Kako se pripremiti za konkurs za doktorske studije iz Ekonomije, šta možete očekivati na studijama, a šta posle studija, zašto izabrati Nemačku i zašto su studije iz Ekonomije drugačije od većine drugih nauka samo su neka od pitanja koja ću odgovoriti kao student doktorskih studija iz ekonomije u Berlinu.
Ko želi da se na sistem(at)ski način bavi naukom treba da krene put inostranstva
Želja sa usavršavanjem presudno je uticala da upišem doktorske studije u inostranstvu. Povrh toga, zahvaljujući svojim prijateljima koji su na doktorskim studijama u inostranstvu shvatio sam da je to put kojim bi trebalo krenuti ukoliko čovek ima želju da se ozbiljnije bavi naukom. Kad kažem ozbiljnije, mislim na to da u inostranstvu postoji sistem(at)ski pristup nauci dok se kod nas dosta toga zasniva na individualnom nivou. Naime, već tokom master studija u Beogradu imao sam priliku da pohađam internacionalne seminare, konferencije, forume i letnje škole, te sam stekao utisak da inostrani studenti naprave značajnu razliku kada je reč znanju koje steknu na doktorskim studijama, kao i u kvalitetu istraživanja. Navedeni utisak potvrdio se i nakon što sam započeo studije u Berlinu. Poredići se sa kolegama shvatio sam da imam vrlo dobro predznanje iz većine oblasti, ali da znanje koje trenutno stičem na doktorskim studijama ne bih mogao da dobijem u Srbiji. Drugim rečima, neki moj zaključak je da su osnovne studije u Srbiji sasvim dobre, ne i savršene, ali da na višim nivoima studija zaostajemo za većinom evropskih univerziteta, a o američkim i da ne govorimo. Drugi razlog odlaska je svakako bio neka prirodna želja za novim životnim iskustvom. Konačno, nepovoljna društvena i politička situacija u Srbiji dodatno je uticala na motivaciju da usavršavanje nastavim u nekoj drugoj zemlji.
Nemačka nudi pristupačan sistem finansiranja i visok životni standard
Za doktorske studije ekonomije konkurisao sam u Berlinu, Bonu, Manhajmu i Pragu. Prioritet je svakako bila Nemačka iz nekoliko razloga. Prvi je da imaju pristupačan sistem finansiranja studija, kao i relativno visok životni standard. Troškovi života su relativno povoljni, gde se Berlin posebno ističe, uprkos značajnom rastu stanarina poslednjih godina. Drugi razlog je želja da usavršim nemački jezik. Naravno, na sam izbor programa značajno su uticala i moja očekivanja o tome koliko su dobre šanse da budem primljen na neki od tih programa.
Berlin je bio prioritet iz dva razloga
Berlin je bio prioritet iz dva razloga. Prvi je da program koji sam upisao (Berlin Doctoral Program in Economics and Management Science), pored ekonomije, nudi i kurseve iz kvantitativnih metoda u menadžmentu (Management Science), oblasti iz koje sam držao vežbe dok sam radio na fakultetu u Beogradu. Zanimljivost je inače da sam za program saznao jednostavnom pretragom na Guglu, jer je program u Berlinu jedan od retkih doktorskih programa u Evropi koji nudi kombinaciju ekonomske teorije i menadžmenta. Obično postoje odvojeni programi za te dve oblasti. Glavna prednost programa je što u njemu učestvuje veliki broj institucija, među kojima se svakako ističu Humboldt-ov Univerzitet i Slobodni Univerzitet (Free University), i samim tim i veliki broj profesora koji pokrivaju širok spektar tema iz sveta ekonomije, menadžmenta i finansija.
