nemacki-kutak-logo

Put doktorskih studija biologije i biohemije u Nemačkoj

doktorske-stipendija-biologija-i-biohemija-u-nemacka

Dragi čitaoci Nemačkog kutka, nastavljamo sa tekstovima o edukaciji u Nemačkoj. Ovog puta, preneću vam svoja iskustva sa doktorskih studija. S obzirom da se koncept doktorskih studija veoma razlikuje između prirodnih i društvenih nauka, a između samih prirodnih nauka postoje razlike, tekst će biti fokusiran na doktorske studije biologije i biohemije, jer samo tu imam ličnog iskustva.

Doktorske studije u inostranstvu su dosta drugačije

Doktorske studije u inostranstvu se generalno se razlikuju od onih u Srbiji. Dok se u Srbiji plaća svaka godina doktorskih studija, u inostranstvu u većini slučajeva nije obavezno platiti školarinu ili semestarsku participaciju. Takođe, doktorske studije u inostranstvu su uvek finansirane, bilo stipendijom ili radnim ugovorom. U Srbiji, postoje stipendije za doktorante, postoji i radni ugovor, ako profesor kod koga se radi doktorat, prijavi studenta na određeni naučni projekat, za koji postoji finansiranje. Međutim, u Srbiji, na žalost, postoje i slučajevi, gde studenti zapravo nemaju nikakvo dodatno finasiranje ili je finansirana samo polovina doktorata. Takođe, doktorske studije u Srbiji, uključuju određen broj ispita, dok doktorske u inostranstvu, obično nemaju ni jedan jedini ispit, već samo obavezno slušanje nekih kurseva . Pričamo o doktorskim studijama biologije i biohemije, ne generalno o PhD u Nemačkoj. Na PhD studijama drugih struka kao npr. informatike postoje i uslovi objavljenih radova u odredjenim magazininima i konferencijama.

Nemam iskustva sa Srbijom, ali na osnovu priča koje sam čuo, mislim da doktorske studije u inostranstvu pružaju malo više mogućnosti, mada sam video i mnogo veoma uspešnih priča u Srbiji.

Sam kvalitet doktorskih studija, ne zavisi od samog univerziteta ili instituta, već od profesora kod koga radite doktorat. Ipak, prestižniji univerziteti i instituti, po pravilu, imaju više dobrih profesora.

Izbor doktorskih studija zavisi od mnogo faktora. Pre nego što se odlučite na takav korak, morate da budete svesni da ćete na tom mestu, provesti 3-5 ili čak 6 godina. Stoga, treba stvarno da volite to što radite, a i da budete u lepom okruženju.

Sam kvalitet doktorskih studija, ne zavisi od samog univerziteta ili instituta, već od profesora kod koga radite doktorat. Ipak, prestižniji univerziteti i instituti, po pravilu, imaju više dobrih profesora.

Doktorske studije Biohemije i Biologije u Nemačkoj

Nakon mastera sam uzeo pauzu od četiri do pet meseci kako razmislio gde bih radio doktorat. Imao sam više ponuda, a odlučio sam da se vratim u Hajdelberg. U mom slučaju, ponude sam dobio, jer sam tokom master studija ostvario dosta kontakata sa raznim profesorima iz oblasti koje me zanimaju. Neću vam reći da su doktorske u Nemačkoj ili samom Hajdelbergu bolje nego u nekoj drugoj zemlji EU ili Americi, Kanadi i Australiji, s obzirom da su doktorske studije veoma lična stvar, koja obuhvata mnogo faktora i nema mnogo veze sa državom ili mestom. Ipak, predstaviću vam najbitnije informacije o doktorskim studijama iz biologije i biohemije u Nemačkoj.

Upis doktorskih studija

Kada sam vam prenosio svoja iskustva o master studijama, napomenuo sam da nije lako upisati iste. Pogotovo ukoliko je reč o studija na engleskom jeziku odnosno ako je u pitanju internacionalni program. Na sreću, upisivanje doktorskih studija je relativno lako. Sve doktorske studije u Nemačkoj se pohađaju na engleskom jeziku. A zašto je lako upisati? Zbog toga što ima veoma veliki broj instituta, univerziteta i što svi profesori u nauci imaju jednog ili više doktoranata. U prevodu, ima mnogo mogućnosti i velika je potražnja za doktorantima. Ovde bih možda i istakao prednost Nemačke u odnosu na druge zemlje Evrope, jer mislim da je apsolutni broj mesta najveći u Nemačkoj. Za upis, potrebno je samo obaviti intervju sa profesorom.

Ponudu za PhD poziciju iz oblasti biologije i biohemije u Nemačkoj, možete naci na sajtu JobVector , gde se nalazi i kontakt profesora koji ima otvorenu poziciju. Potrebno je kontaktirati profesora mailom, dostaviti CV i motivaciono pismo, pa ako je zaintresovan, pozvaće vas na intervju.

