nemacki-kutak-logo

Iskustvo sa mastera prava intelektualne svojine i IT prava u Hanoveru

strahinja_mavrenski_master_pravo_nemacka

U ovom tekstu biće prikazan tok postdiplomskih studija iz prava u Nemačkoj i to na Lajbnic Univerzitetu u Hanoveru odnosno Gottfried Wilhelm Leibniz Universität Hannover. Potrudiću se da čitaocima dočaram aspkete studiranja koji mogu uticati na njihove lične i profesionalne izbore na način koji nije očigledan iz čitanja uobičajnih brošura o studiranju u inostranstvu. Verujem da će ovaj tekst najviše pomoći diplomiranim pravnicima, advokatima i pripravnicima pri kraju pripravničke vežbe koji žele da usavrše svoje znanje u oblasti prava informacionih tehnologija i prava intelektualne svojine.

Master prava u Nemačkoj

Kod studija prava, ljudi se često zbunjuju terminom LL.M, kako su uopšte postdiplomske studije struktuirane i da li se mogu uopšte upisati u inostranstvu. Dakle, LL.M je akronim od latinskog „Legum Magister“ i označava međunarodnu prepoznatu diplomu postdiplomskih studija iz oblasti prava odnosno master prava. Sa druge strane, LL.B predstavlja latinsku skraćenicu „Legum Baccalareus“ tj. Bachelor of Law odnosno diplomu o osnovnim studijama prava. Konačno, doktori pravnih nauka u svom potpisu imaju J.D. tj. Juris Doctor ili PhD.

Master program o kojem ću pisati u tekstu donosi diplomu mastera prava informacionih tehnologija i prava intelektualne svojine odnosno LL.M.

Da biste polagali pravosudni ispit odnosno na engleskom bar exam tj. Staatsexamen na nemačkom, nije potrebno da završite postdiplomske studije. Na celom svetu taj sistem je principijalno isti, pa tako i u Srbiji i Nemačkoj. Dakle, za pravosudni ispit potrebno je da završite osnovne studije prava i da imate određeni broj godina radnog iskustva kako biste stekli uslov za polaganje pravosudnog ispita. U Nemačkoj je Staatsexamen zapravo dva ispita. Prvi deo se polaže najčešće odmah posle završenih osnvovnih studija dok drugi deo, teži deo, se polaže nakon pripravničkog staža.

U svakom slučaju kada položite pravosudni ispit, što se u kontekstu razvoja pravničke karijere smatra profesionalnim vrhuncem zbog obimnosti ispita, možete u zemlji gde ste položili pravosudni ispit da radite najveću većinu poslova iz oblasti prava. Ukoliko imate položen pravosudni ispit u Srbiji ne važi vam u Nemačkoj i obrnuto. Dakle, morate taj mukotrpni posao dva puta da prolazite i morate da znate Nemački i to skoro kao maternji. Jedina olakšavajuća okolnost vam je što je pravni sistem u Srbiji i Nemačkoj, ma koliko to apsurdno zvučalo, dosta sličan, tako da ćete moći lakše da se snađete u nemačkim pravnim instututima jednom kada zapamtite da na nemačkom npr. reč tužba verovatno ima 48 slova.

Morate razumeti ljudi često ne razumeju pa neće ni verovatno vas kad se budete raspitavali o opisu master studija prava. Pitajte i proverite tri puta. Tako se postaje dobar advokat, a ako vas to mrzi, proverite dva puta pa postanite dobar pravnik. Takođe, proveravajte i sve diskusije i dileme ljudi unutar grupe ex yu studenti u Nemačkoj. Možda će vam roditi neku dilemu koju treba rešiti pre nego što se ode na fakultet. Jer ako vas ta dilema iznenadi u Nemačkoj, može se lako pretvoriti u problem. Tako se jednoj devojci kao uslov za upis na master tražio dokaz o položenom Staatsexamen čime se pokrenula debata o razlici između mastera prava i LL.M, koje zapravo nema. L.M znači master prava, a postdiplomske studije, koje često poistovećuju sa masterom prava, mogu biti raznolike i možda vam na nekim traže posebne uslove. Dakle, ukoliko želite da studirate pravo u Nemačkoj ili bilo gde, počnite pripreme godinu do dve ranije. Selektujte više programa, pišite svima i raspitajte se za uslove za svaki program ponaosob.

