nemacki-kutak-logo

Iskustvo sa stipendije Dr Zoran Đinđić u Hamburgu – Stipendija koja menja pogled na svet

dusan_petrovic_stipendija_djindjic

Ovaj tekst predstvalja moje iskustvo koje sam imao kao dobitnik stipendije fondacije dr Zoran Đinđić. U tekstu sam pokušao da objasnim na koji način funkcioniše prijavljivanje, procese selekcije, kao i moje iskustvo koje sam imao tokom i posle prakse.

Stipendija omogućava plaćenu praksu u Nemačkoj

Godine 2017. odlučio sam se da je vreme da napravim korak više u svom studentskom životu  nakon različitih iskustva iskustva u mnogim studentskim organizacijama. Takođe, boravio sam četiri meseca u Londonu gde sam imao prilike da se upoznam sa poslovanjem velikih kompanija (JP Morgan, Ernst and Young i HSBC) i da steknem internacionalno iskustvo. Posle toga sam počeo da razmišljam o stipendiji fondacije dr Zoran Đinđić, i shvatio sam da je to prava stvar za mene jer sam želeo da upoznam na koji način funkcioniše poslovanje u Nemačkoj i da uporedim sa iskustvom iz Londona. Stipendija fondacije dr Zoran Đinđić se dodeljuje od 2004. godine i u saradnji sa Odborom nemačke privrede za istočnu Evropu, Saveznim Ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i Nemačkom razvojnom agencijom (GIZ) pruža studentima da obavljaju plaćenu praksu u trajanju od tri do šest meseci u nemačkim kompanijama. Lista kompanija koje učestvuju u programu se nalazi ovde.

Kako funkcioniše proces apliciranja

Ceo proces od podnošenja zahteva do konačne odluke da li ste dobili stipendiju traje šest meseci. Aplikacije se otvaraju u oktobru mesecu i traju otprilike mesec dana. Za stipendiju se mogu prijaviti svi studenti koji su završili drugu godinu fakulteta, studenti koji su završili fakultet, kao i studenti koji su na master ili doktorskim studijama. Ceo process apliciranja se obavlja online i potrebno je na engleskom dostaviti dokumentaciju. Spisak potrebne dokumentacije, kao i detalja oko apliciranja, možete pogledati ovde.

Svake godine se prijavi preko 1000 kandidat iz celog regiona (informacije o konačnom broju prijavljenih se objavljuju po završetku konkursa). Važno je napomenuti da pored kandidata iz Srbije, mogu konkurisati i kandidati iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije i Kosova. Konkurencija jeste velika, ali se na kraju sve isplati. Nakon zatvaranja prijava, u roku od dve-tri nedelje dobija se informacija da li ste ušli u drugi krug ili ne. Za sve koji uđu u drugi krug, organizuje se intervju u kancelarijama fondacije u Beogradu. Intervju se obavlja na engleskom ili nemačkom jeziku. Pre dolaska na intervju, kandidat bira jezik na kom će se voditi intervju.

Ulazak u drugi krug i intervju

Moj intervju je bio decembra 2017. U mom slučaju, komisiju su sačinjavali zaposleni iz fondacije, gospodin koji je zaposlen u GIZ-u i gospođa koja je zaposlena u Odboru nemačke privrede za istočnu Evropu. Odabrao sam da intervju bude na engleskom jeziku jer u tom trenutku nisam znao nemački. Sama atmosfera tokom intervjua je prijatna. Na početku intervjua potrebno je da ukratko kažete nešto o sebi. Uglavnom posle toga, dobićete pitanje koje se odnosi na razlog o konkurisanju i na koji način će vam praksa koristiti kada se vratite u zemlju. Nakon toga ćete dobiti pitanja vezana za vaš CV i oblast u kojoj želite da obavljate praksu. Pre samog intervjua, dobro proučite osnovne stvari o fondaciji, dobro istražite kompanije koje pružaju praksu i u kojoj biste potencijalno mogli da radite. Bitno je napomenuti da se intervjui obavljaju u svim gore pomenutim zemljama, tako da je potrebno bar dva meseca da se obave intervjui sa svim kandidatima.

Dve nedelje nakon intervjua, dobio sam imejl da sam prošao u naredni krug i da će moj CV biti prosleđen u nekoliko kompanija u zavisnosti od moje sfere studiranja. Pošto sam studirao na FON-u Beogradu, moja sfera je veza za IT. Nakon toga, dobio sam imejl da će moj CV biti prosleđen u kompanije EOS Technology i BASF.

Treći krug i intervju sa poslodavcima

Intervju sa kompanijom EOS Technology sam imao aprila 2018. godine, a sam intervju je organizovan preko Skajpa. Pre ovog intervjua, doslovno sam istražio svaku sitnicu o kompaniji, tako da sam bio spreman za sam razgovor. Pre početka intervjua pitali su me da li znam neke osnovne stvari o kompaniji kao npr. čime se bave, u kojim zemljama posluju i slično. Na intervjuu postavljana su mi pitanja vezana za moj CV i prethodna iskutva, a dobio sam i nekoliko tehničkih pitanja.

