“NOVI ZAKON UKIDA VIZU ZA NEMAČKU OD MARTA 2020: OTKRIVAMO KO MOŽE BRŽE DO VIZE“

Ovakav i slični senzacionalni naslovi koji „otkrivaju istinu“  kako se novim zakonom o zapošljavanju ukidaju vize za Nemačku, da može brže do vize, kako viza može da se izvadi u Nemačkoj, kako postoje posebne stvari za građane Bosne i Hercegovine, Srbije i ostalih država bivše Jugoslavije, da može bez vize da se dođe radi posla u Nemačku, da je zapošljavanje pojednostavljeno i slično nisu ništa drugo no fake-news i clickbaits – baš kao i ovaj naš naslov. Nikad nije bilo namere da se ukidaju vize. Dezinformacije su bile tolikog obima da ni osnovna stvar nije preneta tačno. Novi zakon nema veze sa zapošljavanjem. Dezinformacije o zakonu o zapošljavanju su se toliko jako proširile da smo prvi deo ovog teksta morali tako da nazovemo zakon o zapošljavanju inače bi ljudi teško povezali da se radi o istoj temi. U ovom tekstu sažimamo najbitnije promene, koga pogađa novi zakon i šta je specijalno za građane država bivše Jugoslavije.

Zakon o useljavanju stručne radne snage – Fachkräfteeinwanderungsgesetz

Novi zakon se zove Fachkräfsteeinwanderungsgesetz [Fah-krefte-ajn-vanderungs-gesets] što u prevodu znači Zakon o useljavanju stručne radne snage ili Zakon o imigraciji stručne radne snage i odnosi se na ljude iz non-EU država. Ovim zakonom se reformiše zakon iz 2005. godine i menjaju se uslovi za različite vrste viza i kao i za različite vrste boravišnih i radnih dozvola. Ukoliko niste imali prilike da se upoznate sa razlikom između vize i boravišne dozvole, toplo preporučujemo da prvo pročitate taj tekst jer je razumevanje razlike ova dva dokumenta krucijalno.

• Vizualno slične, a zapravo veoma različite – Viza i boravišna dozvola za Nemačku

Novim zakonom se ne definiše zapošljavanje. O zapošljavanju, kao i do sada, odlučuje poslodavac. Poslodavac odlučuje da li će nekog zaposliti na osnovu mnogih faktora poput potrebi i hitnosti novih radnika, kvalifikacijama i očekivanjima kandidata, pregovaračkim sposobnostima i dostupnosti kandidata, i mnogih drugih.

📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.

Uticaj ambasade i konzularnog odeljenja je minimalan

Ambasada i konzularna odeljenja ne odlučuju o zapošljavanju. Uticaj ambasade i konzularnog odeljenja je minimalan. O vizi i o boravišnoj dozvoli se odlučuje u Nemačkoj. Na odluku izdavanje vize i boravišne dozvole radi posla u Nemačkoj utiče imigraciona kancelarija/kancelarije za strance odnosno Ausländerbehörde (ABH) mesta u kome konkurišete u konsultaciji sa Saveznom agencijom za rad odnosno Bundesagentur für Arbeit. Primera radi, ukoliko je poslodavac u Minhenu, onda odlučuje ABH iz Minhena. Ukoliko je poslodavac u Hamburgu, onda odlučuje ABH iz Hamburga.

Dva najbitnija dokumenta su 1) ugovor o radu ili ugovor o zaposlenju koji izdaje poslodavac i 2) vaše obrazovanje. U nekim slučajevima za obrazovanje se može i zažmuriti na jedno oko ukoliko je ugovor odličan. Pošto kancelarija za strance (ABH) nije kvalifikovana da procenjuje kvalitet ugovora, ABH šalje ugovor na procenu kod Bundesagentur für Arbeit odnosno kod Savezne agencije za rad. Oni procenjuju da li je ugovor zadovoljavajući, o kakvom je poslu reč, da li se radi o deficitiranom zanimaju i slično.