Pri odabiru mastera najbitniji je program, a ne mesto

Odavno sam dobio savet da pri izboru studija ne biram fakultete po gradu gde bih voleo da živim, nego po programu koji mi najviše odgovara. Tako je i bilo, jer da sam drukčije birao, Hanover bi bio na poslednjem mestu kao nezvanično najdosadniji grad u Nemačkoj. Obzirom da sam ja došao na master posle života u Njujorku sa preko 30 godina života nisu me posebno interesovala studentska dešavanja. Ipak, nije mi promaklo da primetim da ako imate oko 23-24 godine u Hanoveru može da vam bude sjajno. Jer jeftinog pića i „studentskih“ žurki sa svim propratnim pozitivnim i negativnim eksternim efektima ima pregršt. Valja znati da ja nisam na ekskurziji nego na master studijama prava što je ozbiljno baš toliko koliko i zvuči. Master studije u inostrastvu za pravnika i advokata iz Srbije su odličan izbor za razumevanje nemačkog biznis modela u advokaturi i akademskog pristupa na visokoobrazovnim intitucijama zemalja članica EU.

Tek svršeni studenti i ljudi sa radnim iskustvom drugačije biraju master program

Moj proces traženja fakulteta je počeo 3-4 godine ranije. Otvorile su mi se u tom periodu mogućnosti za druge programe koje nisam prihvatio jer to nisu bili programi koju su me zapravo zanimali. Moje iskustvo je da se proces izbora master studija tek svršenih studenata sa jedne strane, i pravnika sa radnim iskustvom ili advokata sa druge strane, poprilično razlikuje. Studenti posle diplomiranja najčešće program traže po inerciji. Ono što je najpristupačnije, najbliže ili zvuči dobro. Ja sam radio kao advokat pre mojih master studija i znao sam da mi treba kurs koji odgovara mojim profesionalnim interesima, a to je pravo intelektualne svojine i posebno pravo informacionih tehnologija. Te je u tom slučaju Lajnbic univertzitet bio najbolji izbor, a evo i zašto.

Master program na Lajbnicu je veoma internacionalan

Program je na engleskom jeziku u zemlji koja se najdinamičnije bavi General data protection regulation (nadalje: GDPR) i pravom informacionih tehnologija. Besplatan je, neračunajući semestarsku participaciju od 406 € po semestru, i ima vrlo aktualan program. Ovaj master program od ove godine prvi uveo predmet GDPR sa veoma ozbiljnim i detaljnim pristupom. To znanje je veoma cenjeno svugde na svetu, a tek će biti. Treba još dodati da taksa od 406 € uključuje besplatan prevoz u celoj regiji Donja saksonija, popuste u menzi, muzejima, pristup univerzitetskoj biblioteci i silni neki sportski sadržaj koji nije u mojoj sferi interesovanja, pa ne mogu ni načelno da kažem nešto više o tome. Kažimo da je taj iznos vaša markica za prevoz i kartica za popuste koje možda i ne želite, a morate da ih imate.

