Studije u inostranstvu pružaju neverovatne prilike za rast osobe na svakom nivou, jer se student susreće sa puno novih situacija, upoznaje nove ljude iz različitih kultura, te menja perspektivu iz koje vidi svet i stvari u njemu. Ovaj tekst je namenjen ljudima koji žele da saznaju više o 4 različita obrazovna sistema u 4 zemlje Evropske unije: Italija, Francuska, Nemačka, Španija. Saznaćete kakva iskustva i znanja ovakvo iskustvo pruža jednom studentu koji se odluči da se upusti u ovakvu avanturu i šta sve može da nauči živeći i studirajući u 4 različite zemlje za dve godine master studija.
Da li ti se master studije u 4 zemlje Evropske unije na 4 državna univerziteta za dve godine i jednu master diplomu čine nemogućim? I meni jeste bilo neverovatno, sve dok nisam našao European Master in Business Studies (EMBS) program koji je organizovan od strane 4 državna univerziteta u 4 evropske zemlje u oblasti poslovnih studija sa fokusom na marketing i prodaju:
- Univerzitet u Trentu, Italija
- IAE Savoie Mont Blanc, Francuska
- Univerzitet u Kasselu, Nemačka
- Univerzitet u Leónu, Španija
Ovo je udruženi Master program svih 4 univerziteta (Joint Master’s Degree), što znači da je student upisan full-time na sve četiri institucije, te pri diplomiranju dobija jednu master diplomu potpisanu od strane sva četiri univerziteta. Program je organizovan tako da se po jedan semestar provodi u svakoj od pomenute 4 zemlje.
Student se seli 4 puta tokom master programa, ima 4 puta svoj prvi dan na fakultetu, 4 doma u 4 različite zemlje i doslovno menja ceo svoj život od petka do ponedeljka naredne nedelje, osim grupe ljudi sa kojom studira.
Od 28 studenata, koliko nas je bilo u grupi na prvoj godini, imao sam kolege iz 11 različitih zemalja sveta- ne samo Evrope, već 4 kontinenta i 11 zemalja: Italija, Francuska, Nemačka Španija, USA, Kolumbija, Rusija, Srbija, Belgija, Austrija i Finska.
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
„EMBS life“ – reč koju koristimo na programu da opišemo ovakav stil života
Kao zaljubljenik u univerzitete, gde god sam putovao, voleo sam da na mojoj listi uvek stavim lokalni univerzitet grada koji sam posećivao. Sama ideja da mogu postati internacionalni student u sve četiri zemlje Evropske unije mi je bila jako atraktivna, jer bih onda pored poznavanja srpskog obrazovnog sistema, poznavao i obrazovne sisteme u četiri zemlje EU i imao bih iskustvo kako je živeti u ovim zemljama. Sada, kao diplomac ovog master studijskog programa, pišem ukratko o mom iskustvu koje sam dobio živeći u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji.
Italijanski obrazovni sistem je pogodan za ljude koji vole teoriju ili žele da se bave akademskim istraživanjem
Italija je jako lepa zemlja za posetiti kao turista i uživati u večerima uz aperitivo i Spritz, te je to verovatno prva asocijacija velike većine ljudi. Pet meseci života u Italiji mi je dalo potpuno drugu sliku o zemlji i ljudima tamo, a uvideo sam i sličnosti sa našim obrazovnim sistemom.
Italijanski univerzitetski sistem je jako sličan srpskom – puno teorije, velika distanca između studenata i profesora, kao i davanje velikog značaja ocenama kroz koje student dobija stipendije za finansijsku podršku. Poslodavci pored CV-a, diplome, motivacionog pisma, pitaju i za transkript ocena. Ukratko: veliki izazov za studente.
