Iskustvo sa master studija sociologije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu

Potrebno vreme za čitanje teksta: 10 minuta

U ovom tekstu možete pročitati o tome kako je upisati visoko rangirani master iz Sociologije u Berlinu, kakva je procedura upisa, koliko su studije teške i kakav je njihov sadržaj. Takođe, potrudiću se da vam opišem šta vam je sve na raspolaganju kada studirate na FU. Na kraju popričaćemo o tome koje su karijerne opcije i kakvo je opšte stanje tržišta poslova za sociologe. Ukoliko se premišljate da li da studirate u Nemačkoj, ovaj tekst bi trebalo da vam pruži korisne informacije i da vas ohrabri u vašoj odluci!

Motivacija za Nemačku

Oduvek sam želeo da studiram negde u inostranstvu, uzimajući u obzir kvalitet obrazovanja koji se nudi, kao i drugačiju perspektivu, koju čovek jedino može steći promenom sredine. Nemačka je oduvek bila kolevka društvenih nauka, i pored Francuske je jedna od zemalja-utemeljivača sociologije kao nauke. Pored toga, većina filozofski, sociološki i psihološki relevantnih knjiga je napisano u Nemačkoj. Odmah mi je bilo jasno da je to destinacija koja se poklapa sa mojim afinitetima. Dobra povezanost nauke i društvenih zahteva, saradnja sa institutima koji se bave društvenim istraživanjima, velike biblioteke sa ogromnim brojem izvora i podataka su karakteristika većine univerziteta u Nemačkoj. Kada još dodamo da je obrazovanje u Nemačkoj suštinski besplatno i da se Nemačka nalazi u relativnoj blizini Srbije, kao i da je puno univerziteta u Nemačkoj visoko rangirano u svetu, nemački univerzitet zvuči još primamljivije.

• Školarine u Nemačkoj ne postoje, ali postoje semestarske participacije
• Nemačka ponovo proglašena najboljom u Evropi za inostrane studente (2018)

Freie Universität Berlin jedan je od vodećih univerziteta društvenih nauka u Nemačkoj i na svetu

Student sam druge godine mastera „Sociologija – Evropska Društva“ (Soziologie – Europäische Gesellchaften) na Freie Universität Berlin (FU) odnosno Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Za ovaj univerzitet sam se zainteresovao prilikom istraživanja o master programima i perspektivi jednog diplomiranog sociologa u Nemačkoj. Humboldt Universität zu Berlin (HU) mi je bio poznat, i prvo sam potražio programe tamo, medjutim, kako nisam znao nemački dovoljno dobro, nastavio sam potragu za uglednim master programom na engleskom jeziku. U polju sociologije i generalno društvenih nauka, jedan od glavnih konkurenata HU, u Berlinu ali i šire, jeste FU.

FU jeosnovan decembra 1948. godine, od strane studenata, naučnika i akademika koji su se oštro suprotstavljali nekritičkom usvajanju ideologizovanih stavova komunističkog režima u Istočnom Berlinu i Istočnoj Nemačkoj kao i progonu studenata koji su bili kritički nastrojeni prema uplivu državne ideologije u nauku. Zbog toga, moto i etos Slobodnog Univerziteta od tada jeste Veritas, Iustitia, Libertas – što na latinskom znači istina, pravda i sloboda – koji objedinjuju glavne osobine dobre i objektivne naučne prakse. Gledajući QS World University Rankingsza 2016. godinu, pronašao sam da je u polju sociologije, FU 22. po redu u čitavom svetu, tri mesta ispred HU, što ga čini najboljim u čitavoj Nemačkoj. Videvši master program u polju sociologije na engleskom jeziku, odmah sam konkurisao i mogu slobodno reći da do sada nijednom nisam zažalio. Pored programa „Sociologija – Evropska Društva“ (MA Soziologie – Europäische Gesellchaften) na FU, konkurisao sam još i na programe „Sociologija i društvena istraživanja“ (MSc Sociology and Social Research) na Universität zu Köln i „Sociologija“(MA Sociology International Track) na Universität Bielefeld. Srećom primljen na sva tri univerziteta, a odabrao sam najviše rangirani FU u najdinamičnijem gradu Nemačke – Berlinu. U sledećem delu potrudiću se da vam približim administrativne korake koje sam morao da preuzmem da bih aplicirao i potom se upisao na ovaj master program.