Iako postoje studije ovog tipa i u drugim zemljama, ovo je jedini program u Nemačkoj. Postoji nešto sličan program u Minhenu, ali je školarina oko 10.000 €. Skoro identičan program postoji u u Velikoj Britaniji, ali je školarina tamo oko 10.000 funti. Master program u Lajbnicu strukturisan je iz dva dela. Prvi semestar je uvek u Hanoveru gde se završava u proseku od 60% do 70% obaveza. Drugi semestar se odvija na nekom od 12 partnerskih univerziteta širom sveta. Ukoliko se odlučite za partnerski univerzitet u Oslu možete da imate duplu diplomu odnosno diplomu dva univerziteta. Shodno tome i obim obaveza vam se proporcionalno povećava. Drugi partnerski univerziteti se nalaze u Bolonji, Fukuoka (Japan), Bueno Aires, Glasgov, Brisel, London, Namur (Francuska), Rovaniemi (Finska), Solun, Beč ili Saragosa. Prilikom izbora univerziteta za drugi semestar obratite pažnju na dve stvari. Svaki univerzitet ima posebene uslov za prijem na svoj program i na Lajbnicu vam neće skrenuti pažnju na to. Proces upisa na drugi semestar će početi već kada budete u Hanoveru, te gledajte da vam se ne desi da ste primljeni na partnerski univerzitet za koji ne ispunjavate uslove. Primera radi, ne znate Francuski ili nemate para za školarinu ili nešto treće. Drugo, neki od univerziteta su deo Erasmus+ programa, tako da npr. ako idete u Solun ili Oslo možete da očekujete i stipendiju za drugi semestar. Više o partnerskim univerzitetima možete naći na sledećem link-u.

Za kraj preostaje master teza koja nosi 15 poena i nešto što će vam biti mešavima svojevrsnog zadovoljstva i izazova. Počinje izborom teme po slobodnom izboru. Najčešće je to opet uskostručna tema iz oblasti prava informacionih tehnologija ili prava intelektualne svojine ili pak mešavina. Nakon toga šaljete predlog teme i čekate da vam ista bude odobrena i dodeljen mentor. Ukoliko u toku predavanja neko od predavača pobudi vašu pažnju možete odmah da ga ili je pitate da vam bude mentor i da odredite temu. To ne znači da će vam ista tema i mentor i biti dodeljeni ali imate velike šanse da bude tako. Master teza treba da ima oko 60 strana i treba da ima naučni doprinos. To su ozbiljni zahtevi i zato obično kreće da se piše tokom drugog semestra i piše se tokom leta pri čijem kraju je i rok za predaju teze. Nakon što položite sve ispite i odbranite tezu imate čuveni LL.M. Ukoliko vas nešto više zanima o tome kako izgleda master teza zatražite od nekog od kontakta sa fakulteta da vam pošalju neke od odbranjenih master teza.

Ovo je odličan program za ljude koji znaju šta će da rade u budućnosti i koji imaju jasno definisan karijerni plan. Možda je bolje da sačekate koju godinu posle fakulteta, steknete malo iskustva i onda upišete ovaj master.

Lajbnic univerzitet spada u vodeće nemačke univerzitete prirodnih nauka

Lajbnic univerzitet u Hanoveru je rangiran u prvih 200 na svetu, u prvih 10 u Nemačkoj i jedan od najboljih univerziteta u Nemačkoj u polju prirodnih nauka. Univerzitet je jedna od članica elitnog kluba TU9. Zašto je to bitno za master iz prava? Pa bitno je jer se tehnologija razvija brže od prava. Na ovom programu sam imao privilegiju da imam profesore i predavače koji su doktori tehničkih i pravnih nauka i advokati i koji su nam predstavljali probleme i izazove prava informacionih tehnologija iz perspektive najnovijih tehnoloških izazova. To se teško rangira na zvaničnim rang listama, ali ako ste tehnološki gik onda ćete ovo rangirati veoma visoko.

Moj program je jedan od nekoliko engleskih programa na univerzitetu i vrlo je internacionalan. Kolege dolaze iz Brazila, Španije, Nemačke, Italije, Srbije, Severne Makedonije, Finske, Slovačke, Kine, Indije, Ukrajne, Irske, Turske i drugih zemalja. Dakle, pretežno internacionalno. Bogatstvo toga je da na diskusijama možete viditi perspektivu pravnika iz različitih pravnih sistema. Jedini izazov što su kolege mahom pravnici bez iskustva, te se nekada provede dosta vremena u diskusiji oko teorijskih modela koji nemaju praktičnu primenu i to sa razlogom što prilikom dolaska iz akademskog sveta (fakulteta) teško i može da se ima druga perspektiva, odnosno potreba da preuzme neki know-how.

strahinja_mavrenski_lajbnic_kampus
Kampus Lajbnic univerziteta. Izvor: lična arhiva autora