Italija je sjajna zemlja za ljude koji žele da se bave naučnim istraživanjem, upišu doktorske studije ili se bave pisanjem akademskih članaka. Međutim, ukoliko je i vama želja da nakon teorijskog obrazovnog sistema u Srbiji, vidite praktičniju stranu studija uz odlaske na prakse, rad u kompanijama i slično, onda Italija možda ne bi bila najpogodnija za to, jer i u njihovom univerzitetskom sistemu to nije toliko često. To sam sebi potvrdio kada sam koleginici iz Italije, rekao da me je studiranje u Italiji privuklo upravo zbog prakse, na šta je ona odgovorila: „Ha, dude! Welcome to the wrong country“!
Meni se život u Italiji jako dopao, jer me je naučio puno toga i dao mi priliku da odrastem. Nelagodnosti sa kojima sam se susretao na dnevnom nivou, nisu uvek bile lake, ali su me učinile osobom koja jesam danas, na primer: drugačija kultura ljudi, kao i novo okruženje oko mene koje je onda zahtevalo i drugačiju strukturu mog dana i moju organizovanost.
Ono što je jako bitno za studente Italijane jeste kakvu reputaciju njihov univerzitet ima. Na primer, moja koleginica je odabrala da njene studije iz biznisa i menadžmenta ne upiše u njenom gradu i univerzitetu, jer on nema dobru reputaciju u toj sferi.
Po mom mišljenju, reputaciju univerziteta povezujem sa unutrašnjim strahom da se stalno dokazuješ i dobijaš eksterne pohvale i potvrde da ćeš uspeti, radije nego se fokusirati na unutrašnjost sebe i shvatiti da će uvek od tebe zavisiti šta želiš i možeš postići, a ne od bilo kakve liste reputacije fakulteta, jer si ti uvek glavni akter i režiser u bilo kojoj priči tvog života.
Takođe, kada živiš u Italiji, a ne posećuješ je kao turista, onda ti to daje mogućnost da uvidiš i obrasce ponašanja Italijana. Shvatio sam da ljudi u Italiji njihovu ekonomiju ne percipiraju tako atraktivnom kako se je to meni činilo dok sam živeo u Srbiji.
Sličnost Italije i Srbije sam pronašao i u odnosu sever-jug zemlje, kao i načinu razmišljanja ljudi. Sever Italije je mnogo razvijeniji, te je samim tim i životni standard veći nego na jugu Italije.
Važi nepisano pravilo da su Italijani sa juga mnogo više srdačniji i topliji narod, nego Italijani sa severa, koji imaju sličniji mentalitet ljudima iz Austrije.
Italijani užasno vole da se porede! Po mom mišljenju, jedina osoba sa kojom se možemo porediti jeste verzija nas samih koja smo bili juče. Tako uviđamo naš rast. Verujem da to poređenje dolazi iz sistema u kom Italijani odrastaju. Od mojih kolega Italijana sam često čuo, da ljudi i kad završe master studije, rade poslove za koje su prekvalifikovani u tom trenutku.
U EMBS programu, struktura predmeta je unapred data, te je ona poznata studentu i pre odabira mastera. Ne postoji mogućnost odabira izbornih predmeta. Tokom semestra u Italiji predmeti koje EMBS student sluša su:
- International strategic management (međunarodni strategijski mendadžment) predmet se fokusira na strategijski menadžemet koji se primenjuje od strane velikih internacionalnih kompanija, a tiče se poslovanja na različitim tržištima, razlike u kulturama i poslovnim okruženjima, odabir poslovnog modela u zavisnosti od tržišta na kome kompanije postoje i druge detalje međunarodnog poslovanja.