Povratan imejl o ishodu intervjua dobio sam istog meseca i rečeno mi je da sam primljen na praksu koja traje tri meseca. Bitno je napomenuti da na intervju sa kompanijom može biti pozvano više kandidata, pa je moj savet da date sve od sebe jer vam se ovakva šansa pruža jednom u životu. Shodno mojim studijama, moja praksa je bila vezana za IT konsalting.

Kada svi kandidati završe intervjue sa kompanijama, svaki kandidat koji bude primljen na praksu dobija imejl sa listom svih stipendista za tu godinu. U mojoj generaciji je bilo 66 stipendista sa celog Balkana. S obzirom da sam bio primljen na praksu u EOS Technology i da sam pristao da istu obavljam, nisam imao intervju sa kompanijom BASF.

Pripremna nedelja u Beogradu

Pre samog odlaska na praksu, u Beogradu je bila organizovana pripremna nedelja tokom koje smo bili upoznati sa životom Zorana Đinđića i njegovom misijom, kao i sa svim aspektima života u Nemačkoj. Putem imejla nam je dostavljena agenda sa svim predavačima i satnicom kada se održavaju predavanja. Pomenuo bih neke od predavača kao što su Ružica Đinđić i Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj. Ukratko je to bio tutorijal za život i rad u Nemačkoj. Pored pripremne nedelje, organizovana je svečana dodela stipendija u rezidenciji nemačkog ambasadora u Beogradu, samo za stipendiste iz Srbije. Pored stipendista fondacije dr. Zoran Đinđič, bili su i stipendisti DAAD.

dusan_petrovic_pripremna_nedelja_u_berlinu
Sa ostailm stipendistima tokom pripremne nedelje u Berlinu (2018). Izvor: lična arhiva autora

Fondacija se brine oko vaše vize

Sve potrebne informacije o vizi smo dobili tokom pripremne nedelje. Oko podnošenja zahteva za vizu nema potrebe da brinete jer će to sve ljudi iz fondacije da urade za vas. Posle par dana od pripremne nedelje dobili smo termin u nemačkoj ambasadi u Beogradu. U dobijenom terminu smo otišli na razgovor u ambasadu gde smo predali potrebna dokumenta i razgovor je bio krajnje formalan. Razgovor se vodio na srpskom jeziku, i nije bilo pitanja pošto ljudi iz nemačke ambasade već dugi niz godina izdaju vize za stipendiste fondacije dr Zoran Đinđić. U ambasadi Nemačke smo ostavili potrebna dokumenta, kao i pasoš i posle tri-četiri dana smo dobili pasoše sa vizama nazad. Pasoše smo preuzimali u kancelariji fondacije. Tada smo i formalno smo bili spremni za praksu.

Pripremna nedelja u Berlinu

Pre samog početka prakse, boravili smo nedelju dana u Berlinu. Smešteni smo bili u hotelu u centru Berlina. Svi troškovi poput prevoza i smeštaja je snosila fondacija. Takođe, dobili smo i džeparac za sedam dana. Suma koju smo dobili bila je sasvim dovoljna da ne morate svoj novac da trošite. Pored džeparca, dobili smo i nedeljnu kartu za metro. Ovo je bio trenutak kada smo se svi stipendisti sa Balkana upoznali. Tokom boravka u Berlinu imali smo organizovana predavanja koja su trajala izmedju dva i tri sata. Predavanja su bila na engleskom jeziku i održavala su se u Betahausu i Ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj. Napomenuo bih da pre samog dolaska u Berlin, dobijate detaljnu agendu pripremne nedelje, tako da unapred znate vreme i mesto održavanja predavanja. Trećeg dana pripremne nedelje, održan je svečani prijem u Innovationszentrum für Mobilität und gesellschaftlichen Wandel (InnoZ) za sve stipendiste sa Balkana bi se što bolje pripremili za život u Nemačkoj. Organizovana je bila i poseta kancelariji Angele Merkel gde smo imali predavanje njenog savetnika koji je govorio o ekonomiji Nemačke, kao i situaciji u kojoj se nalaze zemlje zapadnog Balkana.

dusan_petrovic_berlin_angela_merkel
U poseti kancelariji Angele Merkel  (2018). Izvor: lična arhiva autora

Pored pripremne nedelje, bilo je još jedno grupno okupljanje stipendista u septembru. Okupljanje je bilo organizovano u Bavariji u gradu Augsburg. Imali smo organizovane radionice gde su stipendisti pričali o svojim dotadašnjim iskustvima sa prakse.

