Iskustvo sa Erasmus plus stipendije – Master teza iz elektrotehnike u Hajdelbergu

U ovom tekstu naučićete kako se dolazi do Erasmus+ stipendije za pisanje master teze u inostranstvu, zašto stipendisti mogu dobiti vizu za manje od 10 dana, kako do besplatnog zdravstenog osiguranja, kako izgleda jedan od najlepših univerzitetskih kampusa i kako je živeti u jednom, po mom skromnom mišljenju, najlepših gradova u Nemačkoj u multikulturalnom okruženju i kako je bilo moguće ukombinovati najbitniji završni naučni rad i putovanja.

Slatke mutke pri odabiru gde otići – na kraju SRH Heidelberg

Kao student master studija Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, smera za Računarstvo i automatiku, gajio sam nekoliko godina želju za akademskom mobilnošću. Da vidim kako je to živeti i studirati u inostranstvu i time steći ogromno životno iskustvo. Pošto moj matični univerzitet ima saradnju sa mnogobrojnim evropskim univerziteta, postoji dosta ponuda za mobilnost. Oblast elektrotehnike i računarskih nauka je generalno u ekspanziji, te postoji mnoštvo mogućnosti koje nude ovakve programe pa je odluka gde ići je bila deo „slatkih muka”.

• Pridruži se Fejsbuk grupi za ex-Yu studente u Nemačkoj

S obzirom na iskustva društva sa mog fakulteta koje je ranije bilo u Hajdelbergu i informacija da je atmosfera na SRH univerzitetu lepa, a kako sam od ranije bio informisan da je Hajdelberg poznat i čuven u akademskoj zajednici kao univerzitetski grad, odluka oko izbora je tim pre bila lakša. Takođe, znamenitosti i lepote grada i regije koje sam pronašao na internetu, samo su potvrdile moju odluku izbora SRH Hochschule Heidelberg [SRH Hoh-šule Hajdelberg]. Ostale želje bile su uglavnom vezane  za univerzitete u Španiji i Italiji, a kako sam bio u ovim državama više puta, oduka je pala na Nemačku.

Iako je reč o privatnom univerzitetu, lepa saradnja moje katedre sa njima i lepe stvari koje sam čuo o njima ublažile su zebnju od čuvene priče „privatni vs državni” fakultet. Reč je o velikom univerzitetu, koji pokriva dosta oblasti pored elektrotehnike poput arhitekture, menadžmenta, ekonomije, fizioterapije, i drugih.

• Razlika između Hochschule, Universität i Dual Hochschule
• Kako izgledaju bachelor i master studije u Nemačkoj

Formalni uslovi za razmenu za tezu bili su da imam završene bachelor studije i da sam u roku završavao obaveze na svom univerzitetu gde sam i slušao master studije. Praktično, položio sam sve predmete u Srbiji pre nego što sam otišao u Nemačku na izradu master teze.

📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.

Eramsus finansira studentske razmene unutar Evrope

Erasmus plus je organizacija pod pokroviteljstvom EU koja finansira studentske razmena među evropskim univerzitetima, a u nekim slučajevima i van Evrope. Trajanje i vrsta razmene je različita u zavisnosti od tipa studija kao na primer pisanje master rada na 6 meseci što sam ja radio. U mom slučaju visina stipendije je iznosila 850 € mesečnom nivou, i manje-više ova cifra je otprilike ovolika i jednaka ma gde god išli na razmenu preko Erasmusa. Za više informacija o Erasmusu i to gde sve možete otići možete videti na ovde, ali bih savetovao da obratiti pažnju i sa kojim univerzitetom vaš fakultet ima saradnju.