Ukoliko profesor ima finansiranje tj. ako može da vam obezbedi radni ugovor, vama preostaje samo da prikupite dokumenta za vizu i dođete. Naravno, pod uslovom da je on zadovoljan vama nakon intervjua i da vas poziva na doktorske studije kod njega. Doduše, često, mnogi profesori zahtevaju da budete primljeni na program neke PhD škole. PhD škole su odseci univerziteta koji obavljaju koordinisanje i menadžment doktorskih studija iz pojedine oblasti. One vrše selekciju tokom upisa, obezbeđuju određen broj stipendija i predstavljaju aktuelne projekte raznih profesora, koji bi mogli da budu tema doktorata. Nakon upisa, doktoranti prolaze program PhD škola,  a samo izdavanje diplome, vrši univerzitet. Pri aplikaciji za diplomu, pored teze, potrebno je dostaviti i dokumentaciju iz PhD škole (dokazi da ste tokom doktorata pohađali program određene PhD škole). Ipak, regulacije oko PhD škola su specifične za svaki univerzitet u Nemačkoj, pa ne bih mnogo generalisao. Takođe, određeni univerziteti, ne poseduju PhD škole u svom sklopu. Ukoliko dobijete stipendiju, skoro uvek, možete da birate kod kog profesora sa datog univerziteta, želite da idete. Stipendije omogućavaju veliku fleksibilnost u izboru pozicije.

Proces selekcije u PhD školi, obuhvata intervjue u kojima prezentujete svoje BSc i MSc radove. Nekad postoji i prijemni opšteg znanja iz biologije, sličan GRE testu. Najčešće, studenti i upisuju doktorske studije, tako što pronađu program PhD škola, gde apliciraju, pa nakon toga upoznaju profesore i odluče se za određeni projekat.

Programe PhD škola, nalazite preko isključivo pretraživanjem preko Google-a. Nemam nijedan savet oko ključnih reči, jednostavno možete da kucate “graduate school life science/biology/biochemistry Germany”.

Doktorske studije u Nemačkoj su više posao, nego što su studije

Doktorske studije u Nemačkoj su više posao, nego što su studije. Čak i kada ste na stipendiji, ako niste vezani za radni ugovor koji garantuje određen broj slobodnih dana godišnje, vaš profesor će tražiti od vas da ne pređete granicu od 30 slobodnih dana godišnje. Takođe, u 95% slučajeva radite sa živim organizmima, pa morate da se prilagodite svojim model organizmima tj. neretko je potrebno da odete vikendom na posao. U suštini, doktorske studije predstavlju period istraživanja, koji bi u najboljem slučaju bio krunisan objavom jednog ili više naučnih radova i naravno, pisanjem teze. Dužina trajanja doktorskih studija u Nemačkoj, zavisi od instituta ili univerziteta. Neki instituti, kao Max Planck, imaju ograničenje na 4 godine, dok na univerzitetima nekad ne postoji ograničenje. Ipak, doktoranti sa univerziteta, su obično upisani na program PhD škola, kao što sam napomenuo u prethodnom pasusu. U Hajdelbergu, koliko znam, postoje dve škole, ali moguće da ih ima i više. Moja je bila HBIGS, a tu je i Helmholtz. Većina PhD škola postavlja uslov da se mora doktorirati u periodu od 5 godina.

Ambicije profesora diktiraju tok vašeg istraživanja

Mnogi misle da su doktorske studije vrhunac edukacije sa velikom slobodom istraživanja. Zapravo, ceo proces je veoma povezan sa ambicijama vašeg šefa odnosno profesora kod koga radite tezu. Rad (ovi) koji treba da objavite, se većinom kreira prema njegovim ambicijama, kao i mogućnostima finansiranja nekog projekta. Stoga, teško je reći koliko je dovoljno uraditi da bi se doktoriralo, ali za razliku od Srbije, gde je obavezno objaviti dva naučna rada za doktorat, u Nemačkoj, zapravo svako moze da doktorira u biohemiji i biologiji i bez objavljivanja naučnog rada. U slučaju da ne objavite naučni rad tokom doktorata, a približite se svojoj petoj godini, vi ćete napisati tezu i predstaviti svoje celokupno istraživanje. Nakon toga, možete ostati kao postdoc (u slučaju da postoji finansiranje) i završiti projekat, ili ako odete, neko drugi u laboratoriji će to uraditi umesto vas, a vi ćete opet biti glavni autor, jer ste izneli najveći teret. Na žalost, postoje i slučajevi, gde istraživanje ne dovede do otkrića, pa se sve završi samo na tezi, bez publikovanja naučnog rada. Iako se sama teza ocenjuje, mislim da ocene nisu toliko bitne za dalje poslove ili akademsku karijeru. Naravno, svako se trudi da uradi što bolje i ocene su uglavnom veoma dobre.