Nakon Berlina svako se uputio ka svom poslodavcu

Posle Berlina, svako od stipendista je imao plaćen prevoz do svog mesta gde obavlja praksu što je u mom slučaju bio Hamburg. To mi je bio prvi put da se vozim ICE vozom koji doslovno leti.  U Hamburgu sam morao sam da izađem na kraj sa birokratijom poput prijavljivanja prebivališta, otvaranje tekućeg računa, traženja smeštaja i slično.

Pored mesečne stipendije, dobijao sam i platu u firmi, tako da mi je i više nego dovoljno bilo za život i obilazak Nemačke. U Hamburgu je troje stipendista obavljalo praksu sa mnom ali u različitim kompanijama. Dobili smo kontakt alumni člana koji radi u Airbus-u u koji nas je uputio u sve čari koje ovaj grad pruža. Za vreme prakse možete pohađati i kurs nemačkog jezika za koji dobijate dodatnih 200 € jednokratno.

Iskustvo sa prakse je bilo fenomenalno

Firma u kojoj sam obavljao praksu je članica grupe OTTO, koja broji preko 15 000 zaposlenih. S obzirom da sam završio Informacione sisteme i tehnologije na FON-u, i moja praksa je bila vezana za sferu mog studiranja. Tokom prakse dobio sam zadatak da razvijem chatbot u Python programskom jeziku. Znanje koje sam stekao na FON-u, pomoglo mi je da razumem koncepte programiranja. Zaposleni koji su radili sa mnom su vrsni stručnjaci u svojim oblastima, a neki od njih su završili prestižne univerzitete u USA, kao što je MIT i Harvard. Od benefita bih istakao fleksibilno radno vreme, plaćenu teretanu koja pripada kompaniji OTTO, plaćen ručak u restoranu firme i plaćenu svu stručnu literaturu koja mi je potrebna za učenje. Odnos sa kolegama je bio odličan jer sam bio prvi internacionalni praktikant u njihovom odeljenju i hteli su što bolje da me ugoste. Nemci dosta pažnje obraćaju na sigurnost sistema, pa je tako potrebno sve i dokumentovati. Možda to deluje malo dosadno i sporo, ali su zato tu gde jesu. Spomenuo bih i njihovu disciplinu, radnu etiku, a najviše mi se svideo odnos prema zaposlenima koje umeju da nagrade ukoliko dobro rade. Tokom prakse sam predložio ideju za unapređenje poslovanja, i zbog toga sam lično bio pohvaljen od prvog čoveka kompanije. Za sve praktikante u kompaniji su organizovana predavanja koje su držali članovi ljudi iz upravnog odbora kako bi nam preneli viziju i misiju kompanije. Sva predavanja su bila na engleskom jeziku jer je bilo nekoliko nas koji ne govorimo nemački. Detaljnije kako sam se proveo na praksi, možete pročitati ovde.

dusan_petrovic_praktikatni_eos
Sa kolegama praktikatnima iz EOS-a (2018). Izvor: lična arhiva autora

Nakon prakse postaje se alumni fondacije

Nakon završetka prakse, bilo je potrebno da napišem kratak izveštaj na engleskom jeziku koji je bilo potrebno da predam na adresu koju sam dobio putem imejla. Po dolasku u zemlju, svaki stipendista postaje Alumni član fondacije dr Zoran Đinđić koja organizuje razna okupljanja i radionice na mesečnom nivou. Alumni zajednica broji preko 500 ljudi i svake godine se organizuje regionalna alumni konferencija gde se svi okupljamo.

Kada sve saberem i oduzmem, za mene je ovo najbolje iskustvo u životu jer sam pored iskustva koje sam stekao, stekao prijatelje za ceo život. Glavni benefit stipendije vidim u ljudima koje sam upoznao i koje ću tek upoznati tokom druženja u alumni klubu. Preporučio bih svima da se prijave i da ne oklevaju da li je ovo za njih ili ne. Verujte mi, ovo iskustvo će vam promeniti pogled na svet i upoznaćete da Nemci nisu baš tako hladan narod i da su spremni i za druženje. Uvidećete na koji način Nemci gledaju na posao i da se sve obavlja po strogo definisanim pravilima.

Kao zaključak bih naveo tri glavne stvari. Prijavite se za stipendiju jer će vam ovo iskustvo promeniti pogled na svet. Boravkom na praksi u Nemačkoj ćete usvojiti njihovu disciplinu i radnu etiku. Shvatićete da Nemci nisu uopšte hladni kao narod. Ukoliko želite, ostavite komentar sa pitanjem, a ja ću vam rado odgovoriti.

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

One Response

  1. Da li su primili samo ljude sa izuzetno visokim prosekom na svim nivoima studija? Meni je prosek sa osnovnih studija 8.68, a sa mastera 10.0 – imam li šanse?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?