Priprema same dokumentacije za Erasmus+ koja je bila propisana od strane gostujućeg univerziteta je proces koji mi je oduzeo najviše vremena, iako ni to nije trajalo duže od desetak dana. Razlog su administrativne stvari na mom matičnom fakultetu gde predate danas jedan papir, pa vam kažu dođite po potpisan papir za dva-tri dana. Manje-više, poučen i gledajući druge konkurse univerziteta u Novom Sadu za razmenu znao sam koja sve dokumentacija će mi trebati, par papira gore-dole. Dakle, kada je izašao konkurs, poslao sam svu dokumentaciju službi za međunarodnu saradnju Fakulteta tehničkih nauka i čekao odgovor iz Nemačke, jer su oni ti koji odlučuju koga će primiti. Posle nekih desetak dana, stigao je odgovor iz Nemačke i među studentima koji su bili prihvaćeni nalazilo se i moje ime.

Bez termina za predaju zahteva za vizu za stipendiste

Postupak predaje zahteva za vizu i viziranja je za mene bilo „pozitivno iznenađenje”. Podneo sam zahtev za termin za predaju zahteva vize za studije odnosno Beantragung eines Visums zum Studium.  Dobio sam vizu za razmenu studenata te mi je na samoj vizi pisalo Austauschstudent [aus-tauš-študent] odnosno student na razmeni. Vizu sam dobio na šest meseci jer toliko traje sama razmena.

Kada god želite da saznate nešto, trudite se da dolazite do proverenih i pre svega tačnih informacija. Meni su tekstovi na Nemačkom kutku puno pomogli pri pripremi dolaska i samom dolasku. Ipak, niko vam ne može dati relevantnije informacije o vizi i nigde ih ne možete pronaći u pravoj formi bolje nego na adresi koja je u ovom slučaju najrelevantnija za tako nešto – sam sajt ambasade savezne republike Nemačke.

• Nemačka studentska viza
• Iskustvo vađenja studentske vize u Beogradu za fakultet u Nemačkoj

Za razliku od sajtova drugih ambasada, stranica ambasade u Beogradu je jako dobro uređna sa preciznim i konkretnim informacijama i uputstvima. Jedino što je vaše je da budete malo tehnološki pismeni (što verujem da je slučaj sa mladim ljudima) i na sajtu ambasade pronalazite sigurno informacije koje vas zanimaju, vrstu vize i dokumentaciju koja vam je neophodna. Za čitavu dokumentaciju, ukoliko ste primljeni na univerzitet u Nemačkoj i imate poziv tog univerziteta, neće vam trebati više od dan-dva. Naravno, pod uslovom da ste pedantni što se tiče papira, i da pažljivo pročitate šta se od vas traži.

• Iskustvo dobijanja DAAD stipendije za diplomirane studente svih naučnih disciplina

Nije potrebno da se zakazuje termin za predaju zahteva za vizu ukoliko ste dobitnik neke od evropskih ili nemačkih stipendija. Dobitnici tih stipendija, mogli su da predaju dokumentaciju svakog dana od ponedeljka do četvrtka u periodu između 11:00-12:00h kako je bilo i napisano na sajtu ambasade. Nisam morao da dokazujem finansije uplaćivanjem novca na račun sa ograničenim pravom raspolaganja jer sam imao potvrdu da ću biti finansiran od strane Erasmusa.

• Račun sa ograničenim pravom raspolaganja – Sperrkonto

Besplatno ograničeno zdravstveno osiguranje na osnovu međunarodnog sporazuma

Za zdravstveno osiguranja pozvao sam se na međunarodni sporazum koji naša država ima sa Saveznom Republikom Nemačkom. Prema sporazumu,  svi naši studenti su tamo osigurani. Tu potvrdu osiguranja možete dobiti u dvojezičnoj formi (u ovom slučaju nemačko-srpskoj), a adresa za to je republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u Srbiji u gradu iz koga dolazite u vašoj opštini. Ovakav sporazum ima i Bosna i Herzegovina, te se kolege i koleginice iz BiH isto mogu pozvati na njega.

Osiguranje sam tražio sam na 6 meseci, s obzirom da je to bio period koji sam trebao tamo da provedem. Naravno, morate biti osigurani u našoj zemlji da bi mogli da budete ovako osigurani i u inostranstvu. Od izabranog lekara u Srbiji vadite potvrdu da ste zdravi i onda to predajete. Potvrda se čeka ne duže od 2-3 dana.