Pored naučnog rada, PhD škole, vam omogućavaju pohađanje raznih kurseva i treninga, od kojih su neki obavezni. Kursevi nemaju završne ispite, potrebno ih je samo odslušati. Teme su raznovrsne i često su veoma korisne. Kursevi ne obuhvataju samo teme iz biologije, već i iz drugih oblasti. Postoje kursevi programiranja, statitstičke analize podataka, naučnog pisanja, prezentovanja, komunikacije, upravljanje projektima i drugi. Osim obaveznih kurseva u PhD školi, svaki doktorant je u dužnosti, da jednom godišnje, prezentuje svoj napredak u odnosu na prošlu godinu, pred tročlanom komisijom, koja ocenjujenje njegov dosadašnji rad i usmerava studenta ka završetku. Pored prezentacije, pišete i izveštaj o vašem radu u proteklih godinu dana. Ovo je zapravo veoma korisno, jer tokom pisanja teksta i pripreme prezentacije, vi sami stičete sliku o tome koliko ste uradili, kao i šta treba da se ispravi.

U samoj laboratoriji praksa je da svoje rezultate prezentujete dva do četiri puta godišnje pred svojim kolegama, kao i da nekoliko puta godišnje prezentujete najnovija otkrića (u žargonu – journal club) u polju kojim se laboratorija bavi.

Doktorske studije omogućavaju putovanja

Tokom doktorata imate priliku da posetite mnogobrojne konferencije, koje vam veoma znače u naučnom smislu, ali isto tako predstavljaju i uživanje u turističkom smislu. Tokom mog doktorata, moje kolege i ja, smo imali priliku da idemo u Japan, Ameriku, Rusiju, Španiju, Indiju, Veliku Britaniju, Francusku, Švajcarsku, Kanadu, Česku i razna mesta po Nemačkoj. Naravno, ne mogu svi članovi grupe istovremeno da idu na sve konferencije, pa se selekcija vrši prema stadijumu, a i temi projekta. Takođe, PhD škole i instituti, svake godine, organizuju mini ekskurzije, često povezane sa seminarima za doktorante, gde imate priliku da upoznate druge studente doktorskih studija, predstavite svoj rad, i opet, uživate u turizmu. Srednje i veće laboratorije (od 6-7) ljudi, organizuju jednom do dva puta godišnje team building, pa su moguća dodatna putovanja u okviru posla.

bogdan-jovanovic-phd-biohemija-konferencija-svajcarska
Izlet sa kolegama tokom konferencije u Davosu (Švajcarska) 2013. godine

Na kraju svog naučnog eksperimentalnog rada, pišete tezu, najčešće u dužini od 100-200 strana. Nakon predaje teze sledi odbrana, koja obuhvata prezentaciju sa vašim najvažnijim otkrićima, odgovore na pitanja u vezi vašeg naučnog rada. Pored pitanja vezana za vaš rad, ima i određen broj pitanja iz biologije i biohemije, kako bi se utvrdilo da posedujete opšte znanje u toj oblasti, a ne samo znanje vezano za vašu temu.

Finansiranje tokom doktorskih studija

Kao ranije napomenuto, doktorske studije su finansirane stipendijama ili radnim ugovorima. Postoji određen broj stipendija u svakoj PhD školi. U Nemačkoj, stipendije iznose oko 1400-1500 € mesečno. Kada su u pitanju ugovori, dobijaju se ugovori, koji iznose 50% ili 65% E13 zarade. E13 je platni razred u nemačkmo javnom sektoru. Neto zarada od 50% je u početku malo niža od stipendije, dok se u poslednjoj godini doktorata izjednači. Naravno, ugovor vam omogućava i neku malu penziju.

bogdan-jovanovic-phd-biohemija-team-building
Sa kolegama tokom team building-a u Felzenmeru (Nemačka) 2017. godine

Ugovor od 65% je u prvoj godini i drugoj godini je isti kao stipendija, ali kasnije je taj iznos veći od stipendije i raste do 1750 €. U slučaju da dobijate ugovor, a ne stipendiju, visina ugovora zavisi od novca koji je vaš šef tj. profesor dobio tokom aplikacije za grant. Nije stvar vašeg kvaliteta ili sposobnosti cenkanja. Ako bismo poredili Nemačku sa drugim zemljama Evrope, na osnovu direktne komunikacije sa doktorantima iz sledećih zemalja mogao sam saznati da su plate/stipendije znatno više u Holadniji, Švajcarskoj, Danskoj i Norveškoj. Naravno, troškovi života su mnogo viši u tim zemljama, ali takođe mislim da je odnos zarade i cena povoljniji. Sa druge strane, Portugalija, Francuska, Španija i Italija, imaju niže plate u odnosu na Nemačku. Mislim da postoji više stipendija, nego radnih ugovora, ali nemam nikakav precizan podatak, već pričam na bazi generalnog utiska i posmatranja.