Službenik u ABH koji obrađuje vaš slučaj može da preskoči procenu Savezne agencije za rad ukoliko je „očigledno” da je ugovor odličan. Primera radi, veoma visoka plata, „očigledno“ se radi o visokokvalifikovanom deficitiranom zanimanju i slično. Da li je „očigledno“ zavisi od samog službenika koji obrađuje vaš slučaj. Ukoliko službenik nije siguran u verodostojnost ugovora i ne želi da preuzme odgovornost (jer ako nešto krene po zlu i ugovor ne ispunjava uslove, on će odgovarati), proslediće ugovor na proveru Saveznoj agenciji za rad.

Ukoliko ABH sa ili bez konsultacije sa Saveznom agencijom za rad odobri vizu, javiće to ambasadi pa će vas oni posle pozvati na viziranje. Ukoliko odluče drugačije, nećete dobiti vizu. Time što mogu da ne odobre vizu, time mogu da utiču na zapošljavanje. Ukoliko želi, poslodavac može da poboljša uslove u ugovoru i time utiče na ABH da vam ipak odobri vizu osim ako vas nisu odbili iz nekih drugih razloga (npr. nelegalne stvari poput falsifikovanih dokumenta) što je retko slučaj.

Ovo ništa nije novo. Ovako je bilo i pre novog zakona. Ono što je novo su slučajevi kada ABH ne mora da se konsaltuje sa Saveznom agencijom za rad odnosno Bundesagentur für Arbeit. O tome malo kasnije u tekstu.

Posebnosti za građane država bivše Jugoslavije

Nijedan deo novog zakona se ne odnosi specijalno ni na jednu državu. Iz toga razloga nema ništa posebno za građane država bivše Jugoslavije. Niko neće na osnovnu svog državljanstva „brže i lakše“ do vize i posla u Nemačkoj. Kako državljani iz država bivše Jugoslavije, tako i građani preostalih non-EU država.

🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!

🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →

Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!

Najveća promena je redefinisanje kvalifikovane radne snage

Do novog zakona definicija kvalifikovane radne snage nije bila dovoljno precizno definisana. Ono što je bilo sigurno je da su visokokvalifikovani odnosno ljudi sa univerzitetskom diplomom tj. Hochschulabsolventen smatrani kvalifikovanom radnom snagom. Za sve ostale, zavisilo je od slučaja do slučaja.

Novim zakonom se to menja pa se u kvalifikovani snagu ubrajaju i ljudi bez univerzitetske diplome koji imaju srednju stručnu spremu koja je u Nemačkoj ekvivalentna diplomi nakon završetka Ausbildung-u odnosno Qualifizierter Berufsausbildung. Ausbildung je strukovno školovanje koju pohađaju ljudi koji ne idu na univerzitet. Na kraju uspešne obuke, ljudi dobijaju zvanje jedne profesije odnosno Qualifizierter Berufsausbildung. Primera radi, strukovno školovanje za automehaničara. Strukovno školovanje za programera. Strukovno školovanje za stomatološku sestru. Dakle, novim zakonom u kvalifikovane radnike se ubrajaju Hochschulabsolventen i Beschäftigte mit qualifizierter Berufsausbildung.

Takođe, kod nekih zanimanja moći će bez diplome ukoliko možete da dokažete više od 5 godina radnog iskustva za dati posao. Primera radi, programer bez diplome za dovoljnim radnim iskustvom (koje može da dokaže) biće smatran kvalifikovanom radnom snagom.

Iz ove redefenicije kvalifikovane radne snage potiče najviše promena. Zbog toga novi zakon najviše pogađa ljude za srednjom stručnom spremom. Za akademce se skoro ništa nije promenilo. Za akademce postoji još od 2012. godine „lakši i brži put“ odnosno Plava karta.

• Sve što treba da znate o Plavoj karti

Brže do priznavanja diplome ili ipak ne

U moru dezinformacija se prenosilo da će se sa novim zakonom brže priznavati diplome. Nažalost, ni ovo se ne može reći tako paušalno.