Osiguranje važi maksimalno  6 meseci, a može se produžiti u Srbiji na još sledećih 6 meseci. Kada dođete u Nemačku, pored toga što morate imati dokaz o prebivalištu i vizu, sa ovom potvrdom idete u bilo koje državno zdravstveno osiguranje da vam na osnovu te potvrde koju imate iz Srbije da nemačku potvrdu da imate osiguranje. SRH je recimo sarađivao sa AOK zdravstveno osiguravajućom kućom pa sam ja tu ovaj deo regulisao. Na listi tog papira imate šta sve osiguranje obuhvata (prehlade, virus, hitne slučajeve, itd…). Recimo nije uključen zubar. Sem ove stavke, nije mi poznato da ovo osiguranje nema nekih velikih nedostataka. Najveća prednost je što nećete platiti ništa za njega. Jedino što morate imati je validan dokaz da vam ovo osiguranje treba kao npr. poziv univerziteta.

• Prvi korak u Nemačkoj: prijava prebivališta

Ovakvu vrstu ugovora o zdravstvenom osiguranju naša zemlja ima sa 20-tak zemalja u inostranstvu i taj spisak zemalja možete pronaći na sajtu ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije kao i na sajtu republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Za manje od 10 radnih dana do vize

Otišao u ponedeljak u ambasadu sa papirima koje sam prethodno popunio kod kuće, a same formulare pronalazite na sajtu ambasade za vizu  za koju aplicirate. Predao svu dokumentaciju na šalteru kod službenice. Razgovor je bio na srpskom jeziku, trajao je nekih 5-10 minuta i nije bio nimalo stresan i strašan. Tema razgovora je bila zbog čega apliciram za vizu.

Već nakon 3 dana, zvali su me iz ambasade telefonom da mi je viza odobrena i da mogu doći po pasoš sledeće nedelje u datom terminu. Pošto sam aplicirao za vizu na 6 meseci,  to sam i dobio. Generalno, moj neki utisak je da se sve može rešiti zaista brzo ukoliko obe strane budu ažurne. Vi, sa pedantnom i potpunom dokumentacijom koju ćete spremiti, i oni koji u ovakvim slučajevima zaista brzo reaguju. Takođe, znam za slične slučajeve kao što je moj. Da, moguće je dobiti vizu vrlo lako i brzo!

🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!

🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →

Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!

Master teza – internacionalno istraživanje u saradnji sa Fiatom

Program vezano za završne radove od strane Erasmusa je zamišljen tako da imate 2 mentora/supervizora na master tezi. Jednog sa matičnog univerziteta, a jednog na gostujućem. Dakle, imao sam jednog mentora u Srbiji i jednog u Nemačkoj.

S obzirom da sam već imao u glavi šta zelim da radim za master rad i dobar odnos sa profesorkom koju sam izabrao za mentora, temu za master rad sam uzeo još u Srbiji. Sa Nemcima sam najpre morao da sredim da broj ESPB bodova bude ujednačen tj. da master teza na mom fakultetu i na gostujućem bude ujednačena. To je bila administrativna stvar, i srećom nije bilo problema.

Naziv rada je glasio „Identification and control of CNG (Compressed Natural Gas) system described by irrational transfer function.”  Dakle, tema je bila vezana za automobilsku industriju. Preciznije, o ubrizgavanju fluida kod jednog novog inovativnog sistema koji koristi prirodni komprimovani gas kao pogonsko gorivo za vozila.

Kako je katedra sa koje dolazim godinama u saradnji sa profesorima sa Politehničkog univerziteta u Bariju iz Italije, podatke koje sam dobijao za obradu i na kojima sam radio bili su iz FIAT-ovog istraživačkog centra na jugu Italije.