- International accounting (međunarodno knjigovođstvo)
Predmet se fokusira na računovodstvo velikih multinacionalnih kompanija koje posluju u više zemalja, te se uči čitanje bilansa stanja i uspeha ovih kompanija i način knjiženja određenih knjigovodstvenih promena. Predmet mi je jako služio da savladam računovodstvene termine na engleskom jeziku, jer sam do tada te termine jedino poznavao na srpskom. Pored dela knjigovodstva, na ovom predmetu sam radio analizu i razvoj informacija o finansijskom stanju organizacije. - Information system (informacioni sistemi)
IT predmet koji se fokusira na primenu informatičih znanja koja će studentu služiti u poslovnom svetu nakon studija. - Organizational behavior and human resource management (organizaciono ponašanje i ljudski resursi)
predmet se fokusira na usvajanje osnovnih znanja o važnosti ljudskih resursa u svakoj kompaniji. - European and international commercial law (Evropsko i međunarodno poslovno pravo)
Poslovno pravo poslovanja preduzeća u EU, ali po okvirima nacionalnih pravila pojedinačnih zemalja: Italija, Francuska, Nemačka i Španija. Ovaj predmet mi je doprineo saznanju da nisu baš sve stvari u potpunosti integrisane na nivou cele EU, jer se puno njih razlikuje na nacionalnom nivou svake članice pojedinačno.
| Lepa strana studiranja u Italiji | Manje lepa strana studiranja u Italiji |
|---|---|
| Veliki broj priuštivih master studijskih i MBA programa, koji se nude na engleskom jeziku. Često je 1.000 evra dovoljno za školarinu po godini studija, koja se može vratiti od stipendije koju fakultet daje. | Ukoliko želiš studentski život ispunjen praksama i timskim radom, možda ovo nije najpogodniji obrazovni sistem za to. |
| Jako akademski orijentisan obrazovni sistem pogodan za ljude koji vole teoriju, žele da upišu doktorske studije ili se bave akademskim istraživanjem. | Postoji veliki pritisak na mlade ljude da budu kontinuirano uspešni i vredni, kako bi oni „bili odabrani” od strane poslodavaca. |
| Sličnost u obrazovnom sistemu Srbije i Italije. | Italijani se vole jako puno porediti sa drugim ljudima, što osećaš kroz pitanja koja te pitaju, a često su i direktni u tome. |
| Jako lepa kultura mediteranskog naroda, kao i noćnog života uz aperitivo večeri i Spritz. | Njihove stipendije su 99% zasnovane na akademskom uspehu, te ukoliko su tvoji ciljevi bile desetke u Srbiji, onda podigni taj broj na 30 ili 30 cum laude (kod nas bi to bilo 10+). |
| Mogućnost da dobiješ stipendiju Vlade Italije od 900 evra mesečno koja će podržati tvoje studije u inostranstvu | |
| Mogućnost za sve vrste sportova od skijanja i plivanja do pešačanja po italijanskim Alpima. |
Francuski obrazovni sistem je za ljude koji vole timske radove i prezentacije
Preseljenje u Francuskoj mi je jako prijalo i ostalo mi je u najlepšem sećanju sa pravom avanturom. Uz putovanje od 14 sati Flixbusom sa 12 mojih kolega iz ostalih zemalja, selidba je bila prava avantura po snežnoj oluji, jer se je 10-časovno putovanje kroz italijanske i fransuske Alpe pretvorilo u 14-časovno putovanje i dolaskom u kasne večernje sate. U jednom danu sam premenio grad i zemlju gde ću živeti, promenio sam univerzitet, stan, jezik kojim sam okružen, kao i drugih 1000 stvari. Sve to u jednom danu.
Pri dolasku, prvu stvar koju sam čuo umesto Scuzi, bila je „Excusez-moi monsieur“ i to je bio početak moje ljubavi sa francuskim jezikom, koji do tada nikako nisam voleo zbog mog iskustva iz osnovne škole.
Veliku promenu sam osetio i u obrazovnom sistemu u Francuskoj. Upoređujući taj sistem sa italijanskim, shvatio sam da je francuski sistem mnogo sličniji mojim očekivanjima praktičnog i timskog rada. Na masteru nisam imao tako puno teorije, već su projekti u timskom radu, prezentacije i javni govori su bili češći.
U francuskom univerzitetskom sistemu ocene se kreću od 0 do 20. Francuski studenti ne daju toliko značaja samim ocenama, koliko daju značaja iskustvu koje dobijaju na tom putu, i primenljivosti znanja u praksi.