Treba razlikovati između tri kategorije diploma odnosno tri kategorije profesija. Prva, visokokvalifikovane profesije koje znače univerzitetske diplome. Drugo, sve ostale profesije. Treće, profesije za koje država izdaje „licencu za rad“ odnosno reglementierter Beruf. Primera radi, radi farmaceuti, medicinski tehničari, lekari, pravnici i drugi.

Kod univerzitetskih diploma se ništa ne menja. Neće biti ni brže, ni sporije. Za visokokvalifikovane diplome postoji Anabin baza podataka u kojoj možete online da vidite da li je vaša diploma „priznata“ odnosno da li je ekvivalentna diplomi sa nemačkih univerziteta. Ukoliko jeste, znači da ste visokokvalifikovani. Kao i ranije, sve što vam je potrebno po pitanju „priznavanje diplome“ je odštampana stranica sa Anabina za vašu diplomu.

U ovom tekstu možete videti kako se koristi Anabin na primeru diplome srednje škole, a isti su koraci za proveru univerzitetske diplome. Međutim, tu se provera diploma srednje škole u smislu da li sa tom diplomom postoji prohodnost ka studiranju u Nemačkoj. Tu ne možete da proverite da li vaša diploma iz srednje škole ima težinu Ausbildung-a odnosno stručnog školovanja.

Kod profesija za koje je potrebna „licenca za rad“ od strane države se takođe ne menja ništa. Kod njih je potrebna i dalje zasebna nostrifikacija diplome što zapravo znači dobijanje „licence za vašu profesiju“. Tu je i dalje sve individualno, zavisi od slučaja do slučaja i nije uniformno za sve pokrajine u Nemačkoj.

Ono što se menja je „priznavanje diplome“ iz preostale kategorije odnosno neunivezerzitestke diplome i profesije za koje ne treba „licenca za rad“. Primera radi, diploma za kuvara. Ovde dolazi do promene. Da bi mogli da provere ko je kvalifikovani radnik, zakon predviđa inicijativu, ali ne i obavezu, „lakšeg i bržeg poređenja diploma“ odnosno utvrđivanja da li je neko kvalifikovani radnik tj. Anerkennung der Berufsqualifikation. Do sada je taj proces bio nestandardizovan i zavisio je ne samo od pokrajine do pokrajine, već i od mesta do mesta. Cilj je da se to standardizuje kao za visokokvalifikovane diplome stvaranjem centralne institucije za to. Želja je da proces od predaje zahteva za verifikovane diplome tačnije utvrđivanje da li ste kvalifikovani radnik traje do tri meseca. Da li je stvarno onda nešto brže ako je želja, ne i obaveza, da traje do tri meseca?

Brže do vize ili ipak ne

Novi zakon predviđa inicijativu, ali ne i obavezu, bržeg procesa obrađivanje viza. Stvar je u tome da u većini slučajeva to nije ni bio problem. Do vize se dolazi u tri koraka:

1. Konkurisanje za termin za predaju zahteva za vizu. Nakon toga se čeka na dobijanje termina. Koliko dugo se čeka zavisi od vrste vize, vremena i konzulata u kome se konkuriše. Npr. ukoliko konkurišete u Australiji, dobićete termin manje više sutra jer tamo nema puno ljudi koji su konkurisali za termin. Ukoliko konkurišete u Beogradu/Sarejevu, termin ne može biti sutra jer ima još mnogo ljudi koji su konkurisali.

2. Sam termin i predaja zahteva za vizu. Ukoliko ste predali svu traženu dokumentaciju, onda se ona prosleđuje odgovarajućoj kancelariji za strance tj. ABH i time počinje proces koji smo objasnili nešto ranije u tekstu.
3. ABH obrađuje vaš zahtev i javlja da li je viza odobrena ili ne. Koliko dugo treba kancelariji za strance da odluči zavisi od same kancelarije i njihovog opterećenja. Ukoliko je to Berlin, verovatno će im trebati više vremena jer imaju mnogo više zahteva nego neki ABH u nekom manjem mestu.