Program u Berlinu jedan od retkih doktorskih programa u Evropi koji nudi kombinaciju ekonomske teorije i menadžmenta
Drugi razlog je da u Berlinu već živi dosta mojih poznanika tako da mi je proces prilagođavanja bio lakši, a i svakako je dobro kad imate društvo koje poznajete od ranije i sa kojim možete da popijete pivo. Razgovarajući sa ljudima i čitajuću o Berlinu, stekao sam utisak da je grad zaista internacionalan i da je idealno mesto da provedete svoje dvadesete. Konačno, odlična avionska konekcija koju Berlin ima sa Beogradom mi omogućava da jednom mesečno vidim svoju porodicu i prijatelje.
Strukturisane doktorske studije po američkom modelu
U Nemačkoj generalno postoje dva tipa doktorskih studija. Jedna mogućnost je da budete individualni doktorand, što znači da odmah na početku studija student ima temu istraživanja, mentora i obezbeđeno finansiranje. Druga mogućnost su strukturisane doktorske studije, što je slučaj sa programom koji sam upisao, koje ne započinju istraživanjem već kursevima. Prva faza koja traje dve godine (četiri semestra) i sastoji se od opštih predmeta u prvoj godini i izbornih predmeta u drugoj godini. Prvu godinu čine kursevi iz mikroekonomije, makroekonomije i ekonometrije, dok na drugoj godini pred studentima stoji širok spektar izbornih predmeta, od menadžmenta, računovodstva, poslovnih finansija do specifičnih ekonometrijskih predmeta ili na primer monetarne ekonomije. Predmeti u prvoj godini obično imaju fond od šest časova (četiri časa vežbi i dva časa predavanja) dok predmeti ne drugoj godini obično imaju fond od četiri časa ili se organizuju kao blok kursevi u periodu od dve nedelje. Samim tim, tempo rada je generalno jači u prvoj godini i umereniji u drugoj. Kvalitet predavanja je solidan i čini mi se da tu nema značajnije razlike između Srbije i Nemačke.
Dosta studenata iz Berlina je do sada išlo na razmenu na prestižne američke univerzitete poput Harvarda, Prinstona, Kolumbije i drugih
Druga faza, koja počinje od treće godine, se sastoji od pisanja teze i istraživanja, pohađanja letnjih škola, konferencija, držanja vežbi ili učestvovanja na projektu. Ova faza obično traje dve do tri godine, mada se dešava da se produži na još godinu dana. Pored navedenih mogućnosti, postoji opcija i za razmenu. Dosta studenata iz Berlina je do sada išlo na razmenu na prestižne američke univerzitete poput Harvarda, Prinstona, Kolumbije i drugih. Koliko mi je poznato, najčešće matični univerzitet pokriva troškove puta.
Ideja ovakve strukture programa je da student u prvoj fazi ovlada znanjem i veštinama koje su mu neophodne za istraživanje i pisanje doktorske teze. Što se tiče samo doktorske disertacije, danas je gotovo standard u ekonomiji da se on sastoji od tri rada, od kojih bi barem jedan trebalo da bude objavljen u dobrom časopisu, a naravno da je poželjno da budu sva tri. Takođe, najbolji rad od ta tri predstavlja i rad sa kojim doktorand izlazi na trižište (job market paper) i konkuriše za otvorene pozicije na univerzitetima, institutima, u centralnim bankama i drugim institucijama.
- Put doktorskih studija biologije i biohemije u Nemačkoj
- Iskustvo sa doktorskih studija kliničke psihologije u Ulmu
Sama struktura doktorskih studija je u stvari dobrim delom preuzeta iz Amerike, koja je na nekin način nametnula to kao standard
Sama struktura doktorskih studija je u stvari dobrim delom preuzeta iz Amerike, koja je na nekin način nametnula to kao standard. Danas svi ozbiljniji doktorski programi ekonomije imaju sličnu strukturu. Naravno, univerziteti u Americi i dalje prednjače kada je reč o kvalitetu studija, istraživanjima i predstavljaju centar zbivanja kada je reč o ekonomiji.