Sam koncept ispita je bio struktuiran da je pored teorijskog dela trebalo uvek uraditi prezentaciju ili istraživanje u timskom radu sa ostalim kolegama, te je konačan uspeh polaganja ispita zapravo bila kombinacija svih delova- timskog rada, prezentovanja, aktivnosti, domaćeg zadatka, kao i pisanog dela ispita.
Možda upravo iz tog razloga, najveća zvanična ocena jeste 20, ali ona nije tako često viđena u praksi, jer je 18 ili 19 = 20 zapravo. To ne znači da nećeš nikada dobiti 20 kao ocenu, ali većina profesora ne vidi poentu u tome.
Francuska se meni jako dopala po pitanju života i okruženja, kao i moj život tamo tokom tog semestra.
Pored lepog jezika koji sam tada zavoleo, volim njihovu kulturu različitih vrsta sireva i vina. Grad u kom sam živeo, Ansi, je veoma popularna turistička destinacija zbog jezera. Pored toga što je francuska turistička destinacija, Ansi je jako blizu Ženeve, te to objašnjava i standard koji ovaj grad ima. Puno ljudi živi u Ansiju, dok radi u Ženevi. To je jedan od razloga zašto su cene mesečnih kirija visoke. Međutim, ovaj grad vredi svakog evra i bio je jedan od najlepših semestra koje sam proveo za te dve godine.
Francuski obrazovni sistem je svakako za ljude koji vole timske radove, prezentacije, bez tolikog učenja na pamet, jer često se na ispitima zahteva da za onaj kocept koji objašnjavaš, da daš i primer njegove primene u praksi, kako bi se videlo da si to razumeo/la. Ovaj sistem obrazovanja mi se jako dopada.
U priči sa ljudima iz Francuske sam shvatio da roditelji nisu baš oduševljeni obrazovnim sistemom koji imaju njihova deca, jer 4 dana su radna, a 3 dana su za odmor u toku jedne nedelje. Shvatio sam da kada odrastaš u jednom sistemu, onda uvek nađeš stvari koje ti se više dopadaju, i one stvari koje ti se manje dopadaju. To mi je pomoglo da shvatim moja uverenja koja imam o obrazovnom sistemu u Srbiji i da njemu budem zahvalan, jer me je učinio osobom koja jesam danas.
Ono što sam kasnije primetio kada sam svojevoljno tražio praksu u Francuskoj između prve i druge godine mastera, jeste da su master studije u Francuskoj podrazumevane. Studenti nakon osnovnih studija često nastavljaju sa masterom, te ne naiđeš na neko oduševljenje ljudi kao kada kažeš da si na masteru u Nemačkoj.
Vrlo često sam dobijao pitanja, da li francuzi vole da govore engleski. Generalno mišljenje je NE. To nije daleko od istine, ali oni to ne rade zato što žele ili su previše arogantni, nego zato što većina smatra da je nivo njihovog engleskog jako loš, a to prepisuju obrazovnom sistemu koji se ne trudi da ih nauči engleskim dok su još deca, te zato forsiraju francuski ili se stide kada trebaju pričati engleski.
Predmeti koje sam slušao tokom semestra u Francuskoj su:
- Statistics and marketing research (statistika i marketing istraživanje)
Predmet zahteva timski rad u grupi od troje internacionalnih studenata na projektu istraživanja odabrane teme. Na osnovu tog projekta se kasnije radi analiza upitnika i primenjuju različiti statistički testovi, kao i analiza i prezentacija rezultata istraživanja, kako bi se predmet kroz praksu savladao. - Purchasing and supply chain management (kupovina i lanac snabdevanja)
Student uči o lancu snabdevanja od stručnjaka koji radi u P&G kompaniji u Ženevi, te je ovo sjajna prilika da student uči na osnovu onoga što se primenjuje u praksi. - European and global economics (Evropska i globalna ekonomija)
Predmet obuhvata veliki deo makroekonomije sa fokusom na evropsku i globalnu ekonomiju. - European and global consumer behavior (Evropsko i globalno ponašanje potrošača)
Učenje o razlikama u ponašanju potrošača u različitim zemljama, na osnovu kojih velike internacionalne kompanije osmišljavaju marketing strategije. - Financial markets and corporate finance (Finansijske tržišta i korporativne finansije)
Predmet koji pripada finansijskoj sferi i uči vas o investicijama i berzama, kao i kako ove institucije funkcionišu.