Samo treći korak je obrađivanje zahteva za vizu. Novi zakon ima inicijativu da taj korak ubrza sa sadašnjih 9 nedelja na 4 nedelje. No, retko kad je taj korak trajao dugo. Iako se taj korak ubrza, to ne znači da će prvi korak odnosno čekanje na termin biti kraće. Čekanje na termine može da se skrati ukoliko manje ljudi konkuriše za isti ili ukoliko se poveća broj zaposlenih u konzulatu. Po našim saznanjima, nije predviđen budžet za zapošljavnje novih ljudi po konzulatima i konzularnim odeljenima ambasade.

Treba još napomenuti da pored gore pomenutih faktora, sama vrsta viza isto utiče koliko se čeka na termin. Primera radi, nepisano pravilo je da se manja čeka na termin za vizu ukoliko ste visokokvalifikovani. Novi zakon će indirektno imati uticaj na reprioritizaciju na listi čekanja za termin. Pored visokokvalifikovanih, pomeranje ka vrhu liste čekanja biće i kvalifikovani radnici za koje se već zna da je njihovo obrazovanje ekvivalento Ausbildingu-u. Na Nemačkom ovo je sažeto u dve reči – beschleunigtes Fachkräfteverfahren.

Vredno je napomenuti i da postoje grupe ljudi koji ne moraju da zakazuju termin za predaju zahteva za vizu. Primera radi, dobitnici priznatih evropskih i nemačkih stipendista. Njihovi zahtevi se obrađuju „po ubrzanom postupku“ što zapravo znači da veliki deo provere otpada jer se Nemačka tu oslanja na proveru koju je izvršio davalac stipendije.

Kako visokokvalifikovani i kvalifikovani radnici imaju prioritet pri dodeli termina za predaju zahteva za vizu, isto tako imaju prioritet kod ABH pri obradi zahteva za vizu. Ovo možda deluje da nije fer, ali je u skladu sa proklamovanom strategijom Nemačke vlade za privlačenje inostranih kvalifikovanih radnika. O toj strategiji smo pisali u prvom delu teksta.

Ljudi bez univerzitetske diplome mogu da konkurišu za vizu za traženje posla

Najuočljivija razlika je da sada i ljudi bez univerzitetske diplome mogu da konkurišu za vizu za traženje posla. Zapravo, kvalifikovani radnici mogu da konkuriši za ovu vizu, a pošto novi zakon redefiniše šta znači su kvalifikovani radnici, otvaraju se vrata i drugima da konkurišu za ovu vizu. Ne mogu svi da konkurišu kako se moglo pročitati u moru lažnih vesti, već samo kvalifikovani radnici. To znači da vaša diploma mora da bude „priznata“.

• Iz Beograda do Nemačke preko vize za traženje posla

Za ljude sa univerzitetskom diplomom se ništa ne menja. Oni su mogli i ranije da konkurišu za ovu vizu.

Suspenduje se lista deficitarnih zanimanja osim za visokokvalifikovane poslove

Ukoliko nemate univerzitetsku diplomu, a želeli bi da se preselite u Nemačku radi posla, pored radnog ugovora i ostale dokumentacije, bilo je potrebno da vaše zanimanje bude na listi deficitarnih zanimanja. Primera radi, ako ste hteli da dođete da radite kao kuvar, a posao kuvara nije bio na listi deficitarnih zanimanja, bilo je malo verovatno da će vam viza biti odobrena. Sa novim zakonom to više nije bitno. Bitno je da imate dobar radni ugovor i da je vaša diploma za kuvara priznata u Nemačkoj.

Prenosilo se da se lista deficitarnih zanimanja ukida. Ukida je preošta reč jer lista može da se ponovo uvede bez bilo kakvih pravnih procesa (kao npr. uvođenje novog zakona). Po nama bi reč suspenduje bila preciznija. Ukoliko ćemo u „sitna crevca“, zapravo se ni ne suspenduje, već otpada jer ne postoji za kvalifikovane radnike, a novim zakonom je redefinisano ko su kvalifikovani radnici.