Doktorske studije se u Nemačkoj vode kao posao
Tokom prve dve godine studija tj. u prvoj fazi studija, na mom programu, dodeljuje se stipendija u iznosu od 1.200 € svim studentima koji nemaju mentora. Stipendiju dodeljuje jedna od nekoliko institucija koja učestvuje u programu. Nažalost, stipendija ne pokriva zdravstveno osiguranje tako da studenti moraju sami da ga finansiraju. Studenti koji imaju mentora imaju obezbeđeno finansiranje iz drugih izvora (najčešće preko projekata).
U drugoj fazi studija postoji mogućnost za zaposlenje na jednoj od institucija koja učestvuje u programu u vidu držanja vežbi na osnovnim i master studijama (u kasnijim godinama i na doktorskim studijama) ili rada na projektu (u zavisnosti od toga koje su pozicije otvorene), i tada student dobija status istraživača. Dešavalo se u prošlosti da studenti nisu uspeli da pronađu mentora i posao nakon završetka ispitnog dela studija. Kada je reč o studijama u Berlinu, ugovorom je na početku definisano da su organizatori studija u obavezi da svakom studentu pronađu mentora i finansiranje ukoliko ostvari prosečnu ocenu bolju od 2.3 gde je 1.0 najbolja, a 5.0 najgora ocena.
Generalno, u Nemačkoj se stipendije za studente doktorskih studija kreću od u rasponu od 1.100 do 1.300 €, u zavisnosti od grada. Taj iznos je dovoljan da student pokrije sve troškove, a potencijalno da nešto i uštedi za putovanja. Kada je reč o platama na kasnijim godinama studijama, one su regulisane platnim razrednima javnog sektora jer se istraživački rad vodi kao posao u javnom sektoru. Istraživači tj. doktorandi dobijaju radni ugovor, obično na 50 do 75% radnog vremena i shodno tome dobijaju 50 do 75% propisane plate.
Pisma preporuke igraju bitnu ulogu za upis na studije
Generalno, što se tiče uslova za prijavu nepohodne su završene master studije iz Ekonomije i da ste tokom studija ostvarili zapažene rezultate, odnosno visok prosek. Nema pravila koji je minimalan prosek neophodan za konkurisanje, mada je poželjno da kandidat bude među 10% najboljih u generaciji. Naravno, za bolje univerzitete ta granica je mnogo viša. Na konkurse se generalno mogu prijaviti i studenti iz drugih oblasti poput poslovnih studija, matematike, statistike, fizike i sl. – neophodno je dobro predznanje iz kvantitativnih predmeta – pod uslovom da imaju dovoljno predznanje iz ekonomije. U ovom slučaju, najbolje je poslati imejl osobi čiji je kontakt naveden na stranici programa radi provere ovog uslova, pošto često nije precizno navedeno šta to znači.
Pored toga, neophodno je poznavanje engleskog jezika što se može dokazati polaganjem međunarodnih ispita kao što su IELTS ili TOEFL. Navedeni ispiti se ne moraju polagati samo u slučaju da je kandidat studirao na nekom od univerziteta u zemljama engleskog govornog područja ili da je završio prethodne studije na engleskom jeziku. Dodatno, potrebno je položiti i GRE (Graduate Record Examinations) koji se sastoji od testa iz matematike, koji je najvažniji deo za upis na doktorske iz ekonomije, i dva testa iz engleskog jezika (razumevanje i pisanje). Za pripremu polaganja ovih testova obično je potrebno nekoliko meseci, što naravno zavisi od predznanja. Imajući ovo u vidu kao i vreme potrebno da se napiše motivaciono pismo i pripreme dokumenta, sa pripremama je najbolje početi najmanje godinu dana pred početka željenih studija.
Sa pripremama je najbolje početi najmanje godinu dana pred početka željenih studija.