Jedini izazov u svemu tome je bilo da Nemci prihvate da budu supervizori meni na toj temi! Ukratko smo u dogovoru sa mentorom izneli ideju preko email-ova o  čemu bi se tu radilo. Na moju sreću, dopala im se ideja i to se i dogodilo.

Erasmus ugovor o stipendiranju sam potpisao sa gostujućim univerzitetom na 6 meseci kada sam stigao. Čak sam dobio i kancelariju na fakultetu.  Samo osoblje i administracija su bili prijatni i nisam imao nekih prevelikih zamerki. Nijedna birokratija i administracija na svetu nije savršena, pa tako ni nemačka, i to prihvatite kao činjenicu.

Nijedna birokratija i administracija na svetu nije savršena, pa tako ni nemačka, i to prihvatite kao činjenicu.

Meni olakšavajuća okolnost, bila je ta što, sem nekih formalnih i administrativnih sitnica, nisam imao nekih velikih obaveza prema univerzitetu poput predavanja, vežbi i sličnog. Zavisio sam praktično od sebe, svog rada, ali i dobre organizacije vremena. Imao sam svoju tezu, i supervizore sa kojima sam komunicirao uglavnom kada naiđem na neki problem. Viđanje je bilo na mentorskom nivou, a jezik komunikacije engleski. Sa mentorkom iz Srbije, to je bilo preko Skajpa ili mail-a.

Za tezu sam imao 6 meseci, a trebalo je predati tezu u tom vremenskom roku. Odbrana teze je pred tročlanom komisijom i ona nije ništa strašna s obzirom da je komisija morala pre toga da utvrdi da ste sve prethodne zadatke uspešno obavili i rešili kako bi mogli da dođete do same odbrane teze.

Fantastičan kampus univerziteta i ugodan studentski život

Biblioteka koju SRH poseduje je zaista impresivna, zajedno je sa delom gde je i čitaonica. Otvorena je 24/7 za studente SRH koji imaju svoju studentsku karticu dok je otvorena za sve ostale tokom radnog vremena kada osoblje u njoj radi. Što znači da studenti sa karticom imaju pristup biblioteci i čitaonicama non-stop. Znači tokom praznika u 03:00h, želite u čitaonicu/biblioteku, nikakav problem! Takođe, postoje i prostorije koje su zvučno izolovane i koje služe za rad u grupi.

Pored ovih, nazovimo ih akadeskih pogodnosti, za mene lično, bile su takođe bitne neke druge stvari. U sklopu SRH kampusa, nalazio se je i njihov sportski kompleks. Tereni za košarku, fudbal, zatvorene sale, zatvoren bazen, teretana, sauna, za mene su bili „najslađe mesto u studentskom raju”, s obzirom da sam zaista imao dosta slobodnog vremena. Nekada mi nije bilo teško da odem i po 2 puta dnevno na plivanje, čak i u zimskom periodu.

Okružen studentima i u studentskom kampusu, studentski život nije mogao biti loš. Žurke i izlasci bili su uobičajena stvar. S obzirom da je Hajdelberg studentski grad, to je bilo u neku ruku i očekivano. Struktura studenata je bila raznolika i internacionalna. Bilo ljudi iz svih krajeva sveta. Od Amerike, Meksika, Čilea, preko svih evropskih zemalja, pa sve do Indije, Koreje i Kine. Ti studenti su bili što redovni studenti na osnovnim ili master studijama, što studenti koji su bili na nekoj vrsti razmene poput mene. Naravno, dobar deo studenata činili su i Nemci.