Za visokokvalifikovane i dalje postoji lista deficitarnih zanimanja. Međutim, ukoliko imate univerzitetsku diplomu i ne spadate u grupu deficitarnih zanimanja, to ne znači da ne možete da dobijete vizu. To znači da ukoliko konkurišete za Plavu kartu, da ne možete da imate manju platu od minimalne. Bar ne previše manju. Više o tome u tekstu o Plavoj karti.

Suspenduje se prednost pri zapošljavanju nemačkih i EU građana

Pri zapošljavalju kvalifikone snage suspenduje se prednost pri zapošljavanju koju imaju državljani Nemačke ili neke druge zemlje EU. Primera radi, ukoliko ste kuvar, poslodavac ne mora da dokazuje da nije mogao da nađe kuvara određeni period pa zato zapošljava kuvara iz inostranstva. Isto tako, ABH ne mora da šalje ugovor Saveznoj agenciji za rad da ona proveri sa Biroima za zapošljavanje da li može da nađe za tog poslodavca radnika koji je državljanin Nemačke ili neke EU države tzv. Vorrangprüfung.

Ukoliko ste visokvalifikovana radna snaga odnosno imate univerzietsku diplomu, ovo pravilo nije ni postojalo. Primera radi, ukoliko ste mašinski inženjer, ništa se ne menja novim zakonom.

Kao i kod liste deficitarnih zanimanja, tako se i Vorrangprüfung ne ukida, već suspenduje. Ukoliko institucije budu želele opet da ga uvedu, mogu to da urade bez ikakvih pravnih procesa. Kao i kod liste deficitarnih zanimanja: Ukoliko ćemo u „sitna crevca“, zapravo se ni ne suspenduje, već otpada jer ne postoji za kvalifikovane radnike, a novim zakonom je redefinisano ko su kvalifikovani radnici.

📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.

Ostale novine koje niste čuli

Ovo su bile novine koje najviše utiču na ljude koji žele da dođu u Nemačku radi posla. Međutim, zakon se bavi dosta i promenjenim uslovima za dobijanje boravišne dozvole i radne dozvole. O tome više možda u nekom drugom tekstu.

• Razlika između vize i boravišne dozvole

Novina je i da poslodavci mogu da sklope određenju vrstu ugovora sa ABH i na osnovu njega urgiraju na bržu obradu vize. Međutim, nije još poznato koji su to poslodavci i kakvi su to ugovori što izaziva jaku kritiku među imigracionim advokatima. Za mlađe od 26. godina, novi zakon predviđa i vizu za traženje “obrazovnog mesta” odnosno studija ili stručnog školovanja (Ausbildung) i omogućava onima koji su u domovini kvalifikovani za studiranje da je dobiju. Ovo nisu jedine novine sa novim zakonom, ima ih još, ali one pogađaju ljude koji su već u Nemačkoj. Kritika stručne javnosti je da novi zakon ne menja puno i da bi Nemačka trebalo da se ugleda na kanadske imigracione propise i zakone, dok Nemačka vlada odbija kritiku navodeći da je zabluda da će kanadski model ubrzati i olakšati ostvarivanje nemačkih interesa deklamovanih u strategiji.

Da sumiramo ključne stvari. Za ljude sa univerzitetskom diplomom se ništa ne menja. Za njih već postoji Plava karta. Novi zakon redefiniše šta su kvalifikovani radnici iz čega proizilaze najveće promene: omogućavanje konkurisanje za vizu za traženje posla, konkurisanje za vizu sa radnim ugovorom i priznatom diplomom bez provere u Nemačkoj da li državljanin Nemačke ili EU može da zauzme to radno mesto i bez provere da li je to zanimanje na listi deficitiranih zanimanja. Na kraju, predviđa se inicijativa za “lakše priznavanje” neuniverzitetskih diploma za profesije od koje ne treba „licenca za rad“ od države.