• Vodič kroz Berlin – Znamenitosti koje morate da vidite (I deo)

Program se odvija u saradnji sa svetkim poznatim institutima za istraživanje društava

Master program „Sociologija – Evropska Društva” je dvogodišnji program sa akcentom na društvenom istraživanju, gde je društvo posmatrano kroz prizmu procesa globalizacije i transnacionalizacije sveta. Društvena analiza se kreće kroz sve nivoe društvene stvarnosti i obuhvata kvantitativno i kvalitativno, empirijsko, komparativno proučavanje društvene strukture, kulturnih matrica i polja kulture, politike, integracije i transformacije društava. Ovaj program se odvija u saradnji sa čuvenim institutima za istaživanje društva poput Wissenschaftszentrum Berlin für Sozialforschung (WZB) i Deutsche Institut für Wirtschaftsforschung (DIW) kao i tri instituta za oblasne studije (Latinska Amerika, Severna Amerika i Istočna Evropa) pri Freie Universität.

Uslovi za upis na lakši nego što izgledaju na prvi pogled

Uslovi za upis na ovaj master program su na prvi pogled pomalo zahtevni, međutim uz dobru pripremu i informacije iz prve ruke, nije teško ispuniti sve kriterijume. Kriterijumi su 1) da ste već završili osnovne studije tj. Bachelor studije i da posedujete 60 ili više ESPB (ETCS) bodova iz oblasti sociologije; zatim 2) potreban je sertifikat o poznavanju engleskog jezika na određenom nivou, među kojima je najzastupljenji TOEFL. Traženi rezultat za TOEFLje bio 87 bodova što za većinu studenata koji su se obrazovali u srpskom školskom sistemu ne bi trebalo da predstavlja izazov nakon završetka srednje škole. Kao sekundarni uslovi upisa navedeni su i broj prijavljenih kandidata i ocene stečene na fakultetu pre mastera.

Svi inostrani studenti, koji srednju školu nisu završili u Nemačkoj, dužni su da se prijave preko studentske administrativne organizacije „Uni-assist“, čiji je glavni zadatak obrada informacija vezanih za prijave kandidata na fakultetske programe i prevoda ocena tako da one odgovaraju nemačkom okviru ocenjivanja.

• Pročitajte sve o procesu konkurisanje preko Uni-assist

Ova organizacija je jako spora, ume često da zagubi vaše prijave i da vas obaveštava da niste poslali sve što je potrebno, ali ne odustajte! Šaljite im mejlove, zovite ih, jer je jako bitno da ostanete istrajni. Sećam se da su mi toliko problema pravili, da smo razmenili preko 20 imejlova, oko određenih dokumenata koji su tražili, a koji ne postoje u administraciji našeg višeg obrazovanja. Lista dokumenta koje FU traži možete direktno proveriti na stranici FU.

Kada prođete ovaj, pomalo nespretno sagrađen, administracijski most, Uni-assist će vašu prijavu proslediti Slobodnom Univerzitetu. Nakon toga, Prezidijum FU će odlučiti da li ispunjavate sve kriterijume za upis i o tome Vas obavestiti. Prijavu je potrebno poslati između 15. aprila i 31. maja, rezultate treba očekivati krajem jula, da bi ste se upisali u zimskom semestru. Nažalost, studije je moguće otpočeti samo u zimskom semestru.