| Lepa strana studiranja u Francuskoj | Manje lepa strana studiranja u Francuskoj |
|---|---|
| Obrazovni sistem uključuje dosta praktičnih veština, prezentacija i timskog rada. | Veći životni troškovi i više cene proizvoda u supermarketima upoređujući sa Nemačkom, na primer. |
| Veliki izbor master studijskih programa gde ne postoji školarina za plaćanje, već samo taksa za upis master studija od 247 evra, koju plaća svaki student pri upisu mastera u Francuskoj. | Komplikovana francuska administracija. |
| Mogućnost da dobiješ master diplomu nivoa M2 za samo godinu dana, jer se smatra da si nakon 4 godine studiranja u Srbiji, ti zapravo odradio/la prvu godinu mastera. | Spor sistem birokratije, jer banke šalju aktivacione kodove običnom poštom, a ne koriste dovoljno prednosti digitalnog doba. |
| Mogućnost da dobiješ stipendiju vlade Francuske preko Francuskog instituta u Srbiji i godinu dana studiraš master studije sa pokrivenim troškovima. Detaljnije o tome počitaj na blog stefanstosic.com Korak po korak do stipendije vlade Francuske za jednogodišnje master studije u Francuskoj. | Ponekada neljubazni prodavci ako kreneš da govoriš engleski u manjim gradovima. |
| Veliki izbori različitih vrsta sportova za sva četiri godišnja doba. | Veliki izbor master studijskih programa je na francuskom, dok ukoliko nađeš program na engleskom velika je verovatnoća da je program bilingualni, tj. da ti je potreban i engleski i francuski. Kako god, postoje i studijski programi koji su celokupno na engleskom jeziku. |
| Veliki izbor francuskih vina i sireva uz sjajnu francusku kuhinju. | |
| Kupovina korišćenih knjiga na ulici za 20 ili 50 centi. | |
| Sjajna mesta koja se mogu posetiti u Francuskoj. |
🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!
🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →
Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!
Nemački obrazovni sistem daje puno pažnje primenjivim znanjima koja studenti mogu da koriste u praksi
Nakon skupog semestra u Francuskoj, Nemačka je došla kao pravo olakšanje za moj novčanik. Životni troškovi u Nemačkoj su znatno niži nego u Francuskoj- počevši od rente za sobu u deljenom stanu (WG kako Nemci to zovu) pa do proizvoda u supermarketima.
Nemački semestar je bio posvećen pisanju master teze, tako da je uglavnom bio proveden u istraživanju i pisanju, uz samo dva predmeta za polaganje, tako da ne mogu generalizovati način predavanja, učenja i polaganja ispita, jer je ovaj semestar bio drugačijeg fokusa.
Za izbor master teze je bilo potrebno pripremiti sopstveno istraživanje tokom letnjih meseci i definisati svoje sfere interesovanja kako bi student znao u kojoj oblasti bi želeo da piše svoju master tezu. Onda nakon početka semestra i druge godine EMBS programa u septembru, u dogovoru sa mentorima koji su studenti dodeljeni, student prilagođava tu temu, kao i sam pravac istraživanja na problemu koji student želi da njegova master teza daje odgovor.
Ovo može biti malo stresniji deo, jer od početka definisanja same teme do finalnog završetka, javljaju se puno promena i izazova, ali je jedna šansa za studenta da raste i razvija se uz pomoć mentora na tom putu, jer je student upravo prohodao putem kojim pre nije hodao.
