Moj put do Nemačke

Po meni se svaki put ka Nemačkoj razlikuje pošto svako kreće sa druge tačke. Da bi se lakše shvatilo sa koje tačke sam ja krenuo, napisaću u početku mali deo o svojoj pozadini tako da ljudi sličnog profila mogu da pretpostave šta može da ih očekuje na njihovom putu.

Imam 30 godina, rođen sam u Beogradu i završio sam arhitekturu na Visokoj građevinsko geodetskoj školi. S obzirom na to da sam  tokom školovanja shvatio da visoka škola u Srbiji nije cenjena, hteo sam posle studija da nastavim svoje školovanje. Nažalost moja finansijska situacija tada nije to mogla da omogući pa sam se odmah bacio na traženje posla. Imao sam sreću da nađem posao u struci koji naravno nije bio dobro plaćen ali na kom sam dosta naučio i stekao iskustvo. Radilo se o projektantskoj firmi gde su se radili projekti građevine i arhitekture. Godinu dana sam radio kao saradnik projektanta, jer diploma više škole ne ispunjava uslov za projektantsku licencu, razrađivajući projekte arhitekture. Nakon godinu dana sam promenio posao ali sam ostao u firmi. Prešao sam u građevinsku struku da razrađujem detalje oplate i armature. Posao kao i atmosfera na poslu bila mi je super, ali posle dve godine smatrao sam da je vreme za neku promenu. Najviše iz novčanih razloga. Za vreme mog otkaznog roka učio sam druge programe, kako li ne bi povećao svoje šanse da se zaposlim u nekoj drugoj firmi.

Posle izvesnog vremena našao sam posao u drugoj projektantskoj firmi koja se bavila pretežno industrijom. Naravno isto kao saradnik projektanta ali ovaj put za inženjera elektrotehnike. Za uslove u Srbiji plata je bila dobra ali samo zato što je bilo previše posla. Pa kad imate previše posla, taj novac koji zaradite realno nemate ni vremena da trošite :). Pod ”dobra plata” mislim dovoljno dobra da ne morate da preživljavate, ali ništa više od toga.

📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.

Nemačka prvi put

Posle šest meseci pojavila se mogućnost da odem za Nemačku na praksu. Dugo sam  se premišljao, pogotovo jer sam mislio da sam u dobroj firmi. U svojoj kući, u svojoj državi. Takoreći imao sam uslove u kojima nisam “preživljavao“ tako da sam znao da sam trenutno siguran. Upravo zbog tog „trenutno sigurno“ , odlučio sam  da pokušam da uradim nešto preko što bi mi osiguralo budućnost i 2011. godine sam otišao.  Ipak, praksa je propala jer je firma u međuvremenu našla druge praktikante, a mene su posavetovali da upišem master studije.

Ostao sam u Nemačkoj da učim jezik na osnovu turističke vize, koja traje tri meseca, da bih mogao da upišem master studije. Posle tri meseca kad sam se vratio u Srbiji sam izvadio vizu za učenje jezika koja traje godinu dana.

• Sve o vizi za učenje jezika

Međutim, još tokom prvih tri meseca boravka u Nemačkoj sam dobio odgovor od Nemačke: diploma više škole nije priznata kao bečelor iako nosi 180 ECTS tako da nisam ispunjavao osnovni uslov za master. Ipak izdata mi je dozvola za studiranje takozvani HZG – Hochschulzugangsberechtigung.

• Pogledajte da li imate HZG odnosno dozvolu za studiranje

Uz to sam dobio usmenu napomenu da verovatno mogu par predavanja sa više škole da prenesem. Još jedan uslov je bio da položim TestDaF (pandan TOEFL-u za Engleski jezik) odnosno ispit koji garantuje da imam dovoljno znanje Nemačkog jezika da mogu da pratim nastavu na fakultetu.

• Dve diplome iz nemačkog jezika priznate na svim univerzitetima

U tom trenutku nisam bio u stanju da ga položim pa sam se samim tim više motivisao da naučim jezik. Proveo sam otprilike 10 meseci tokom kojih sam učio jezik u školi VHS – Volkshochschule i uz to non-stop sedenje kod kuće jer zbog svoje vize nisam imao mogućnosti da nešto radim. Odlučio sam da se vratim u Srbiju – da položim TestDaF pa da se vratim u Nemačku na osnovne studije. Smešno, zar ne? U šta sve čovek sebe ubedi samo da bi pobegao iz neprijatne situacije kao što je meni moja bila.