Pored ovih formalnih testova, potrebno je priložiti i motivaciono pismo, kao i pisma preporuke. U motivacionom pismu potreno je navesti glavne motive zbog kojih ste se prijavili na konkretan doktorski program kao i neke smernice budućeg istraživanja. Dodatno, određeni fakulteti traže da kandidati prilože poseban dokument sa detaljnim opisom istraživanja koje žele da sprovedu. Iako se kod nas često potcenjuju, u akademskom svetu, a posebno kada je reč prijavama za doktorske studije, pisma preporuke imaju značajnu ulogu. Jedan od razloga za to je i što većina studenata ispunjava sve uslove konkursa i tada pisma preporuke mogu da imaju presudnu ulogu.
Za razliku od nekih drugih oblasti, za doktorske studije iz ekonomije najčešće nije potrebno naći mentora pre početka programa, što je bio i moj slučaj. Naravno, postoje studenti koji imaju mentora ali to su uglavnom studenti koji imaju završene master studije na nekoj od institucija koje učestvuju u programu. Međutim, većina studenata nema mentora već je potrebno da ga sama pronađe u prvoj godini studija, a najkasnije na kraju druge godine. Takođe, poznavanje nemačkog jezika nije neophodno, ali svakako da predstavlja prednost na konkursu.
Svi doktorski programi iz ekonomije u Nemačkoj su na engleskom jeziku
Inače, svi doktorski programi iz ekonomije u Nemačkoj su na engleskom jeziku. Ideja ovakvog pristupa je internacionalizacija, odnosno želja da se privuku strani studenti, kao i da sam doktorat i radove koji proisteknu iz njega pišete na engleskom jeziku. Takođe, većina programa je i zajednička, tj. u organizaciji učestvuje više univerziteta, što je odlično jer retko se dešava da je jedan univerzitet dobar u svim oblastima. Što se tiče otvorenih pozicija kao i lista stipendija, one se mogu naći u na sajtu Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD), kao i na samim stranicama univerziteta.
Prvi utisci o studijama
Moji prvi utisci su generalno pozitivni. Grupa studenata je vrlo internacionalna i imam priliku da upoznam ljude iz svih krajeva sveta. Profesori su uglavnom dobri predavači, dok sadržaj prati svetske standarde. Naravno, program ima i svoje nedostatke, mada je primetna želja da se stvari poprave u budućnosti. Od sledeće godine krenuće sa radom Berlinska škola za ekonomiju čiji program će biti još bolje definisan, a pridružiće se nekoliko institucija tako da će sve to doprineti da program bude još bolji. Inače, jedna od glavnih prednosti Berlina je što se u njemu nalazi veliki broj akademskih institucija (pored navedenih univerziteta, tu su još i Tehnički univerzitet i Evropska škola za menadžment i tehnologiju) i instituta (npr. Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) i Centar za društvene nauke (WZB)) koji organizuju značajan broj gostujućih predavanja, seminara i kratkih kurseva tako da imam mogućnost da slušam neke od najboljih stručnjaka iz svoje oblasti.
Tri tipična puta nakon doktorskih studija
Uvideo sam tri puta kojim kolege idu nakon doktorskih studija. Prvi, dobar deo nastavi svoje usavršavanje na postdoktorskim studijama, bilo u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji. Drugi, jedan deo studenata se odluči da nađe posao u nekoj od međunarodnih institucija poput MMF-a ili Svetske banke, ili u nekoj od vodećih centralnih banaka u Evropi. Treći, deo kolega se odluči da počne da radi u privatnom sektoru, pošto je konkurencija u akademskom svetu ali i u pomenutim institucijama ogromna.
Na kraju, čitacioma bloga Nemački kutak želim puno uspeha na budućim konkursima za doktorske studije! Kao što ste verovatno zaključili iz teksta, dobra i na vreme odrađena priprema, kao i potpuna informisanost o programu (strukturi, načinu finansiranja, profesorima itd.) predstavljaju ključ uspeha kako na konkursu, tako i u toku studija. Ukoliko imate pitanja, javite se u komentarima 🙂
Leave a Reply