U ovom tekstu ću se potruditi da prenesem svoje utiske i iskustvo o boravku i radu na Univerzitetu u Trier-u, odeljenje za Hidrologiju, u Nemačkoj gde sam uz podršku DBU fondacije proveo nezaboravnih 11 meseci. U trenutku prijavljivanja za stipendiju bio sam na drugoj godini Doktorskih studija, na Šumarskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, smer Ekološki inženjering. Za Stipendiju Nemačke fondacije za životnu sredinu (DBU) sam sasvim slučajno saznao dok sam tražio ponude za letnje škole, koje bi mi pomogle da steknem nova iskustva i znanja, kako bih lakše pronašao temu koju bi obrađivao u svojoj doktorskoj disertaciji.
Do stipendije u dva velika koraka
Prijava za stipendiju se sastoji iz dva dela. Prvi deo podrazumeva prijavu preko interneta, sa neophodnom dokumentacijom. Svake godine prijava počinje u maju i završava se 31-og jula, a krajem avgusta ćete dobiti obaveštenje da li ste prošli u drugi krug.
Što se dokumentacije tiče ona mora biti prevedena na Nemački ili na Engleski jezik i tu spada Diploma osnovnih studija, dodatak diplomi, diploma Master studija i dodatak Master diplomi. Dokumentacija samo po sebi nije veliki problem. Posvetite najviše vremena pisanju projekta.
Za pisanje projekta istražite koje su teme aktuelne u Nemačkoj na Institutima, Fakultetima i organizacijama kao što je DBU, a da se uklapaju u temu Životna sredina. Na sajtu DBU Fondacije možete pronaći bazu sa svim projektima prethodnih stipendista – tu možete dobiti odlične ideje za pisanje sopstvenih projekata.
Mesto gde ćete raditi projekat zavisi od vas i teme projekta. Ukoliko ćete se baviti nekom popularnom i aktuelnom temom, postoji mogućnost da vam DBU organizacija pronađe mentora, u slučaju da to sami niste već uradili. Moj savet je da izdvojite nedelju dana i da sami probate da pronađete Instituciju gde ćete raditi projekat, jer će vam to povećati šanse da dobijete stipendiju. Ako pronađete instituciju gde ćete raditi projekat, obavezno tražite pismenu potvrdu od budućeg mentora. Pri prijavljivanju ćete predati i taj papir gde stoji da mentor kog ste pronašli, prihvata vaš projekat i da podržava vaš rad u određenoj instituciji. Ja sam u roku od dva meseca poslao 60 poruka preko imejla. Do kraja konkursa nisam uspeo da nađem odgovarajućeg mentora, ali nisam odustajao. Sredinom avgusta sam konačno dobio potvrdan odgovor i naknadno poslao potvrdu od mentora, koju je DBU komisija rado prihvatila.
Drugi krug konkursa – prezentacija projekta
Ako ste dobili pozitivan odgovor, znači da ste prošli prvi krug i da ćete biti pozvani da prezentujete vaš projekat na Nemačkom ili Engleskom jeziku. Postoje dva termina za prezentovanje i oba su poslednje nedelje septembra u Beogradu.
Više stvari odlučuje o dobijanju stipendie, a moje mišljenje je da jezik nije odlučujući faktor, nego tema projekta, aktuelnost iste i da li ste pronašli instituciju i mentora gde biste projekta uradili
Nakon prezentacije koja je trajala oko 12-13 minuta, usledila su pitanja koja se bila više nego jednostavna. Primera radi, zašto sam se prijavio i šta planiram posle stipendije i par pitanja vezana za projekat. U komisiji je bilo ukupno petoro ljudi: predstavnice DBU organizacije, jedna iz Nemačke, jedna iz Srbije i troje prethodnih stipendista iz Srbije. Istog dana, u večernjim časovima, ćete dobiti odgovor da li ste dobili stipendiju.
Moram da napomenem da sam ja dobio stipendiju iako sam prezentovao na Engleskom jeziku, ali u trenutku prijavljivanja sam imao A1 sertifikat za Nemački jezik.
