Tri godine nakon završetka studija psihologije u Novom Sadu, život me je odveo u Nemačku. Nakog godinu dana učenja nemačkog jezika, studirala sam master studije iz oblasti kliničke i zdravstvene psihologije sa psihoterapijom, od 2011. do 2014. Ovaj tekst se bavi mojim iskustvima na master studijama i povlači paralelu sa studijama u Novom Sadu.
Izbor fakulteta i jezika
Pre nego što sam naučila nemački, moj plan je bio da upišem master studije na engleskom. Nisam se dugo bavila potragom, jer sam ubrzo našla master studije iz neuronauka u Tibingenu, mestu pored kog sam živela, na Maks Plank institutu. Maks Plank ima izuzetnu reputaciju na svetskom nivou, studije su na engleskom i bio mi je blizu. Prijavila sam se, položila TOEFL (test poznavanja engleskog jezika) i pozvali su me na prijemni. Prijemni ispit je bio jako kompleksan, sastojao se iz psihologije, statistike, matematike, fizike, hemije, neurobiologije. Iako sam mesecima učila za prijemni, bila sam presrećna što sam ga položila. Pozvali su me na intervju i čim sam stigla, bilo mi je jasno da nema šanse da me prime. Na master program su primali svega 30 ljudi, 15 iz Nemačke i 15 iz inostranstva. Sve koje sam upoznala su završili po dva fakulteta, tipa: informatiku i filozofiju, ili matematiku i psihologiju i svi su imali jako puno praktičnog iskustva i imali su plan kakav projekat će da rade. Ja sam imala puno teoretskog znanja, ali mi je falilo prakse, što ne čudi, jer studije psihologije u Srbiji, bar u vreme dok sam ja studirala, nisu nudile tu vrstu praktičnog iskustva. Generalno je ponuda master programa iz psihologije na engleskom u Nemačkoj slaba, odnosno, ne znam ni za jedan drugi master program iz psihologije u Nemačkoj koji je isključivo na engleskom, tako da sam odlučila da naučim nemački i nađem master studije na nemačkom.
Dok sam se spremala za TestDaF, test znanja iz nemačkog potreban stranim studentima za studije u Nemačkoj, tražila sam fakultete na internetu. U Nemačkoj ima dosta fakulteta koji nude master studije iz psihologije. Za razliku od fakulteta u Srbiji, na većini fakulteta se ne polaže prijemni ispit, nego se studenti rangiraju na osnovu prosečne ocene sa mature, sa Bachelor of Science (B.Sc.), odnosno prosečne sa Master of Science (M. Sc.) studija. Za upis na studije psihologije postoji ograničen broj mesta, tzv. Numerus Clausus (NC) , tako da samo kandidati sa određenim prosekom mogu da se upišu. Dosta Nemaca koje lično poznajem su iz tog razloga studirali psihologiju u Austriji ili Holandiji, gde ne postoji NC za upis na studije psihologije. Za master studije iz kliničke psihologije je NC još rigorozniji nego za ostale smerove kao npr. poslovnu psihologiju. Pošto su u Nemačkoj ocene drugačije nego kod nas (jedinica je najviša, a četvorka najniža ocena za položen ispit prim.aut.), potrebno je prevesti prosečnu ocenu na nemački sistem ocenivanja. Neki univerziteti to rade sami, a neki zahtevaju da kandidat pošalje svoju diplomu u centralu koja izdaje sertifikat o prosečnoj oceni po nemačkom sistemu.
TestDaF nije jedini sertifikat koji se priznaje, postoji i DSH i C2 sa Geteovog instituta, s tim da je Geteov C2 na nivou nemačkog kao maternjeg jezika, tako da njega ne preporučujem, jer je najzahtevniji. DSH se polaze na fakultetu i neki fakulteti ne priznaju DSH sa drugih fakulteta, a pošto sam se ja prijavila na više fakulteta, za mene je TestDaF bio najelegantnije rešenje. Bodovi sa TestDaF-a se skoruju po nivoima: TDN 3, TDN 4, TDN 5. TDN 5 je najviši nivo, a fakulteti traže iz svake oblasti: čitanje, slušanje, pisanje i govor na odredjenom nivou znanja jezika. Za psihologiju su svi tražili po oblasti min. TDN 4. Koliko se sećam, univerzitet u Hamburgu je tražio čak maksimalni nivo iz svake oblasti.