Ono što je dobro kod EMBS programa jeste da je struktura programa unapred data, te je samim programom već određeno da student istražuje i piše master tezu od septembra do januara, a onda u poslednjoj nedelji januara brani tu master tezu.
Na taj način student ima punih 5 meseci pripreme i pisanja, unapred određen vremenski period sa rokovima dostavljanja i odbrane master teze, što studenta rešava prokrastinacije i daje mu veću disciplinu u radu.
Ono što je meni bilo jako čudno jeste sistem ocena u Nemačkoj, jer je 1 zapravo najbolja ocena koju možeš dobiti, i njihove ocene se kreću na skali do 5, dok postoje i među-ocene, poput 1; 1.3; 1.7; 2; 2.3 itd.
Iako ocene jesu važne, jer one predstavljaju veliki deo akademskog uspeha, nemački obrazovni sistem daje puno pažnje primenjivim znanjima koja studenti mogu da koriste, tako da su različiti individualni projekti, grupni radovi i istraživanja česti na univerzitetima u Nemačkoj.
Ono što me je iznenadilo jeste reakcija ljudi (uglavnom Nemaca) koji su delovali puno puta iznenađeno kada god bih pomenuo da imam 23 godine i pišem master tezu.
U Nemačkoj su master studije jako cenjene, te zato Nemci tako i reaguju. Velika je verovatnoća da ćete sresti ljudi koji imaju više od 23 godine i tek onda kreću na master studije, jer su prethodnih par godina proveli radeći za neku kompaniju. Za studente koji dolaze iz srpskog ili italijanskog obrazovnog sistema, ta struktura je nešto drugačija, jer se studenti uglavnom odlučuju da sve nivoe studija spoje, pa tek onda krenu sa građenjem karijere, a onda se tu kao poteškoća nalazi nedostatak radnog iskustva prilikom apliciranja za posao- što je po mom mišljenju i normalna stvar. Kod nemaca je to malo drugačije, jer oni vole da „smanje oportunitetni trošak“, te ranijim radom kreću da grade radno iskustvo i zarađuju, a kasnije se dopunjuju dodatnim studijama kako bi mogli da imaju veće pozicije u budućnosti i da napređuju tokom njihove karijere.
U početku kada sam se preselio u Nemačku, ovaj sistem mi se je jako dopadao, jer sam bio željan radnog iskustva i učenja praktičnih znanja. Međutim, nakon godinu dana prakse u velikoj kompaniji, kontakta sa ljudima i ovakvim poslovnim okruženjem, uvideo sam da mi se sistem odakle potičem baš dopada, jer mi je dao mogućnost da biram, tražim druge sisteme za koje sam verovao da su bolji, a da bih na kraju shvatio da je onaj odakle sam potekao za mene nabolji, jer uvek ja biram!
U Nemačkoj postoji velika struktuiranost sistema, te ukoliko se desi da kasnije menjate struku, ili oblast kojom želite da se bavite, onda trebate krenuti baš od nule da biste za to imali potvrdu/diplomu, te time mogli i da se bavite. U toj strukturi ECTS (ESPB bodovi kod nas) igraju veliku ulogu kada je univerzitetski sistem u pitanju.
Ukoliko još uvek nisi naučio/la da ceniš novac, onda će ti boravak u Nemačkoj pomoći u tome, jer ovde se baš oseća onaj deo iz ekonomije „nema besplatnog ručka“. Za studente u Nemačkoj obično važi da već sami zarađuju, te da pored roditeljskog novca, oni rade različite studentske poslove kako bi uvećali svoj mesečni budžet i pokrili svoje troškove.
Ukoliko dolaziš iz Srbije, čak i sa studentskom vizom/boravišnom dozvolom imaš pravo na rad od 20 sati nedeljno kao student, te ukoliko već govoriš nemački i studiraš u manjem gradu, bilo bi lepo da taj Werkstudenttätigkeit (studentski posao) uskladiš sa oblasti koju studiraš.