Hajdelberg ima odličan kampus

Iako je tekst fokusiran na opšte informacije o doktorskim studijama u Nemačkoj, hteo bih da napomenem da Hajdelberg ima odličan kampus. Veliki broj instituta je na kampusu, pa možete ostvariti mnogo kolaboracija i upoznati mnogo ljudi iz vaših, a i srodnih prirodnih nauka. Hajdelberg je svetsko mesto u oblasti biologije, i zbog toga, veliki broj seminara se održava u Hajdelbergu. Stalno ste u prilici da slušate predavanja najboljih svetskih naučnika. Takođe, veoma je zgodno što kampus poseduje tri menze. Jednu univerzitetsku i dve koje pripadaju Nemačkom istraživačkom centru raka odnosno DKFZ-u. Hrana je dosta dobra, iako mnogi vole da se žale. Kako imate status studenta, cene su povoljne, dok kao postdoc, plaćate malo viši iznos. S obzirom da sam bio u mnogim menzama u Nemačkoj, mogu da kažem, da je hajdelberška najbolja. Naravno, menza je još bolja je u Evrospkoj laboratoriji molekularne biologije odnosno EMBL-u koji je takođe u Hajdelbergu. Takođe, postoje pekare i prodavnice na samom kampusu. U blizini kampusa je Fakultet za fizičku kulturu, pa kao student, možete ići na neke sportske kurseve.

Deo svog doktorata sam proveo u Manhajmu, pri Univerzitetskoj klinici. Menza je znatno lošija, manje grupa i mogućnosti za kolaboraciju, a i jako malo eksternih predavanja. Sa druge strane, kancelarijski prostor je mnogo bolji u Manhajmu, a i nema prevelike kompeticije kao u Hajdelbergu, pa je rad mnogo opušteniji i prijatniji.

Karijera nakon doktorskih studija

Mogućnosti nakon doktorata su velike. Postavlja se pitanje da li ostajete u nauci (akademiji) ili idete u industriju. Ako planirate da ostajete u nauci, za dobar postdoc, obično vam trebaju dobre preporuke, preporuke profesora sa kojima ste radili tokom doktorata, kao i objavljen naučni rad na kome ste glavni autor. Često, sam kvalitet naučnog rada, određuje i vaše mogućnosti za postdoc. Ipak, moguće je dobiti postdoc i bez izdatog naučnog rada, ali vam onda treba jako dobra preporuka, kao i da se odlično pokažete na intervjuu. Ali svakako da su šanse znatno umanjene, ako nemate prvoautorski rad.

Ako se odlučite za industriju, nije bitno da li imate izdat naučni rad. Naravno, ako ga imate, sigurno je pozitivna stvar, ali neimanje nije negativna. Poslovi u industriji su mnogobrojni. Uglavnom su to farmaceutske kompanije, ali ima i drugih kompanija iz oblasti biotehnologije, kao i kliničkih istraživanja. U industriji, veliki broj poslova je administrativan, ali postoje i R&D sektori, gde radite na naučnim projektima koji su bitni za razvoj određenih proizvoda. Naravno, činjenica da imate doktorat, vam omugućava i znatno veće plate u industriji.

Ipak, dobijanje svake pozicije u industriji je specifično, pa za većinu su dovoljne master ili osnovne studije, a za neke se traži i postdoc. S obzirom da tu postoji veliki broj individualnih puteva, a i ja sam nemam mnogo iskustva sa industrijom, ne mogu dalje da vas savetujem.

Nadam se da će ovaj tekst bar malo pomoći biolozima i biohemičarima koji se odlučuju za doktorske studije u Nemačkoj! Srećno sa aplikacijama!

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

3 Responses

    1. Draga Dijana,

      Sve je objasnjeno u tekstu (Pasus: Upis doktorskih studija). Srecno sa aplikacijama!

      Pozdrav,

      Bogdan

  1. Cao Bogdane,

    moja sestra se interesuje za upis doktorskih studija u Nemackoj, trenutno zavrsava master studije u Francuskoj. Hvala puno na informacijama, jedino sto je ostalo nedoreceno je stvar sa vizom. Mene tj nju najvise zanima kako se regulise boravak u Nemackoj za vreme dok studija i mora li se za vizu ici preko Ambasade u Bg?

    Puno hvala na bilo kakvoj info!

    Pozdrav,
    Sara

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?