Program se sastoji iz obaveznih i izbornih predmeta

Uslovi za upis na Master iz prava informacionih tehnologija i prava intelektulne svojine (dalje: IP & IT Law) su formalni i neformalni. Formalni su završene osnovne studije prava, poznavanje engleskog jezika (TOEFL ili IELTS) i pismo preporuke. Pored toga moj utisak da uslov za prijem na program ima diverzitet studenata kao i ostale stavke u CV-u pretežno radno iskustvo. Teško mi je da procenjujem kako se rangiraju uslovi, li prednost je toga što možete da kontaktirate koordinatora programa i raspitate se o uslovima preko kontakta koji se nalaze na sledećem link-u.

Program je organizovan tako da postoje obavezni predmetni i izborni predmeti. Obavezni predmeti su miks predmeta iz oblasti IT prava i IP prava. Izbornim predmetima se opredeljujete da li želite više da se bavite IT pravom ili IP pravom ili pak medijskim pravom, krivičnim pravom na internetu, ugovorima na internetu ili pravnim pisanjem na engleskom. U prvom semesetru imate tzv. long paper što je istraživački rad na temu IT ili IP prava. Dobijete spisak tema od kojih birate tri teme i jedna vam bude dodeljena. Long paper nosi najviše poena, 6 ukupno, dok većina ispita nosi od 3 do 4.

Većina ispita je organizovana tako da su open book, što znači da ćete na ispitu biti u mogućnosti da koristite svu literaturu i propise koje ste dobili tokom predavanja uz jedino ograničenje zabrane pristupa internetu. Svi su elektronski i najčešće su sastavljeni iz dva dela. Prvi deo je primena propisa, gde možete da koristite propise iz oblasti koja se obrađuje na predmetu, a drugi deo je case study. Drugi deo je veoma intresantan i najizazovniji deo. Primera radi, kod GDPR ispita treba da napišete ugovor između pravnih lica koja obrađuju podatke o ličnosti shodno GDPR-u.

Svaki ispit vrednuje i učešće na predavanjima, pošto je većina časova organizovana kao blok nastava odnosno 3-4 dana po ceo dan. Ukoliko aktivno učestvujete u predavanjima to će vam doneti veću ocenu na ispitu, jer na kraju i početku, za razliku od studija prava u Srbiji, vaš način razmišljanja i rešavanja problema je najbitniji.

Kako nastavu drže skoro isključivo advokati koji imaju doktorate i iz tehničkih i iz pravnih nauka možete odlično da pokupite know-how ako se pripremate za predavanja. Neki ispiti se polažu i kao seminarski rad. Primera radi, pravo intelektualne svojine Sjedinjenih američkih država se polaže tako što se radi istraživanje u grupi i nakon toga se „zamišljenom klijentu“ daje pravno mišljenje ili se popunjava prijava za registraciju patenta. Svaki član ili članica grupe ima svoj deo koji istražuje i prezentuje tako da se vrednuje i pojedinačni i grupni doprinos.

Na kraju imajte u vidu da je ovo program Lajbnic univerziteta u Hanoveru ali da se drugim semestar uvek sluša na nekom drugom partnerskom univerzitetu koji se nalaze od Japana do Velike Britanije, preko Norveške, Grčke i Austrije do Španije. Više o tome možete naći ovde.

Metodološki pristup koji program zahteva ja najveći izazov

Ukoliko ste završili pravni fakultet Univerziteta u Beogradu neće vam biti teško da savladate zahteve programa. Metodološki pristup je drugačiji, tema je vrlo aktuelna i morate da razmišljate kreativno. Na žalost to se neretko pokazuje kao izazov kod dosta koleginica i kolega. Dakle, nije teže od osnovnih studija u Srbiji.

