nemacki-kutak-logo

Kako kao student raditi više od 120 dana godišnje

NK-033-Kako-kao-student-raditi-više-od-120-dana-godišnje

Više od 50% studenata u Nemačkoj radi tokom studija. Neki rade kako bi imali dodatni džeparac, neki da bi stekli finansijsku nezavisnost od roditelja, dok neki rade jer nemaju drugog izbora. Izbor studentskih poslova je dosta veliki, a mnogi mogu zaraditi i preko 4.000 € tokom letnjeg raspusta. Ipak, studenti iz non-EU zemalja tj. studenti sa studentskom boravišnom dozvolom na osnovu paragrafa 16. zakona o naseljavanju i boravku ( § 16 Aufenthaltsgesetz ) imaju manja prava na rad nego Nemci i studenti iz EU zemalja. Njima je dozvoljeno da rade 120 kalendarskih dana godišnje odnosno 240 polu-dana. U ovom tekstu se bavimo kako je moguće legalno raditi više od 120 dana godišnje sa studentskom radnom dozvolom.

U Nemačkoj za studente postoje posebne vrste ugovora i studentski poslovi su strogo regulisani kako za Nemce odnosno EU građanje, tako i za građane trećih zemalja. Najbitnije regulative koje treba da znate su:

  • Svim studentima je dozvoljeno da rade do 20 sati nedeljno. Izuzetak je vorlesungsfreie Zeit odnosno period na univerzitetu kada nema predavanja, ispita i sličnih obaveza, takoreći raspust. Svaki univerzitet ima svoju regulativnu kada je vorlesungsfreie Zeit, a tokom ovog perioda studenti mogu da rade i do 40 časova nedeljno.
  • Ne spada svaka vrsta studentskog radnog odnosa u regulativu za dozvoljenih 20 časova nedeljno.
  • Strancima trećih zemalja je dozvoljeno da rade 120 kalendarskih dana godišne odnosno 240 polu-dana. Ne spadajau sve vrste studentskog radnog odnosa pod ovu regulativu.

Postoje tri glavna razloga za strogu regulaciju. Prvi, kao student plaćate manji iznos za zdravstevno osiguranje te kako ne bi došlo do ove zloupotrebe gde svi rade pod statusom studenata, studentima je dozvoljeno da rade do 20h nedeljno. Drugi, studenti su ovim regulativom zaštićeni od potencijalnog iskorišćavanja poslodavaca jer mogu da odbiju da rade više od 20 časova nedeljno da bi imali vremena za studiranje. Treće, da bi sprečili potencijalnu zloupotrebu stranaca koji bi mogli doći, upisati se na fakultet i onda neograničeno raditi.

Studentski radni odnos pod regulativom od 120 dana godišnje

Postoji više vrsta studetnskih radnih odnosa, a pod regulativom su obuhvaćenih Ferienjob, Nebenjob, Werkstudent i freiwilliges Praktikum.

Drugim rečima, pod regulativu ne spadaju obavezne prakse propisane programom studija, studentische Hilfskraft i poslovi svrstani pod grupu studentische Nebenstätigkeit. Šta je tačno studentische Nebenstätigkeit biće objašnjeno kasnije u tekstu. Sada sledi prva metoda više od 120 radnih dana.

Pametno proknjižavanje radnih dana

Kada se nalazite u radnom odnosu Werkstudent dužni ste da knjižite svoje radne sate, a smete da radite do 20 časova nedeljno, a tokom raspusta 40 časova. Veoma je bitno kako knjižite jer to ima direktan uticaj na dozvoljene radne dane. Svaki dan na kome knjižite do 4 sata se računa kao polu dan, a sve više od 4 sata kao ceo dan tj. kalendarski dan, dok maksimalno možete da knjižite 10 sati dnevno. Primera radi, u ponedeljak ste radili 6, u utorak 5, sredu 5 sati i u petak 4 sata. Sve ukupno ste radili dozvoljenih 20 sati, ali ste potrošili 4 kalendarska dana od dozvoljenih 120. Ako ste ovako radili, pametnije je da knjižite da ste radili ponedeljak i utorak po 10 sati jer tako opet dolazite na vaših 20 časova nedeljno, ali ste potrošili samo dva kalendarska dana od dozvoljenih 120. Isto tako, ako tokom raspusta radite 40 sati nedeljno odnosno 8 sati dnevno, time trošite 5 dana nedeljno. U ovom slučaju je najbolje da knjižite četiri dana po 10 sati jer tako trošite četiri dana, a dobijate platu za istu odrađenu satnicu. Ako ovako knjižite možete godišnje zavesti 1,200 sati pod 120 radnih dana, dok zapravo 1.200 sati predstavlja 150 radnih dana od 8 časova. Dakle, dobijate dodatnih 30 radnih dana odnosno 240 časova. Uzimajući u obzir da je za MINT[1]  studente prosečna satnica 12 € bruto, pametnim knjiženjem možete zaraditi dodatnih 2.880 € bruto. Nisu svi poslodavci upoznati sa ovim knjiženjem, a verovatnoća da je vaš menadžer upoznat sa istim je još manja. Stoga je bitno objasniti mu/joj jer on/ona potvrđuje vaše proknjižene sate koji se onda prosleđuju odeljenju za ljudske resurse koji vam onda isplaćuju platu.