Ukoliko ne govoriš nemački, kao što nisam ni ja kada sam prvi put došao u Nemačku, onda sam sa mojim engleskim tražio studentski posao kojim bih uvećao moj budžet i sebi finansirao američku vizu i put do New Yorka za konferenciju Ujedinjenih nacija. Ono što je dobro, jeste da će ti najamnina po satu uvek biti plaćena bar minimalcem koji propisuje država (trenutno u 2021. je to 9.60 bruto iznosa). Taj studentki posao ne samo da mi je doprineo budžetu, nego sam došao do određenih shvatanja koja možda ne bih dobio da nisam radio kao student u kuhinji jednog restorana.
U nemačkom univerzitetskom sistemu postoje različite vrste škola u zavisnosti od obrazovanja koje želiš, kao i profesiju kojom bi voleo/la da se baviš kasnije.
Duale Studium- tvoje studije finansira kompanija kod koje radiš, te ti ujedno radiš i studiraš.
Hochschule – to je tip univerziteta koji su u Evropi poznati kao univerziteti primenjenih nauka, gde je fokus više na praktičnim znanjima tokom studiranja, a profesori su uglavnom profesionalci koji dolaze iz te struke.
| Lepa strana studiranja u Nemačkoj | Manje lepa strana studiranja u Nemačkoj |
|---|---|
| Studiranje je besplatno, jer većina univerziteta ima programe koji zahtevaju jedino plaćanje semestralne karte (kojom su onda uključeni vozne karte za taj region). | U Nemačkoj je jako važno znati pričati nemački jezik ukoliko želiš veći izbor poslova. Nije nemoguće naći poslove na engleskom, ali je ponuda mnogo više ograničena nego li u slučaju poznavanja nemačkog. |
| Veliki broj studijskih programa je dostupno na engleskom jeziku. | Individualistička kultura koja je veoma različita od naše, te ljudi sa Balkana uglavnom doživljavaju to kao šok u početku. Ako si navikao/la da provodiš vreme sa drugim ljudima, onda ovo može biti poteškoća za tebe na početku. |
| Mogućnost da dobiješ DAAD i puno drugih stipendija kako bi pokrio/la svoje troškove studiranja u Nemačkoj. | |
| Mogućnost da radiš 20 sati nedeljno tokom predavanja i 40 sati nedeljo tokom pauze | |
| Niže cene proizvoda u supermarketima u poređenju sa ostalim zemljama. | |
| Veliki broj direktnih letova za Srbiju, te si doslovno na 2 sata od kuće, u kom god delu Nemačke se nalazio/la. |
Španski univerzitetski sistem ima istu skalu ocena kao u Srbiji, ali pruža više interakcija studenata i poslovnog sveta
Poslednji semestar i opet mediteranska zemlja sa toplijom kulturom i srdačnijim ljudima nakon hladne Nemačke. Španija je definitivno zemlja koja mi se je dopala po pitanju okruženja, ljudi i opuštenošću koja se oseća i u vazduhu i u razgovoru sa ljudima.
Što se obrazovnog sistema tiče, u njemu sam našao sličnosti sa francuskim, jer se takođe puno značaja daje praktičnom delu, poput timskih radova, prezentacija, istraživanja, kompanijskih projekata.
Tokom ovog semestra sam imao puno kompanijskih poseta poput Hewlett Packard (HP), Mi Tienda de Arte– kompanija koja se bavi online prodajom alata za različite vrste umetnosti, zatim manju vinariju koja proizvodi poznato vino iz Leon regije. Bilo je u planu posetiti i druge veće kompanije u Madridu, poput Amazona, ali je usled početka pandemije to bilo otkazano. Kompanijske posete su jako važne za studenta na poslednjem semestru, jer se time ostvaruje lični kontakt sa kompanijama od kojih kasnije zavisi i dobijanje prakse. Koordinatori na mom programu su se zaista potrudili da nas što više spajaju sa kompanijama i da ostvarujemo kontakt sa njima kako bi nam tranzicija iz univerzitetskog u poslovni svet bila lakša.