Studiranje na engleskom je kao i pričanje na engleskom. Morate da radite na tome i razvijate novi karakter, kako lični tako i profesionalni. Ukoliko ne radite na engleskom nećete pasti ispite, ali može se desiti da nećete biti u stanju da artikulišete znanje koje ste stekli. Ako upišete ovaj master preporučujem da uzmete predmet Legal Academic Writing što je engleski za pravnike. Radite na vokabularu, izvlačite reči i izraze koji su pravna terminologija evropske komisije i EU generalno. Vežbajte fraze i izraze, jer svi znamo da je naša terminologija bitna i da je to ono što većini ljudi stvara utisak da mi pričamo neki drugi jezik, jer ga i pričamo, te učite taj drugi engleski koji možda ne znate.

Moje iskustvo sa tutorima, asistetnima i profesorima u Nemačkoj su kao sa nemačkom birokratijom. Iznenađujući autistični i spori nekada. Da, to je veliki šok za mene. U nekim aspektima gore nego u Srbiji. Naoružajte se strpljenjem i da bi bio siguran da ste me razumeli bitno je da se pripremite pre nego što odete na sve birokratke izazove. Dakle priprema, priprema i priprema.

Saradnja sa osoboljem univerziteta tek nešto bolja nego u Srbiji

Poređenje studija prava u Srbiji i Nemačkoj iz moje perspektive nije preterano zahvalno posebno ako imamo u vidu drukčije kriterijume na osnovnim studijama i master studijama prava bilo gde u Evropi. Dakle osnovne studije su dosta zahtevnije i na Univerzitetu u Beogradu neretko preko mere naporne. Master studije u Nemačkoj stoga bile nadogradnja na osnovu koju sam imao.

Saradnja sa profesorima i osobljem na Lajnbic univerzitetu je vrlo neujednačena. Imam iskustva sa profesorima koji mi nikada nisu odgovarali na email, ili da su lično shvatili kritiku, ali i do toga da su bili veoma spremni da pomognu. Sve u svemu mogao bih da je ocenim kao nešto malo bolju nego na Univerzitetu u Beogradu. Studenti prava se na žalost u nekom momentu naviknu na taj sveopšti nedostatak pedagoškog doprina studiranju, što je manje više slučaj bio i kod mene u Nemačkoj. To što profesori u Srbiji rade jer su umorni od posla, a u Nemačkoj jer imaju previše drugog posla, za mene nema neki posebni značaj niti je opravdanje.

U Hanoveru je znanje nemačkog veoma bitno

Oblast koju ja izučavam na masteru je vrlo aktuelna i pionirska te sam većinu literature nalazio online. U biblioteci sam imao skroman izbor literature na engleskom, za nemački je bila drugačija priča. Jednom mi se desilo da troje ljudi koji rade u biblioteci nisu znali engleski te su mi odgovarali na nemačkom. Na fakultetu može eventualno da se nađe posao ako pričate nemački, ali sam primetio da tu imaju veće šanse studenti koju su bili i na osnovnim studijama na univerzitetu. Infrastruktura na Lajbnicu je kao i nemačka infrastruktura. Generalno, dosta dobra, ali ne baš lako dostupna. Kampusi su sjajni, ali lista čekanja za mesto u domu je duža od godinu dana. Nemci su neretko nesvesni da internacionalni program uključuje studente i van EU, te su u šoku kad čuju da neko ne može da planira nešto dve godine unapred jer ne zna kako će proći sa vizom, stipendijom ili poslom. Dakle sve je moguće ali najbolje ako može da bude na nemačkom, jer Hanover je je l’ mesto gde se hochdeutsch (najčistiji nemački prim. out) i kraljevska dinastija Hanovera rodila tek bi bilo dobro da se držimo toga.

strahinja_mavrenski_studentsi_dom_hanover
Studentski dom u Hanoveru. Izvor: lična arhiva autora