Uvodni program stipendije služi za umrežavanje
Početkom februara svi stipendisti su okupili u Osnabriku, gde je i sedište DBU organizacije. Put do Osnabrika stipendisti finansiraju sami. Prva 3-4 dana smo imali predavanja o samoj organizaciji, o informacijama neophodnim pri preseljenju u mesto rada i šta se traži od nas da ispoštujemo tokom izrade projekta.
Tokom tri nedelje boravka u Osnabriku bili smo obavezni da posećujemo kurs Nemačkog jezika na Osnabrik Univerzitetu. Pre početka kursa smo radili ulazni test nakon čega smo bili raspoređeni po nivoima.
Tokom tog perioda smo imali i dve ekskurzije do Bremena i Minstera, par sportskih aktivnosti kao što su odbojka, plivanje, klizanje na ledu i slično. Poslednja tri dana februara proveli smo u Berlinu, gde smo obišli parlament, a sledećeg dana smo imali organizovano razgledanje Berlina iz autobusa uz vodiča. Slučajnost tog dana je bila, da je Predsednik Srbije bio u poseti Nemačkoj, tako da je ispred jedne zgrade u blizini Bundestag-a bila razvijena Srpska zastava.
Poslednjeg dana februara smo se svi iz Berlina uputili na svoja radna mesta, raštrkana po celoj Nemackoj. Ovog puta putne troškove je platila DBU organizacija.
Dok sam boravio u Osnabriku pronašao sam Srpsku pravoslavnu crkva sagrađenu 1966. godine, replika manastira Kalenić iz 15. veka, u čijoj blizini je i Srpsko vojničko groblje. U Osnabriku je takođe bio i logor, u koji su dovođeni ratni zarobljenici iz Srbije. Danas u ovom gradu postoji jaka Srpska zajednica.
Dosta promena tokom prvog dela projekta
Prof. Dr. Tobijas Šic sa Univerzitet u Trier-u, odeljenje za Hidrologiju, mi je bio mentor. Odeljenje se sastojalo od tri naučna radnika, tri tehničara i dva radnika. Delio sam kancelariju sa kolegom, Bernhardom Finkom, koji mi je toliko pomogao tokom mog boravka oko svih bitnih stvari da se to ne može zaboraviti.
Nivo poznavanja Nemačkog jezika dosta je bitan za odnos sa kolegama, zbog toga čovek može osetiti da Nemci nisu prijateljski nastrojeni, što uopšte nije tačno! U mnogim situacijama sam neočekivano dobijao pomoć.
Smeštaj u Trier-u sam našao preko interneta još dok sam bio u Srbiji. Ugovor sam dobio preko imejla, odštampao ga, potpisao i poslao poštom za Nemačku. Od prethodnog stanara sam otkupio najbitnije stvar, što mi je dosta olakšalo život u početku u novom gradu, a i na ovaj način sam uštedeo nešto novca jer su stanovi u Nemačkoj po pravilu nenamešteni.
Trier je najstariji grad u Nemačkoj, u kom se nalazi kapija Rimskog carstva iz drugog veka i grad u kom je rođen Karl Marks.
Prijava prebivališta je u Nemačkoj obavezna. Sa papirom koji se od mesta do mesta može zvati različito, a koji sam dobio od stanodavca, otišao sam do gradske opštine gde sam za 10 minuta odradio prijavu. Iznenadio sam se koliko Nemci poštuju preciznost. Službenica u opštini je tražila tačan naziv države u kojoj sam rođen, teško pitanje… U prijavi koju sam tada dobio je bilo napisano da sam rođen u Jugoslaviji :).
Prvih par meseci rada sam najviše posvetio projektu, zato što mi je bilo bitno da dobijem produžetak stipendije, što je uslovljeno prikazivanjem konkretnih rezultata. Tema mog projekta je bila uticaj bujičnih poplava na životnu sredinu, odnosno analizirao sam odnos između određenih parametara kvaliteta vode sa proticanjem u rečnom toku. Koristio sam podatke za 15 rečnih slivova u pokrajni Rajna-Palatinat. Moram da dodam da sam u dogovoru sa mentorom tokom rada na projektu, prilično izmenio sadržaj svog projekta. Predložene promene sam uvek rado prihvatao, jer mi je cilj bio da naučim što više novih stvari koje će mi kasnije pomoću u izradi disertacije. Takođe sam tokom tih par meseci išao na kurs Nemačkog jezika, završio sam kurs programiranja preko interneta za programski paket R i biciklom obilazio okolinu oko Trier-a koja je prelepa.