Sistem ocena u Španiji je isti kao u Srbiji, te je najviša ocena 10, uz mogućnost da dobijaš medju-ocenu, poput 9.2.
Ova kultura je slična našoj, s’tim što noćne izlaske i provod više volim u Španiji, jer kada ovi ljudi izadju u noćni provod, njima je na prvom mestu zabava, ples i piće u rukama, a ne ko je koji sto rezervisao i koja flaša se nalazi na čijem stolu i koliko mesto jeste ili nije fancy. Ljudi su došli na provod i ples, te to i rade. Ukoliko izlaziš u Španiji, preporučujem ti da obuješ najstariju obuću koju imaš, a za kojom nećeš kasnije da žališ kada se u 7 ujutru vratiš iz kluba, te vidiš na šta tvoja obuća liči.
Takođe, fenomenalna stvar koju sam primetio je da su medjunarodni letovi mnogo jeftiniji, nego li sa aerodroma u drugim zemljama (Nemačka ili Francuska), te tako povratni let iz Barselone do New Yorka se mogao naći i za 200 evra, a nisu ni retke karte od 10 evra za evropske destinacije sa niskobudžetnim avio kompanijama.
Predmeti koje sam slušao tokom semestra u Španiji su:
- Sustainable and responsible management (održiv i odgovoran mendžement)– predmet se bavi glavnim karakteristikama očuvanja životne okoline i kako poslovanje kompanije uskladiti sa tim.
- Communication challenges (izazovi u komunikaciji)– s’obzirom da se master jako fokusira na poslovanje internacionalnih kompanija, jedan od izazova jeste i savladati komuniciranje ovih kompanija na različitim tržištima zbog jezičkih i kulturnih barijera.
- Innovation and entrepreneurship (Inovacije i preduzetništvo)– cilj predmeta jeste pokretanje studenata da kroz timski rad i interakciju kreiranju svoje mini studentske projekte i osmisle marketing strategiju kako da ih iznesu na tržište i naprave održiv profitabilan finansijski plan.
| Lepa strana studiranja u Španiji | Manje lepa strana studiranja u Španiji |
| Praktične stvari na fakultetima sa puno timskog rada na različitim projektima. | Ljudi uglavnom ne govore engleski jezik, naročito u manjim gradovima, te očekuj da unaprediš svoj španski, čak i za naručivanje kafe u kafiću ili kupovinu u supermarketu. |
| Opuštena kultura, ljubazni ljudi, prelepo okruženje i divno vreme. | Limitirana ponuda master studijskih programa na engleskom, jer je španski jezik vrlo dominantan. |
| Niži troškovi života i cene u supermarketima |
Nakon EMBS master studija, odlučio sam se da moju praksu odradim u odeljenju globalnog marketinga i prodaje velike medicinsko-farmaceutske kompanije u Nemačkoj gde trenutno i živim.
Nakon mastera u oblasti marketinga, cilj mi je bio da se pridružim velikoj kompaniji kao praktikant, kako bih mogao da integrišem teorijska znanja koja sam dobio kroz praksu.
EMBS je program koji mi je definitivno doneo puno lepog iskustva i mogućnosti da vidim život u Evropskoj uniji kroz četiri različite zemlje, lokalne jezike i obrasce ponašanja ljudi. Kada god bi me neko pitao, kako je na studijama, uvek sam odgovarao: “jako dinamično, izazovno i veoma lepo”, jer kraći odgovor od toga kroz jednu reč ne bi u potpunosti opisivao ovakvo životno iskustvo studiranja.
EMBS program bih preporučio svakoj osobi koja je slična meni, te ovakvo iskustvo u njoj budi radost i uzbuđenost, a ne izaziva grč i strah. Ukoliko želiš da iskusiš život u drugim zemljama i studiranje u inostranstvu na vrlo dinamičan način, onda si ti prava osoba za ovaj program. Više detalja o samom procesu konkurisanja možeš pročitati na mom ličnom blogu.