Postoje mogućnosti za posao u Nemačkoj sa ovom diplomom

Što se tiče perspektive rada sa ovom master diplomom ja mogu da pričam iz perspektive kolega iz prethodnih generacija i oglasa za posao. Dakle moguće ja naći posao, mislim da postoji najbolja šansa da se nađe posao u oblastim IT sektora koji primenjuje GDPR. DPO’s odnosno data protection officer je radno mesto za koje se lako može konkurisati sa ovim fakultetom. Mislim da je izazov naći posao kada se priča samo engleski. Nije isključeno jer sam čak i viđao oglase koji zahtevaju samo engleski, ali ako želite da radite kao pravnik u nemačkoj, a ne samo „DPO“ onda je nemački obavezan. Studentski poslovi opet zahtevaju znanje nemačkog. Ljudi se opredeljuju za različite puteve posle mastera, neki se vraćaju kući neki pokušavaju pošto poto da dobiju posao u Nemačkoj. Kako to opredeljuje svačiji motiv i mogućnosti teško je zaključiti šta je uzrok takvih odluka, master ili lični motivi, sve u svemu viđao sam svakave profesionalne varijacije.

Par reči o birokratiji

Sa Nemačkom birokratijom treba biti strpljiv i pripremljen. Neću ponavljati stvari koje su ranije napisane na ovom blogu, a tiču se zakazivanja termina i čekanja termina za vizu, kao i čekanje odobrenja vize.

Istaćiću samo spefičnosti mog slučaja obzirom da sam ja vizu tražio samo na 6 meseci pošto mi je drugi semestar van Nemačke. Dakle možete da tražite vizu na godinu dana i da imate na računu sa ograničenim pravom raspolaganja 8 hiljada evra (napomena: ova suma se menja vremenom) i dobićete je.

Ja sam s druge strane tražio vizu na 6 meseci jer mi je tačno toliko trebala, pa čak i manje, i uplatio sam manje para i dobio sam je. Termin se čeka kao što znate od 6 do 12 nedelja. Posle predaje zahteva, dokumenta se šalju u imigracionu kancelariju u mestu gde se nalazi fakultet, u ovom slučaju u Hanover. Poznato je da je Donja Saksonija srednje užasna po brzini kada se uzme prosek cele Nemačke. Dakle, čeka se odobrenje vize od 4 do 6 nedelja u proseku. Ako zaboravite neki papir, što je vaša greška, onda možete vizu da čekate i do godinu dana, nekada i više godina ili zauvek, ali to je već vaša greška. Ovde pišem pod uslovom da je zahtev za vizu uredan i da sadrži sve podatke i dokumentaciju koja ja navedena.

Kada dobijete vizu odahnete, a zapravo biste trebali da udahnete duboko jer birokratska noćna mora tek počinje. Imajte u vidu da je ovo pričam iz perspektive nekoga ko je radio kao advokat pre toga. Dakle, ja sam navikao na mnogo papira, gužve, birokratiju i sve ono što proslavljena srpska birokratija nosi i i dalje sam bio neprijatno iznenađen nepotrebnom složenošću nemačke birokratije. To vam je deo šarmantnog iskustva sa studiranja iz inostranstva koji će vas nekada navesti da budete nostalgični, ali glavu gore! Gori od vas su to rešavali pa ćete i vi!

Konačno poslednja specifičnost. Pošto sam ja otisao na studije posle navršene 30. godine, državno zdravstevno osiguranje nije baš najpristupačnije. Zbog toga sam se odlučio za privatno zdravstevno osiguranje. Izabrao sam Fintibinog partnera. Pošto je blog Nemački kutak uspeo da ostvari partnerstvo sa Fintibom, možete ostvariti neke popuste. Za to najbolje da se javite diretkno u grupi za ex yu studente u Nemačkoj.

Da slikovito završim, u Hanoveru ne može prepaid kartica da se izvadi bez registracije adrese i to traje do dva dana, rekao sam prepaid kartica! Otvaranje tekućeg računa u banci traje od nedelju do 8 nedelja. Dakle te stvari su nezamislive bile za mene, jer sam prepaid karticu kupovo na trafici, a bankovne račune u Srbiji otvarao jer mi se nekada sviđao dizajn kartice ili sam hteo da vidim kako radi neka kartica. U Nemačkoj je sve to preterano i nepotrebno složena procedura i sve ide preko pisama i pošte. Za neke stvari kao da za internet nisu čuli. Takođe, „a gde je pečat“ u Nemačkoj dobija jedan sasvim novi i čak perverzni značaj, što je takođe potpuno nerazumljivo. Ali avaj krećete putem zemlje vaših gastarbajerskih predaka te ne zaboravite da su mnogi lagali, pripremite se za nemoguće i nemojte lagati svoje okruženje da je sve mnogo bolje, jer nije 🙂

P.S. Niko vam ništa neće reći i podrazumeva se da sve znate.