Kod mene je bio mali problem prilikom konkurisanja na fakultete jer sam završila diplomske studije i nisam imala ECTS (kredite) za predmete, kao što to imaju B. Sc. i M. Sc. studije, pa su me neki fakulteti odbili zbog toga, ili su mi rekli da mogu doktorske, ali ne i master studije da upišem. Da napomenem, diploma stečena u Srbiji je u Nemačkoj priznata. Inače, Nemci su jako kivni na Bolonjsku deklaraciju i smatraju diplomske studije boljim i vrednijim od master studija. Iako imam i nemački master, ja se i dan danas predstavljam kao dipl. psiholog u Nemačkoj.
🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!
🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →
Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!
Fridrih Šiler Univerzitet
Elem, na kraju je sve prošlo dobro iako je bilo dugotrajno i pomalo frustrirajuće i upisala sam se na Friedrich-Schiller-Universität (FSU) u Jeni. Smer: Klinische Psychologie, Psychotherapie und Gesundheit odnosno klinička i zdravstvena psihologija sa psihoterapijom. Za FSU sam se odlučila delom zbog grada, a delom zato što je univezitet u samom vrhu što se tiče studija iz kliničke psihologije. Posebno visoko su ocenjeni sledeći aspekti studija iz psihologije: broj doktoranata, sticanje praktičnog znanja, pomoć studentima koji žele da provedu semestar u inostranstvu, prostorije, opremljenost biblioteke (mala digresija na konto biblioteke: imala sam priliku da iznajmim originalno delo Vilhem Vunta, koji je zvanično osnivač psihologije kao nauke.). Jena je grad sa bogatom istorijom, u njemu su živeli i na FSU predavali Hegel, Fihte, Šiler i Šeling. FSU je osnovan davne 1558. godine, a u XVIII veku je bio centar idealisticke filozofije. Vuk Stefanović Karadžic je dobio na FSU svoj prvi počasni doktorat. Karl Marks je takođe u Jeni doktorirao. Inače, Jena se nalazi u srednjoj Nemačkoj, u nemačkoj saveznoj drzavi Tiringija.
Master studije su četvorosemestralne i sastoje se iz četiri kataloga: opšti obavezni, opšti izborni, strukovni i strukovni izborni. Na listi opštih obaveznih predmta bili su: Item-Response-Teorija, Metode evaluacionih istraživanja, Integrativno istraživanje, Psihodijagnostika, Pisanje nalaza i mišljenja, Praksa. Pritom, ja nisam morala da obavljam praksu, jer su mi priznali radno iskustvo na psihijatriji u Novom Sadu. Za opšti izborni katalog bitno je izabrati tri predmeta iz jedne oblasti, bila to klinička psihologija ili nešto totalno drugačije poput tri predmeta iz oblasti hebrejski jezik i književnost. Tri izborna predmeta se slušaju, a ispit se polaže iz jednog, po izboru. Zatim slede za smer specifični moduli odnosno strukovna predavanja: Eksperimentalna psihopatologija, Klinično-psihološka dijagnostika i psihoterapija, Razvojna psihopatologija i Projekt-specifične metode i dijagnostika. Na kraju, za smer specifične izborne predmete opredelila sam se za Osnove neuropsihologije (alternativa je bilo nešto iz zdravstvene psihologije, koliko se sećam.) i Projektni rad odnosno aktivno učešće na nekom od istraživačkih projekata na fakultetu. Na kraju studija se piše master rad. Predmeti se sastoje obično iz predavanja i vežbi, a neki imaju i seminar. U sklopu seminara su studenti držali ceo semestar referate. Seminarskih radova je zato bilo jako malo, znatno manje nego tokom mojih diplomskih studija u Srbiji, ali je bilo puno referata. Referate moraju svi da drže, neki su kratki, neki traju 1,5 sat, neke smo radili pojedinačno, a neke u grupi.