Izborni predmeti oblikuju vaše studije

Program traje četiri semestra i svaki nosi 30 ETCS bodova. Prva dva semestra imaju po tri modula, dok treći ima dva modula. Poslednji četvrti semestar je rezervisan za pisanje master rada i finalni kolokvijum. Modul se sastoji od dva odvojena predmeta koji su spojeni tematskom sličnošću, pri čemu je jedan obavezan za sve polaznike programa, a drugi je izborni – možete birati između 3-4 opcija u okviru te tematske celine. Da pojednostavim, svi moduli su obavezni, a unutra njih imate jedan obavezan predmet, a jedan se bira od ponuđenih. Za razliku od Srbije, gde su obavezni predmeti uglavnom važniji, a izborni imaju manji značaj, na ovom programu izborni nose veću težinu i zapravo oblikuju vašu specijalizaciju. Pri izboru predmeta treba uvek obratiti pažnju na jezik na kome se odvijaju predavanja – neretko su izborni na nemačkom jeziku, iako u ponudi uvek ima isti broj nemačkih i engleskih predmeta.

Teme modula su:

• Evropska integracija i razvoj posle 1945 godine
• Sociološke teorije društvene promene i integracije
• Metodi komparativnih istraživanja u društvenim naukama
• Društvena struktura i nejdenakosti u Evropi
• Kultura i vrednosti u Evropi
• Globalizacija i regionalni razvoj
• Praktikum odnosno rad na jednom od tri ili četiri ponuđena istraživačka projekta na institutu, pri čemu se za dobijanje ocene mora napisati istraživački izveštaj koji sadrži 10.000 reči
• Oblast specijalizacije po izboru tj. biraju se dva predmeta, a izbor tema se generalno menja u skladu sa dinamikom istraživanja instituta i ekspertize profesora koji u datom trenutku predaju na fakultetu

Teme su, kao što možemo videti, vrlo sociološke; ali sloboda koju student ima da izabere svoje usmerenje i predmete koje želi da sluša je velika što značajno doprinosi kvalitetu ovog programa.

Odlični predavači drže lekcije iz najnovije literature

Predavači su mahom entuzijastični i požrtvovani, odgovaraju na pitanja, podstiču diskusije i uvek se trude da objasne svaku novu ideju do najsitnijih detalja. Takođe, literatura je vrlo nova i „sveža“ – koriste se najnoviji izvori i istraživanja, što je velika razlika u odnosu na moje studije u Srbiji. Ipak, literatura zna da bude prilično obimna i nekad je potrebno prilično se posvetiti tokom semestra da bi se postigao dobar rezultat na kraju. Kampanjski tip učenja u glavnom ovde ne pomaže. Predavanje na obaveznim predmetima je u klasičnoj formi – profesor stoji ispred projektora i predaje zu pomoć prezentacije i ostalih materijala, i povremeno ulazi u diskusije sa zainteresovanim studentima. Izborni seminari su znatno dinamičniji, pri čemu studenti drže prezentacije u vidu grupnog zajedničkog rada nekoliko studenata. Svakog časa seminara, nakon studentskih prezentacija, počinje dinamična i često žustra diskusija podstaknuta nekim kontraverznim društvenim pitanjima.

Imam osećaj kao da sam puno toga novog naučio i da sam saznao za mnogo novih ideja i istraživanja, za koja verovatno u Srbiji ne bih čuo.

Konsultacije se drže redovno i studenti su i više nego dobrodošli na njih. Nisam siguran da li je do sreće ili do kvaliteta FU, ali se retko kad dešavalo da mi se neki predmet koji sam odabrao nije dopao. Imam osećaj kao da sam puno toga novog naučio i da sam saznao za mnogo novih ideja i istraživanja, za koja verovatno u Srbiji ne bih čuo.