Dozvola za dodatne radne dane

Ako želite da radite više od 120 radnih dana, treba da podnesete zahtev u obližnjoj kancelariji za strance odnosno Ausländerbehörde (ABH). Standardan zahtev i formular za ovo ne postoji, a izgleda da ne postoje ni standardizovani procesi niti unutar pokrajina, a kamoli na saveznom nivou. Postoje dva puta do dodatne dozvole.

Prvi, da radni odnos Werkstudent priznaju kao studentische Nebentätigkeiten odnosno kao studentska sporedna delatnost. Sama reč studentische Nebentätigkeiten ostavlja dosta prostora za interpretaciju. Pod ovim terminom se podrazumeva rad na univerzitetu kao naučni pomoćnik, poslovi u studentskom centru i mnogo toga još, a šta tačno zapravno niko ne zna.  Za ovaj put je potrebno da već imate ugovor u firmi i da želite da “produžite” dozvoljene radne dane. Da bi taj Werkstudent ugovor mogao biti priznat kao studentische Nebentätigkeiten bitno je da od strane univerzita dobijete pisanu izjavu da je vaš rad u firmi usko vezan sa vašim studijama. Cela izjava može stati i u dve rečenice sve dok postoji potpis i pečat univerziteta. Ovu izjavu možete dobiti od profesora, docenta ili kancelarije za strance na univerzitetu. Sve zavisi od univerziteta do univerziteta ko je za nju zadužen, a nije redak slučaj da zapravo niko nije. Neki univerziteti se ne libe da za svaki Werkstudent ugovor izdaju da je taj rad vezan za studije, dok se na nekim univerzitetima strogo kontroliše da li stvarno ima povezanosti rada u firmi sa studijama, kao što je kod mene bio slučaj. Na kraju, sa postojećim ugovorom i izjavom da je vaš rad vezan sa studijama, treba predati zahtev za dodatne dane. Zahtev se podnosi usmeno jer formular ne postoji (ili ga makar ja nisam video niti čuo da ga je neko video). Veoma je verovatno da ćete dobiti čudne poglede od birokrata jer to nije toliko čest slučaj, a možda će čak reći i da to nije moguće jer ni oni sami ne znaju šta da rade, kao što je to sa mnom bio slučaj. Naglasite da imate pravo na dodatne radne dane i predajte kopiju ugovora, prethodno pomenutu izjavu i za svaki slučaj ponesite potvrdu da ste upisani na studije (Immatrikulationsbescheinigung). U roku od par dana (ili čak sati) ćete dobiti potvrdu od kancelarije za strance da vaš rad u firmi može da se shvati kao studentische Nebentätigkeiten i time ne potpada više na ograničenje od 120 dana.

Drugi put ka dodatnim danima je da od univerziteta dobijete pisanu izjavu da ste resterećeni sa studijama i da ste sposobni da radite više od 120 dana godišnje. Potom sa tom izjavom idete do kancelarije za strance i usmeno predajete zahtev. Nakon nekolino dana do nedelja dobićete odgovor da li su vam odobrili dodatne dane i koliko. Lično iskustvo sa ovim putem nemam i na mom univerzitetu niko nije mogao da mi kaže više o njemu. Sa druge strane, čuo sam da je ovo standardna procedura na univerzitetima u Manhajmu.

Studentima trećih zemalja je dozvoljeno raditi 120 kalendarskih dana u godini. Pametnim knjiženjem mogu legalnim putem zapravo doći do 150 radnih dana, a mogu i usmeno podneti zahtev u obližnjoj kancelariji za strance za dodatne radne dane ili da im se njihov rad u firmi prizna kao studentische Nebentätigkeiten i time se oslobode ograničenja. Svim sadašnjim i budućim studentima u Nemačkoj želim berićetne plate i odobrene dodatne radne dane.

[1] MINT je skraćenica od Mathetamtik, Informatik, Naturwissenschaften, Tehnik. Na Engleskom je STEAM od science, technology, engineering, mathematics. Prevod na naš nisam našao.

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

6 Responses

  1. Поштовање,
    Интересује ме да ли ја као стипендиста DBU фондације могу да радим тих 20 сати недељно?
    Како то да сазнам? https://www.dbu.de/stipendien_international

    Иначе за сада не желим да се пријавим као докторант на матичном Универзитету у Триеру, како након завршетка овог истраживања не би имао проблема око нове стипендије која би подразумевала наставак докторских студија из Србије у Немачкој.

    1. Cao Marko,

      u stipendijskom ugovoru treba da pise da li smes da radis i koliko. Pretpostavljam da smes raditi, ali da postoji gornja granica koliko smes zaraditi.

      Za Trier nisam siguran da sam te razumeo sta si mislio. Ja da planiram tamo studije, ja bih uspostavio kontakt sa njima jos danas da bih se informisao kako to kod njih izgleda i kada i koliko otvorenih radnih mesta imaju.

      Pozdrav

  2. Pozdrav, zanima me, u slučaju da se radi 20h nedeljno kao student, da li mora da se radi 5x4h nedeljno, ili npr može da se radi 2x8h i 1x4h nedeljno, što je ukupno 20h?

  3. Piše da sa studentskom vizom ne može da se radi praksa propisana studijskim programom. Šta se radi u tom slučaju ako bismo morali da radimo praksu?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?