U junu u mestu Bad Baderkesa, u blizni Bremenhafen-a, imali smo prvi od dva tzv. status seminara, gde smo prezentovali postignute rezultata. Svako je prezentovao šta je do tog trenutka uradio i svako je dobio pitanje da li želi da nastavi sa projektom, tj. da li želi da produži stipendiju još 6 meseci odnosno od avgusta do kraja januara sledeće godine. Uz prikazane rezultate potrebno je priložiti i predlog kako će se dalje odvijati istraživanje tj. vremenski plan za dodatnih 6 meseci boravka.
Tokom četiri dana status seminara, imali smo i dve ekskurzije. Prvu do obale Severnog mora i drugu plovidba po luci Bremenhafen.
Jedna digresija, nakon status seminara sam se sa kolegom uputio ka poznatom Nemačkom ostrvu Sylt. Prilikom promene voza u Bremen-u zaboravio sam ranac na polici iznad sedišta u kom si mi bila sva dokumenta, ključevi od stana i velika svota novca. Neočekivano nakon dva dana, pred sam polazak sa Sylta ka Trier-u, dobio sam poziv od DBU fondacije da je moj ranac pronašla jedna žena, koja me je kasnije i pozvala i objasnila da je našla moj ranac u vozu na polici, nekih 100 km od mesta na kom sam ga zaboravio. Tokom tih 100 km niko, ali nikome nije palo na pamet da uzme ranac… Ona je ranac zatekla u praznom vozu na početnoj stanici, odnela ga je u policiju ali njih to nije zanimalo, tj. ranac je mogla da ostavi u policijskoj stanici ali me službenici iz stanice ne bi tražili. Ranac nije ostavili u policiji, već je otišla kući i na osnovu natpisa na mojoj vizi u pasošu, gde piše DBU Osnabrück, pronašla telefon DBU fondacije na internetu, i od njih dobila moj broj. Ranac, sa svim dokumentima i celokupnom svotom novca sam dobio nazad. Neverovatno zar ne! 🙂
Otprilike dve nedelje nakon status seminara, stigao je potvrdan odgovara od strane DBU fondacije o produženju moje stipendije do januara naredne godine.
Drugi deo projekta je opušteniji
Drugi deo boravka u Nemačkoj je prošao opuštenije, što sam i iskoristio. Ukupno sam još četiri meseca pohađao intenzivni kurs Nemačkog jezika i konkurisao sam na određene događaje i letnje škole. Rezultat je bio da sam proveo deset dana u Iranu i sedam dana u Egiptu.
Upoznavanje novih ljudi i razmena mišljenja, iskustava i stavova je neprocenjivo!
U januaru 2019. godine smo imali drugi status seminar, gde smo prezentovali završne rezultate naših projekata. Drugi status seminar je mnogo lakši jer nema napetosti vezano za produžetak stipendije, ali opet kraj jedne divne priče nije lako za prihvatiti. Nakon završenog projekta, pored dobrih rezultata i stečenog znanja na Univerzitetu, mislim da je najbitnije dobijeno iskustvo tokom trajanja stipendije.
Preporučujem toplo svima da okušaju sreću i prijave za DBU stipendiju, nećete se pokajati. Ovom prilikom bi i da se zahvalim Dr Petrović Ani, DBU koordinatorka za Srbiju, gospođi Kristiane Grim iz DBU fondacije, mentoru Prof. Dr. Tobijasu Šicu i ostalima koje nisam pomenuo, za ovu izuzetnu priliku i nezaboravna sećanja, supruzi Aleksandri i roditeljima na bezgraničnoj podršci i naravno Nemačkom kutku koji je ovaj tekst podržao.
Ukoliko imate pitanje ili vam je potreban savet, slobodno ostavite komentar ispod.
Auf Wiedersehen!