Ispiti su pretežno pismeni

Ispiti su uglavnom pismeni ili se predmeti polažu preko seminarskih radova. Ipak, jednom godišnje morate izabrati modul, preciznije, izborni predmet u okviru jednog od modula, u kome ćete polagati usmeni ispit. Dok su pismeni ispiti različiti  po pitanju forme, od testova na zaokruživanje do esejskih ispita, usmeni je uvek sličan. Nekih 40 minuta propitivanja, 8-10 pitanja iz literature, uz lični osvrt na temu. U sobi se uvek nalaze glavni ispitivač, uglavnom profesor koji je predavao taj predmet, i druga osoba, najčešće suprotnog pola od ispitivača. Ovo se čini da bi se uklonila subjektivnost i diskriminacija prilikom prosuđivanja dobijenih odgovora.

Osnovne studije u Srbiji su se pokazale intenzivnijim nego što sam mislio

Pritisak koji stvara svakodnevna priprema za predavanja je uglavnom ujednačen, iako se dešavalo da su neki predmeti zahtevali veliku pripremu i time značajno opterećivali studente. U prvom semestru je bilo previše uvodnih tema i puno vremena je posvećeno razjašnjavanju vrlo generalnih (i meni uglavnom poznatih) teorija. Tad sam se pitao zašto je to tako. Ubrzo sam shvatio da je u mnogim zemljama sveta sociologija trogodišnji program, sa dvogodišnjim masterom. Sa druge strane, u Srbiji osnovne studije sociologije traju četiri godine. Pored toga, U Srbiji u proseku osnovne studije sociologije imaju mnogo više predmeta po godini nego što su to imale moje kolege u drugim zemljama. Na kraju, relativno jaka katedra, i većina dobrih profesora koji su predavali mojoj generaciji uspeli su da nam pruže jaku teorijsku podlogu, što se tokom ovog mastera, pokazuje kao prednost. Odnos sa profesorima na ovom master programu je prijatan i druželjubiv. Većina profesora ima razumevanja i vrlo su predusretljivi. Ukupno, rekao bih da sam prilično zadovoljan svojim izborom.

Kampus Slobodnog univerziteta nudi mnoštvo menzi, čitaonica, biblioteka, sportova

Ko (vredno) uči, taj brzo ogladni, a svi znamo da učenje nije dobro kada je stomak prazan. Zato na Slobodnom univerzitetu postoje čak četiri menze – jedna glavna, jedna vegetarijanska i dve u okviru posebnih instituta – koje će osigurati da ne ostanete gladni ni u kom slučaju. Savetujem odlazak u glavnu menzu, jer je izbor jela veći. Cene za studente su relativno niske – oko 2,5-3 € po kompletnom ručku. Jela su obeležena bojama semafora, tako da možete i videti da li taj vaš izbor nutricionisti smatraju zdravim (zeleno svetlo), umereno zdravim (žuto svetlo) ili ne sasavim zdravim (crveno svetlo). Iako zvuči možda malo smešno, u Nemačkoj je zdrava ishrana već dugo važno društveno i političko pitanje, te stoga ne čudi postojanje ovakvih simbola.

Ukoliko ne volite da učite kod kuće, FU ima čitaonice. Ne samo jednu, zapravo više – čitav univerzitet je kao jedna velika čitaonica. Svuda postoje mesta gde možete sedeti i učiti. Svakako postoje naravno i dve velike biblioteke – Biblioteka kampusa tj. Campus Library i Biblioteka univerziteta tj. University library – koje imaju ogromne čitaonice, kao i 15 manjih biblioteka, usko vezanih za konkretan subjekt istraživanja. Primera radi, Filološka Biblioteka,Biblioteke Društvenih nauka, Biblioteke za Ekonomiju i Biblioteke za Pravo. Čitaonice su uglavnom prostrane, lepo osvetljene, tihe i lično volim da učim i pišem radove tamo. Takođe, jako mi se sviđaju arhitektonska rešenja dve gorepomenute, velike biblioteke – enterijer i eksterijer su estetski dopadljivi i interesantni.