• Sve što treba da znate o VHS

Povratak u Srbiju

Nakon što sam se vratio za Srbiju krenuo sam opet da radim u istoj firmi isto kao saradnik projektanta. Uporedo sam se spremao za TestDaF koji sam posle izvesnog vremena položio, ali ne sa dovoljnim prosekom koji mi je trebao za fakultet u Štutgartu. Pošto sam već imao posao, od koga nisam loše živeo, ne znam da li bih otišao u Nemačku da sam položio test sa dovoljnim prosekom pa mi je i bilo drago što i nisam. Idealan izgovor da ostanem u Srbiji gde sam ponovo ’’stao na noge’’. U svojoj zemlji, u svojoj kući, imam posao, opet onu ’’trenutnu’’ sigurnost koju sam spomenuo i koja mi onda nije bila dovoljna da ostanem u Srbiji.

Nakon godinu dana odlučio sam da upišem studije. Ovaj put za građevinskog inženjera. Građevinski fakultet u Subotici ima mogućnost studiranja uz rad gde se predavanja održavaju vikendom. Putovati svaki vikend 200 km u jednom pravcu, znao sam da sigurno neću imati slobodnog vremena, ali s obzirom da je to jedina solucija ako stvarno želim da završim studije, nisam mogao da biram već samo morao da prihvatim tu opciju. Da li stvarno to hoću ili ne? Kompleks koji me je pratio od kako sam završio visoku građevinsku geodetsku školu, sa kojom nisam mogao da se zaposlim u struci, pomogao mi je da se odlučim na korak dalje odnosno da upišem studije. Mesec dana studiranja mi je bilo dovoljno da se podsetim srpskog načina školovanja, tako da ne pričam kako mi je bilo posle godinu dana, a kad tome još dodamo putovanja do Subotice i nazad, posao radnim danima, u nekim trenucima, stvarno sam poželeo da me nema.

🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!

🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →

Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!

Nemačka drugi put

Nakon 3 meseca studija i 2 godine rada u firmi prosledio mi je kolega oglas za posao tehničara elektrotehnike gde kandidati koji znaju nemački imaju prednost. Konkurisao sam reda radi bez očekivanja da će biti nešto ozbiljno. Ispostavilo se da sam dobio posao. Šta više, tokom razgovora za isti, u Nemačkoj mi je ponuđen visoko kvalifikovani posao – odnosno posao koji zahteva osnovne studije. On mi je ponuđen na osnovu moje diplome visoke škole.

Pored posla koji sam imao u Beogradu odnosno trenutne sigurnosti, i sve to u toku studija, dosta sam razmišljao da li treba ponovo da napustim svoj život u svojoj domovini i počnem novi u nepoznatoj zemlji. Napravio sam spisak za i protiv. Naravno svako ko bi pravio taj spisak u Srbiji sigurno bi nabrojao više razloga zašto bi napustio državu, ali moj isprva nije bio takav. Imao sam više razloga da ostanem. Možda je to zašto sam već bio tamo, video kako ljudi žive, koliko toliko upoznao njihovu tradiciju, njihov mentalitet, običaje, od kojih mi mnogi nisu odgovarali. Naravno sa druge strane, ni broj argumenata zašto bih ostao u Srbiji nije bio bog zna kakav. Uglavnom su bili vezani za porodicu i prijatelje koje imam. Posao u Beogradu mi nije pružao nikakav prostor za dalje napredovanje pa i da imam diplomu fakulteta. Poslovi koji su bili u ponudi na internet stranicama nisu bili ni blizu dobri kao što je bio posao koji sam dobio. Ali opet sam se pitao šta ću tamo? Da li vredi žrtvovati tu vrednost odnosno blizinu porodice i prijatelja zarad nečeg tamo. Iskreno reći ni sam nisam znao. Na spisak nisam mogao da stavim ništa konkretnije osim novca i neke šire perspektive što se tiče posla. Kako sam sebi spomenuo tu perspektivu, sami od sebe su se pisali argumenti zašto bih otišao. Ja bih pored usavršavanje jezika, koje bi mi praktično bilo plaćeno kao glavni argument izdvojio putovanja. Videti nešto izvan Srbije i naravno Nemačke, upoznati nove narode, kulture, upoznati nove ljude  i sve to zahvaljujući mojoj prvoj kvalifikaciji tj. diplomi Visoke škole iz Srbije. Diploma sa kojom nisam znao šta ću, niti mi je bilo ko mogao reći koji posao mogu da radim sa njom. Upravo ta diploma, pa i bez završenih studija koje sam započeo, pruža mi u Nemačkoj spektar novih perspektiva. Pored svih ovih argumenata, naravno dosta je pomogla i politička situacija odnosno situacija u Srbiji. Nisam politički nastrojen, ali i ono malo opšte što znam, što naravno svako zna, nije sjajno. Ni ne želim da počnem da razmišljam (niti me interesuje) o nekim bitnijim stvarima, kako su regulisane i njihovom funkcionisanju jer sigurno nisu bolje, pozitivnije priče od ovih kojih već znam. Tako da sam odlučio – želim da probam još jednom.