Na kraju želeo bih da se podsetim nekoliko najbitnijih stvari. Prvo, ovo je super program ako želite da studirate u Nemačkoj prava na engleskom jeziku. Drugo, ovo je sjajna prilika za pravnike čija je oblast interesovanja intelektualna svojina. Treće, ovo ja jedinstvena prilika za pravnike koji vole da razmišljaju out of the box, koji su pasionirani ljubitelji tehnologije i koji planiraju u budućnosti da mire potrebe razvoja tržište tehnologija sa potrebom za regulisanjem istog. Za sve koji žele da znaju više ili da idu u pojedinosti u vezi sa temama koje su obrađene u ovom tekstu tu su komentari ili svi moji kontakti koje možete naći u delu koji se odnosi na autora ovog teksta.

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

5 Responses

  1. Svaka čast na tekstu. Završavam Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i IT pravo me je oduvek zanimalo. Nažalost, kod nas na fakultetu, a i u praksi, IT pravo je slabo zastupljeno. Baš mi je drago kada vidim jedan ovakav tekst koji me ohrabruje da na nekom drugom mestu ostvarim svoje snove u ovoj oblasti.

  2. “Jedina olakšavajuća okolnost vam je što je pravni sistem u Srbiji i Nemačkoj, ma koliko to apsurdno zvučalo, dosta sličan, tako da ćete moći lakše da se snađete u nemačkim pravnim instututima jednom kada zapamtite da na nemačkom npr. reč tužba verovatno ima 48 slova.” – haha carski 🙂

    Super tekst!

    1. Pa ko pozna dobro pravnu materiju i ko je bio savestan student prava u Srbiji, jako dobro zna da smo se mi još od vremena posle Prvog Srpskog Ustanka okretali ka nemačkom pravnom sistemu i od nemačkog pravnog sistema i nemačkih pravnika prepisivali. Naravno, i od austrijskih. Naši poznati pravnici su još pre više od jednog veka studirali prava u Beču, Hanoveru i drugde širom Nemačke i Austrougarske. Uostalom, recimo, Austrijski izvršni zakonik je u FNRJ važio do početka 50tih (posebnim pravnim aktom po završetku rata je ustanovljeno važenje austrijskog zakonika!!!!!), jer FNRJ nije imala svoj, niti je mogla u poratnom periodu organizovati pisanje izvršnog zakona, izglasavanje i sl. Austrougarski zakon o zemljišnim knjigama je imao sličnu sudbinu u poratnoj Jugoslaviji., doslovno je prepisan! Dakle, uz dobro znanje nemačkog, a posebno pravne terminologije na nemačkom, nema apsoluno nikakvih prepreka za pravnika iz Srbije da može raditi kao pravnik u Nemačkoj. Mislim, što se tiče primene pravnog znanja. O nostrifikaciji i ostalom ne govorim..e sada, ako je kolega Strahinja studirao pravo u USA onda je uglavnom proučavao anglosaksonski sistem prava, a ne ovaj tzv.kontinentalni koji je baziran na osnovama rimskog prava..svakako, jako koristan tekst za pravnike..

      1. Da li to onda znaci da nam je neuporedivo lakse da nostrifikujemo diplomu pravnog fakulteta ako smo zavrsili neki master program u Nemackoj? I da li moramo sve godine da nostrifikujemo ili je dovoljno samo odredjene ispite koji se poprilicno razlikuju po sadrzini od nasih?

  3. Svaka čast na podeljenom iskustvu. Odlični internet stranica, nastavite tako.

    P.S.

    Možete li nešto više napisati o priznavanju diploma Pravnog fakulteta iz Republike Srbije u Nemačkoj.

    Pozdrav.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?