Nisam primetio „hladnoću Nemaca“

O životu u Nemačkoj imam zaista lepa iskustva. Jedna je stvar provesti desetak dana kao turista u Nemačkoj, a sasvim druga živeti i biti deo jednog takvog sistema. Temperament i kultura dva naroda su drugačiji, a ta selekcija i klasifikacija još od malih nogu, praktično od osnovne škole, itekako je vidljiva. Jako sam retko nailazio na svestrane mlade ljude. Tipa, neko ko je iz sfere prirodnih nauka, a da je u isto vreme i književno potkovan i načitan. Govorim o nekoj opštoj kulturi. To je možda zbog toga što svako od malih nogu gleda svoja posla i usmeren je na stranu za koju se odlučio. Naravno, ne mogu reći da nije individualna stvar svakog pojedinca kako, koliko i na koji način će raditi na sebi. Što se ostalih stvari tiče, okružen mladim ljudima iz ražličitih krajeva sveta, pa i Nemcima, nisam primetio onu vrstu stereotipa o „hladnoći Nemaca” makar kod mladih ljudi sa kojima sam najviše provodio vremena. Ali i iskreno govoreći, toplinu i ljubav očekujem od porodice, najbližih prijatelja i društva. Na šalteru, u banci ili recimo prodavnici, očekujem da je neko dovoljno učtiv i ljubazan prema meni, i ništa više.

Studenti imaju mogućnost da zarade

Tržište rada za studentske poslove u Hajdelbergu zaista nije malo. S obzirom da se radi o mestu u jednoj od najbogatijih pokrajina Nemačke. Govorim što o sezonskim poslovima, jer je Hajdelberg i turističko mesto, što o studentskim poslovima u struci koje nude mnogobrojne kompanije. Takođe, postoje poslovi za studente pri univerzitetu kao što su poslovi u International office-u koji je zadužen za odnose sa inostranim studentima univerziteta.

• Kako studenti u Nemačkoj tokom leta zarade preko 4.000 evra? Studentski poslovi

Lepa perspektiva i u Nemačkoj za diplomirane elektrotehničare

Perspektiva sa završenim masterom iz oblasti elektrotehnike i računarstva je kao i svuda u svetu pa tako i ovde lepa. Postoji mnogo korporacija i firmi koje su u potrazi za softverskim inženjerima različitih profila, tako da uz malo truda nije teško pronaći ono što vas zanima. Preduslov je samo da to želite. Većina ljudi koje sam ovde upoznao nakon studija gleda da nađe posao u nekoj kompaniji kojih zaista ima u okolini Štutgarta, Manhajma, Karlsruea i celom ovom regionu. Čak i stranci koji su uglavnom došli iz manje razvijenih zemalja pokušavaju da ostanu. Neretko im je plan da se odmah nakon završenog mastera ne vraćaju u zemlju odakle su došli. Uglavnom im je cilj da rade par godina u Nemačkoj i da se kao sa tim „nemačkim” radnim iskustvom vrate u Indiju, Kinu, itd…

Za mene lično, iako sam kao turista putovao po mnogim zemljama, ovo je bilo jedno ogromno životno iskustvo. Prilika da upoznam ljude iz čitavog sveta, različitu kulturu i načine razmišljanja. Ostvario sam mnogo kontakata koje i sada održavam i nadam se da će to biti slučaj i u budućnosti. Imao sam vremena za putovanja i obilazak drugih nemačkih gradova pa čak i okolnih država poput Francuske i Italije. Pritom, bilo je moguće isplanirati troškove tako da se finansijski uklope u stipendiju što je lepa vest za studente koji se finansiraju na ovakav način. Životno iskustvo i to koliko ćete obogatiti sebe na ovakav način vam niko ne može pružiti. Mogućnosti koje vam se pružaju tokom studentskih dana su jedinstvene i treba ih koristiti.

• Pridruži se Fejsbuk grupi za ex-Yu studente u Nemačkoj

Nemojte se bojati da upoznate sebe, kao ni svet oko vas. Ovakvom vrstom akademske mobilnosti upravo ćete to dobiti. Pored akademskih, steći ćete dosta drugih veština, a ovakvim programom to sigurno možete.

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja o životu u Hajdelbergu, studijama i programima razmene ovog tipa, slobodno se javite u komentarima. Nećete zažaliti ukoliko se odlučite za ovakvu vrstu akademske mobilnosti, budite uvereni u to.