Pored menzi, čitaonica i biblioteka kampus nudi veliki izbor sportova. Možete ići na različita sportska dešavanja kao i prijaviti se za redovne treninge nekog od sportova u trenutnoj ponudi univerziteta. U tom slučaju, najbolje je pogledati šta nudi Univerzitetski Sportski Centar.

Univerzitet potpomaže učenje stranih jezika

Istovremeno, na fakultetu možete učiti mnoge jezike (nemački savetujem, a ostalo kako god želite) i to na nekoliko različitih načina. Prva opcija je prijaviti se za jezički kurs u Centru za jezike odnosno Sprachenzentrum [Šprahen-centrum]. Kurs funkcioniše tako što pohađate nastavu, učite iz knjige, slušate i diskutujete sa ostatkom grupe na zadatu temu. Profesori su jako ljubazni i imaju puno razumevanja za polaznike. Druga opcija je samostalno učenje u Centru za samostalno učenje odnosno u Selbstlernzentrum [Zelbst-lern-centrum]. Ovde možete pozajmiti knjige za učenje jezika, materijale za vežbanje gramatičkih pravila, filmove, serije i muzičke CD-ove sa transkriptima pesama – ne samo na nemačkom jeziku, nego i na mnogim drugim. Atmosfera u ovom centru je uvek kul, i svi su požrtvovani i žele da vam pomognu da savladate taj jezik što pre (pogotovo ako je u pitanju nemački). Poslednja, treća opcija je pronalaženje Tandem partnera. Ideja ovog partnerstva je da u jednom paru osobe S i N koriste različite maternje jezike – recimo osoba S koristi srpski, a osoba N nemački. Osoba S će objašnjavati srpski jezik osobi N u prvom delu susreta, dok će u drugom delu osoba N objašnjavati nemački osobi . Tako će obe osobe poboljšavati jezik koji manje znaju. Ja još nisam uspeo da nađem Tandem partnera/ku, ali nadam se da će se neko zainteresovati uskoro za srpski jezik, pogotovo imajući u vidu rast interesa za istraživanje Balkanskih zemalja koje su potencijalni članovi Evropske Unije.

• Priključite se fejsbuk grupi ex yu studenata u Nemačkoj

Sociolozi imaju lepu perspektivu u Nemačkoj

Na posletku, važni su i potencijalni planovi za budućnost, odnosno karijerni putevi koji se ovom diplomom otvaraju za vas. Tržište rada je u poslednjih par godina u Nemačkoj bilo relativno povoljno za sociologe. Pogotovo sa specijalizacijom u pitanjima koja imaju veze sa Evropskom Unijom i evropskim društvima. Pre nego što sam otpočeo svoje master studije, imao sam problem da shvatim koja je to „lepeza poslova“ koji se nude sociolozima – jako sam malo praktičnih primera dobio i sećam se da me je ta misao često uhodila. Međutim, u prospektu za početak master studija, napisani su bili primeri potencijalnih poslova koje sa ovim masterom možete obavljati, i to na primeru pravih, realnih ljudi. Poslovi su se kretali od društvenog istraživača, preko radijskog urednika, naučnog savetnika članova Bundestag-a, kao i savetnika za istraživački marketing. Vrlo je često da studenti tokom ili nakon ovog programa rade praksu u nekoj od nemačkih kompanija, a zatim se zaposle za stalno. Na taj način, oni stiču sposobnosti koje su važne za tu konkretnu profesiju. Važno je, zapravo, da je program vrlo širok, praktičan, internacionalan, znanja su praktična, uvremenjena i temeljna, a diploma koju dobijate je visoko rangirana i svetski priznata.

Želeo bih da na kraju ohrabrim svakoga ko pokuša da dođe u Nemačku da studira! Savetujem svakom zainteresovanom za studiranje u inostranstvu, da pogleda smerove na FU – ako pronađete nešto što vam je interesantno, prijavite se! Nećete sigurno zažaliti! A svakako da i Berlin, kao grad zabave, ima mnogo toga zanimljivog da pruži!Više tome u nekomdrugom tekstu.