priliku da upoznam mnogo zanimljivih, mladih, interesantnih ljudi što je na mene delovalo inspirativno. Upoznavanje sa novim kulturama, običajima, mišljenjima, pronalaženje sličnosti i različitosti kroz druženja i iskustva su uspomene koje ostaju zauvek.
Boravak u Hamburgu mi je puno doneo i u emotivnom smislu. U novom, multinacionalnom okruženju i u društvu ljudi sličnih sebi, sličnih interesovanja, vrednosti i ciljeva, sam pronašla ljubav. U novoj sredini se ljudi međusobno pronalaze bez obzira na različito poreklo, i upravo ta različitost donosi nešto posebno, novo, lepo, uzbudljivo, i vredno. Iako je razlog mog dolaska bio stručne prirode, ovo iskustvo mi je obogatilo na neočekivan način i to je jedan od razloga zbog kojih treba biti otvoren za nova iskustva.
DBU stipendija je bila pun pogodak
Osećaj sigurnosti koji imaju DBU stipendisti je na mene takođe ostavio utisak. Obezbeđeno zdravstveno osiguranje, seminari, letnje škole i stipendija mnogo znače prilikom boravka u stranoj zemlji. Kolege i mentori iz DBU-u su uvek bili na raspolaganju putem e-maila, a tek nakon nekog vremena sam uvidela koliko je značajan bio uvodni seminar sa informacijama u vezi prijave boravka, otvaranja računa u banci, odlaska kod lekara itd. Seminar je bio dosta suvoparan, ali puno znači kada dođe vreme za obračun sa golemom administracijom i birokratijom koja zna da bude zastrašujuća.
Iz sadašnje perspektive bih svakom preporučila ovo iskustvo, što pre nakon diplomiranja, to bolje. Čak bih preporučila studentima da se prijave pre završetka studiranja ako već imaju ideju čime žele da se bave, jer će na taj način možda i sami sebe motivisati da što pre studije privedu kraju. Nakon završetka istraživačkog boravka u Hamburgu sam se vratila u Novi Sad i nastavila svoje angažovanje na fakultetu i studije. U međuvremenu se ukazala prilika da ponovo budem angažovana na istom fakultetu u Hamburgu kod istog profesora. Radim na međunarodnom projektu između naša dva fakulteta, takođe finansiran od strane DBU, kao i preko DAAD jednogodišnje stipendije. Iskustvo i boravak u Nemačkoj mi je otvorio nova vrata kako u poslovnom, tako i privatnom životu.
Za uspešno konkurisanje za DBU stipendiju najbitnije je imati jasnu i dobru definisanu ideju projekta koju koncizno i jasno treba prezentovati tokom intervjua. DBU stipendija nudi priliku za usavršavanje i iskustvo u inostranstvu koju treba iskoristiti. Pored toga, boravak u inostranstvu donosi mnogo više od stručne prakse i treba biti otvoren za nova iskustva i upoznavanje novih ljudi. Svima koji konkurišu za DBU stipendiju želim puno sreće i uspeha!
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