Iako mi u akademskom smislu Nemačka nije priznala diplomu, poslodavac jeste. Poslao sam mu je na uvid, a zauzvrat sam dobio neophodne papire da izvadim plavu kartu. Iako zvanično plava karta zahteva priznatu diplomu bačelor studija, u mom slučaju se nije povlačilo to pitanje na osnovu dokumenata poslodavca.

• Sve što treba da znate o plavoj karti
• Iz Beograda do plave karte

Došao sam u Nemačku, počeo da radim i već dva meseca ubiram plodove koja ova država nudi. Naravno, nije sve savršeno kao što ljudi u Srbiji misle, ali je naravno bolje. Pa i promena sama po sebi je dobra. Teška ali dobra. Uživam u prednostima koje ova država poseduje u skoro svim oblastima, ali se nikako ne mogu navići na dosta nekih stvari. Koliko su mi neke stvari super toliko su mi neke druge stvari nezamislive tako da u ovom trenutku ne vidim neki poseban razlog zašto bih ostao. Naravno 3 meseca koliko sam ovde je malo da bih mogao nešto tako bitno da shvatim i tako bitnu odluku da donesem.

Naravno, svaki dan kad ustanem, kad odem na posao, u prodavnicu, pa čak i na ulici pitam se šta ću ovde, šta mi je trebalo da dođem, u zemlju gde sam stranac, gde moram da se prilagođavam, od pravila, preko hrane i mešavinu kultura koje ovde postoje i iskreno i dalje ne znam odgovor. Kad pomislim na sve spomenuto, naravno samo bih negativno izvukao iz cele priče, a da ne pričam koliko se čovek psihički mora žrtvovati da bi prošao kroz sve ovo, ali naravno sa druge strane benefiti uspešnog imigriranja u ovakvo društvo, u ovakvoj državi se ne moraju uopšte pominjati. Kod mene je prelomilo samo znanje stranog jezika (koji mi se nažalost sve manje i manje sviđa, nadam se da je zbog toga jer uviđam ogromnu razliku koju treba da nadoknadim). Učenje nemačkog jezika u Nemačkoj gde imam dobar posao – ovako trenutno gledam na situaciju – kao da mi plaćaju da dođem ovde i da učim jezik. Od kad gledam na ovaj način, stvari mi izgledaju super. Koliko će to trajati ne znam, ali bih svakako preporučio svakom ko ima bilo kakvu mogućnost da je iskoristi i upozna dobre i loše stvari koja ova država ima da ponudi.

Ukratko, otišao sam 2011. po prvi put na praksu koja je propala. Krenuo sam da učim Nemački sa ciljem da krenem da studiram master ali mi Nemačka nije priznala diplomu više škole kao bečelor diplomu. Odlučio sam da se vratim za Srbiju da naučim jezik i da se vratim da bih išao na osnovne studije kada položim TestDaf. Ispit sam položio, ali ne sa dovoljnim prosekom za fakultet koji sam hteo da upišem tako da sam ostao u Srbiji da radim. Spletom okolnosti 5 godina kasnije odnosno 2016. godine sam dobio visokokvalifikovani posao u Nemačkoj jer mi je poslodavac priznao diplomu. Otišao sam, a videćemo kako će se ovaj put završiti. Ako ste u sličnoj dilemi kao što sam ja bio – uvek se možete vratiti bogatiji sa iskustvom koji ćete steći preko ali ne možete uvek da odete.

📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.