Paralela sa studijama u Novom Sadu
Meni lično su diplomske studije u Srbiji, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, bile intelektualno napornije, nego master studije u Nemačkoj. U Srbiji smo morali jako puno gradiva da spremamo za ispite, ali do ispitnog roka je bilo dosta „opuštenije“ nego u Nemačkoj. U Srbiji smo mogli po mesec-dva da ne vidimo fakultet i ništa za fakultet da ne radimo, ali uz puno efikasnog učenja u ispitnom roku da damo uslov u junu. Studije u Nemačkoj su mi bile zato znatno fizički napornije. (Treba da naglasim da sam u Srbiji studirala diplomske studije, a u Nemačkoj master.) Stalno smo morali nešto da spremamo za predavanja i referate, imali smo pretrpan raspored i svaki dan je moralo da se radi. Nemački master je meni lično bio kao srednja škola. Bilo je bitno da se radi dosta svaki dan i da se ispit sprema iz slajdova tj. prezentacija koje su nam profesori dali. Knjige smo morali da koristimo isključivo da bolje shvatimo prezentaciju. Neki profesori su nam davali katalog pitanja pred ispit i nisu pitali na ispitu delove prezentacije koje nisu stigli da ispredaju. Ispiti su u Nemačkoj bili skoro svi pismeni. Imala sam samo jedan usmeni ispit. U Novom Sadu su gotovo svi ispiti bili pismeni i usmeni. Studije u Nemačkoj su koncipirane tako da ko upiše, on i završi, pod uslovom da vredno radi. Primera radi, ispit sa najnižom prolaznošću u Nemačkoj, koji sam imala, je imao prolaznost 75%. U Novom Sadu nisam nikad doživela tako visoku prolaznost. Jedan ispit, bar kod nas u Jeni, može maksimalno tri puta da se polaže i to, ako se ne polozi u redovnom ili u popravnom ispitnom roku, onda profesor sprema studenta za ispit i kad proceni da je ovaj spreman, pita ga. Ako student ni tad ne položi, dobija doživotnu zabranu studiranja psihologije u Nemačkoj. Ispitni rokovi takođe nisu kao u Srbiji, nego su ispiti u prvih par nedelja nakon kraja semestra ili pre početka narednog semestra, dok je popravni termin početkom narednog semestra. U suštini, ideja je da se sve ispolaže nakon što se odsluša, bez prenošenja ispita. Što se tiče sadržaja studija, moj utisak je da diplomske studije u Novom Sadu bolje pripremaju za klinički rad nego nemački master iz kliničke psihologije. Sa druge strane, nemačke studije su jako naučno-istraživački orijentisane. Meni su istraživanja koja Nemci rade jako interesantna. Npr. odsek za kliničku i biološku psihologiju, gde sam ja radila svoj master rad, se bavi pre svega istraživanjem bola. Shodno tome je moj master rad bio na temu neuronalni procesi pri upotrebi hipnoze kao metode kontrole bola, a podatke sam prikupljala magnetnom rezonancom i elektroencefalogramom (EEG).
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
Ispiti
Što se tiče studiranja na nemačkom jeziku, meni je bilo puno lakše nego što sam mislila. Posle prvih par položenih ispita, bila sam u stanju da učim na nemačkom podjednako brzo kao na srpskom. Neki profesori su izlazili u susret i dopuštali stranim studentima da rade ispite pola sata duže, a neki ne. Ono što mi se jako svidelo je da kada istekne vreme predviđeno za pismeni ispit, profesori bi uvek pitali da li treba nekom još vremena i dopuštali bi studentima da pišu čak i do pola sata duže, ako je učionica bila slobodna. Nije bilo stresa, po principu da svi momentalno odlože olovke na sto i ko to ne uradi, automatski pada ispit. Još jedno iskustvo koje se meni puno svidelo je na temu nemačke kulture polaganja ispita. Polagala sam samo jedan ispit usmeno. Profesor mi je rekao da spremim za početak jednu temu po svom izboru (za probijanje leda). Zatim me je ispitao celo gradivo, ali tako da je ispit više bio u formi ćaskanja, nego klasičnog ispita. Atmosfera je bila jako prijatna. Ispitivao me je tačno pola sata, a asistentkinja je pisala protokol. Onda sam napustila prostoriju i nakon 10-minutnog čekanja su mi saopštili ocenu. U suštini, naši asistenti, pa i neki profesori su meni bili jako dragi, dobri i spremni da izadju u susret. Nemci su po meni nekako hladni i nedostupni, a ono što je meni posebno išlo na živce – ispravljali su ispite mesecima. Znam kolege koju su čekale i po godinu dana da bi mogle da pišu master rad kod odredjenog profesora. Što se brzine tiče, profesori i asistenti u Novom Sadu su neuporedivo efikasniji.
Ja sam lično bila zadovoljna uslovima za učenje. Biblioteka na FSU u Jeni je dobro opremljena, ima dosta prostora za učenje, mada u ispitnim rokovima je često gužva i mora ranije da se ode da bi se našlo mesto. U suštini, ja sam čitaonicama u Novom Sadu podjednako bila zadovoljna (treba napomenuti da sam ja gotovo isključivo učila u čitaonicama). Na odseku za psihologiju postoji EEG kabinet. Magnetna rezonanca (jačine 3 Tesla) je našem odseku stajala na raspolaganju jedan dan u nedelji. Svi studenti, na mom master programu, moraju dva semestra aktivno da učestvuju na nekom od projekata na odseku. Ja sam podatke prikupljene u sklopu projekta iskoristila za gore pomenuti master rad.
Po mom mišljenju, studije u inostranstvu su možda najlakši način za ulazak na tržište rada u toj zemlji, bar za ljude koji nemaju deficitarnu struku. Mada, podjednako toplo preporučujem studije u inostranstvu i ljudima koji planiraju da se nakon toga vrate u svoju zemlju, radi sticanja novih znanja. Na kraju krajeva, život u inostranstvu je izuzetno dragoceno iskustvo, koje menja čoveka i mislim da svako kome se ukaže prilika da provede neko vreme u inostranstvu, treba to i da učini.
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
14 Responses
Poštovana Dunja
Interesuje me kakve su šanse da nastavim doktorske studije u namačkoj iz psihologije.
Završio se master ove godine i volontiram u Lazi Lazareviću.
Vidim da radiš i ujedno spremaš doktorat što mi je posebno drago.
Svaki savet ili usmerenje bi mi dobro došlo.
U nadi na odgovor unapred hvala.
Pozdrav
Postovani Ivane,
Izvini sto malo kasnim s odgovorom :). Postoje dve jako zgodne stvari u vezi s doktorskim studijama u Nemackoj. Besplatne su i doktoranti su cesto zaposleni na projektima, u sklopu kojih prikupljaju podatke za doktorat, pa imaju 2 u 1 i posao i studiraju. U sustini, ima dosta radnih mesta za doktorante, ako znas nemacki. Ima i opcija za doktorat na engleskom, ali dosta manje i to su uglavnom eksperimentalne oblasti, kao npr. neuronauke. Za prakticno orijentisane doktorate iz klinicke psihologije je prednost kad znas jezik. Ja svoj doktorat pisem na engleskom, jer ne pisem monografiju, vec kumulativni doktorat baziran na 3 clanka objavljena u medjunarodnim casopisima, ali sve ostalo sto radim: prikupljanje podataka, koordinacija projekta itd. je na nemackom. Nadam se da sam ti bar malo pomogla.
Pozdrav, Dunja
Draga Dunja,
hvala puno na pruženom odgovoru i određenim smernicama. Oprosti na maloj konfuziji, ja sam Branko, s tim što sam pitanje bio uputio sam prijateljevog profila.
Mene pre svega interesuje klinička psihologija i dalje usavršavanje u tom pravcu. S tim u vezi imam još nekoliko pitanja. Da li bi mogla da me usmeriš kojim profesorima, za koje znaš da su kvalitetni i otvoreni za saradnju, bih mogao da se obratim vezano za doktorske studije? Pre 20-ak dana sam pisao profesoru Baumeister-u sa Univerziteta u Ulmu, ali nisam dobio odgovor. Takođe me interesuje koliko striktno gledaju temu za master rad i predhodno iskustvo, u smislu da to mora da ima veze sa onim čime se oni bave i šta bij ja hteo da radim dalje na doktorskim? Praktično rečeno, ja sam za master rad istraživao emocije i socijalno funkcionisanje kod shizofrenih pacijenata, a postoje i druge oblasti u okviru kliničke psihologije kojima bih se bavio na doktorskim, npr. psihosomatika, trauma. Da li su oni otvoreni da prihvate osobu iako već nema usko specifično iskustvo iz neke oblasti kojom bi se bavila na doktorskim?
Imam još jedno pitanje. Da li postoji mogućnost da budem na nekoj praksi u klinici u Ulmu, samo sa znanjem engleskog jezika? Nemački znam elementarno, ali bih ozbiljno pristupio učenju kada bih znao da postoje velike šanse da nastavim školovanje u Nemačkoj.
Pozdrav. Branko
Dragi Branko,
Sto se tice profesora, ne znam sta bih ti rekla. Moj sef se bavi traumom i strucnjak je svetskog kalibra, ali on jako insistira na nemackom. Imali smo pretprosle godine jednog doktoranta iz Australije i siroma je morao stalno da prica i pise na nemackom, iako ga nije dugo ucio, jer su nasa istrazivanja jako prakticno orijentisana, ima dosta kontakata s pacijentima i sva dokumentacija za ispitanike je na nemackom.
Nemci su generalno dosta rigorozni po pitanju jezika. Kod nas na klinici, na decijoj psihijatriji, se bojim da je nemoguce raditi praksu na engleskom. Eventualno mozda moze praksa na engleskom na nekom institutu na univerzitetskoj klinici u Ulmu koji se bavi neuroistrazivanjima, ali to sad pricam na pamet.
Tema master rada i prethodno iskustvo, bar tu gde sam ja, mislim da nisu toliko bitni, ali jezik jeste.
Sad mi je palo na pamet, mozda da se obratis Max Planck institutu u Minhenu. Oni se bave traumom, ali sa jako bioloskog aspekta i imaju doktorante iz inostranstva, koji ne znaju nemacki. Jedino moram da te upozorim da je konkurencija na Max Plancku prilicno velika, jer sam institut ima jako dobru reputaciju na svetskom nivou, pa je prema tome jako popularan. Pogledaj link svakako: http://www.psych.mpg.de/1461477/phd
Pozdrav Dunja
Draga Dunja,
hvala puno na informacijama, dosta mi znače radi sticanja uvida u kom pravcu da nastavim potragu. Navedeni institut mi je poznat jer je moja sestra dugi niz godina radila na njemu, a i već sam nešto gledao za sebe, ali ću svakako opet sve detaljnije potražiti.
Pozdrav,
Branko
Dragi Branko,
Bilo mi je zadovoljstvo i bravo za sestru!
Sve najbolje
Dunja
Pozdrav Dunja,
Ja sam sam ti pisala i na Facebooku, ali verovatno nisi dobila. Ja sad upisujem petu godinu studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, ali imam ambicije da odradim jos neki master ili cak i doktoroske. Ja sam smer poslovne psihologije, a zelja mi je negde u Bavarsku da odem, jer mi je momak na studijama u Erlangenu. Da li mozes da mi kazes, ako znas koliko je realno da se upisu doktorske studije i koji su neki preduslovi? Ucim nemacki i trebace mi jos nekih godinu dana da bih imala C1. Hvala unapred na odgovoru 🙂
Zdravo, nadam se da bi mi neko odgovorio imam veliki problem jer studiram medicinu imam i diplomu medicinske sestre,ali mislim da sam ipak neko ko bi najbolji bio u psihologiji ali imam problem jer ne znam koliko su nasi fakulteti priznati u nemackoj,postoji li mogucnost da ja ako zavrsim psihologiju i odem kao sestra ,takodje sertifikujem diplomu psihologije ? Nadam se da nisam postavila previse ali eto ako bi mi neko dao neki savet imam veliki pritisak od roditelja i manjak podrske za psihologiju…pa bi mi znacilo da se nekako informisem.Hvala.
Draga Ivana,
Nostrifikacija diplome je vrlo slozena prica i zavisi od fakulteta do fakulteta. Diplomske studije na Filozofskom u Novom Sadu su priznate u Nemackoj, za ostale fakultete i studijske programe ne znam.
Pozdrav
Dunja
U istoj sam dilemi kao ti Ivana. Nadam se da si nešto rješila do danas. Pozdrav
Takođe sam u istoj dilemi. Završavam srednju medicinsku školu (opšti smer) i mislim da sam više tip osobe koji bi razgovorom pomogao ljudima, ali ne znam da li bi moja diploma sa studija psihologije, pedagogije bila bila priznata i tražena, kao i da li postoji mogućnost daljeg usavršavanja u tim oblastima u inostranstvu.
Da li je sa završenim studijama pedagogije moguće dalje usavršavanje u Nemačkoj i ako jeste koje bi zvanje osoba imala nakon usavršavanja? Proverila sam na internetu i studije su priznate. Pozdrav ❤
U Nemačkoj postoji pedagogija, ali i druge srodne discipline poput socijalne pedagogije, vaspitnih nauka (Erziehungswissenschaften) itd, ali više o tome ne bih znala reći.
Pozdrav
Dunja
Dobar dan, Dunja, da li mozda znate kako funkcionisu edukacije koje su potrebne za zvanje psihoterapeuta nakon zavrsenih osnovnih studija u Novom Sadu? Da li si nase edukacije priznate u Nemackoj i da li su Nemacke edukacije pzinate kod nas? Da li bih mogla da zapocnem edukacije ovde, a nastavim tamo?
Srdacan pozdrav,