nemacki-kutak-logo

Nemačka studentska viza

NK-61-Nemačka-studentska-viza

Iako su države Zapadnog Balkana u Šengen zoni, ukoliko želite studirati u Nemačkoj treba vam odgovarajuća studentska viza. Šengen zona dozvoljava turistički boravak od 90 boravišnih dana u 180 dana. Pošto studije traju duže, studentksa viza je neophodna. U ovom tekstu se bavimo dvema vrsta studentskih viza, potrebnim uslovima, savetima kako najbrže pripremiti traženu dokumentaciju, čestim poteškoćama i pitanjima sa kojima se studenti susreću i rešenjima za ove situacije.

Postoje dve studentske vize – Studienbewerbervisum & Visum zu Studienzwecken

Veoma je bitno da konkurišete za odgovarajuću vizu jer inače morate celo proceduru pokretati iz početka. Prva viza odnosno Studienbewerbervisum [Študien-beverber-vizum] je viza za konkurisanje za studije koja se izdaje na tri meseca uz eventualno produženje na šest meseci. Zvanično, za ovu vizu se konkuriše ukoliko još niste primljeni na studije ili ukoliko vam treba viza za ulazak u Nemačku da bi se upisali na fakultet. Nakon uspešnog upisa na fakultet podnosi se Visum zu Studienzwecken [Vizum cu študien-cveken] odnosno viza u studijske svrhe. Pošto su države Zapadnog Balkana članice Šengenskog sporazuma odnosno možete ući u Nemačku bez vize, u 99,9% slučajeva ova viza vam ne treba!

Ukoliko ste uspešno upisani na univerzitet odnosno dobili ste Immatrikulationsbescheinigung [Imatrikulacions-be-šajnigung] ili vorläufige Immatrikulationsbescheinigung [for-lojfige Imatrikulacions-be-šajnigung] odnosno privremenu potvrdu o upisu na univerzitet ili imate samo potvrdu da ste primljeni odnosno Zulassung [Cu-lasung], možete direktno konkurisati za Visum zu Studienzwecken. Dakle, možete aplicirati za izdavanje vize čak iako još uvek čekate odgovor od univerziteta da li ste upisani. Ambasada je spremna odobriti izdavanje studentske vize onima koji nemaju zvaničan status studenta, ali su dostavili potvrdu o prijavi za studije. Naravno, potvrda o prijemu na studije tzv. Zullasungsbescheid [Cu-lasungs-bešajd] je uvek prihvatljiva. Ova viza se takođe izdaje uglavnom na tri mesaca, mada neki su je dobijali i na godinu dana, sede meseci, četiri meseca i nešto između. Na osnovu čega se odlučuje ovo, do dan danas ostaje misterija za nas.

Postoje neki univerziteti koji traže da za zvaničan upis na kraju morate da dođete lično da se upišete (da države Zapadnog Balkana nisu u Šengen zoni, onda bi Vam za ovo trebala Studienbewerbervisum jer inače ne bi mogli ući u Nemačku, prim. out.), a postoje i univerziteti koji još traže da im pokažete pasoš sa vizom. Da li ovo univerzitet zahteva da im pokažete vizu, možete viditi na stranici istog. Ukoliko ne nađete ovu informaciju, slobodno kontaktirajte kancelariju za inostrane studente univerziteta odnosno international office. Ukoliko još nemate vizu, a za vizu vam je potreban upis na univerzitet, nalazite se u nezgodnoj situaciji. U ovom slučaju možete uraditi sledeće: Kontaktirajte na vreme univerzitet i obrazložite vašu situaciju (ne možete da dobijete vizu bez upisa na univerzitet, ne možete da se upišete bez vize) i zamolite ih da vam izdaju vorläufige Immatrikulationsbescheinigung [for-lojfige Imatrikulacions-be-šajnigung] odnosno privremenu potvrdu o upisu na univerzitet sa naznakom da ćete biti konačno primljeni kada dostaviti vizu.

Nakon ulaska u Nemačku treba da odete u kancelariju za strance tzv. Ausländerbehörde [Auslender-be-hoerde] i podneste zahtev za Aufenthaltstitel zu Studienzwecken [Auf-ent-halts-titel cu študien-cveken] često zvan i Aufenthaltserlaubnis zu Studienzwecken [Auf-ent-halts-erlaubnis cu študien-cveken] odnosno boravišnu dozvolu za studiranje. Pored dokumentacije koju ste već predavali za vizu za ulazak u Nemačku, treba da predate i potvrdu o prijavljenom boravku. Kako izvaditi prijavu boravka, možete pročitati ovde. Neki put vam mogu tražiti i da studentsku legimaciju, kopiju podstarskog ugovra i druge stvari, te je najbolje pogledati na stranici odgovarajuće kancelarije za strance koja dokumenta su neophodna.

U zavinosti od mesta, na termin za prijavu boravka i termin za predaju zahteva za boravišne dozvolu za studiranje može se čekati i više od 3 meseca. Zbog toga savetujemo da još iz domovine dva-tri meseca unapred zakažete termine u odgovarajućom kancelariji za strance i ustanovi za prijavu boravka i time izbegnete eventualne probleme. Ove termine možete zakazati online na stranicima datih ustanova. Primera radi, ukoliko vam studije počinju u oktobru, savetujemo da već krajem avgusta zakažete ova dva termina za kraj oktobra, početak novembra iako još uvek nista dobili vizu za studiranje.

Dakle, cela procedura se sastoji iz dva koraka. Prvi, konkurisanje za Visum zu Studienzwecken u pravno-konzularnom odeljenju ambasade ili u konzulatu u domovini na osnovu čega možete legalno neturistički ući u Nemačku. Ukoliko već niste u Nemačkoj na osnovu neke druge neturističke vize kao npr. vize za učenje jezika ili au-pair onda je ovaj korak neizbežan! Drugi korak se odvija u Nemačkoj jer tada predajete zahtev za Aufenthaltserlaubnis zu Studienzwecken [Auf-ent-halts-erlaubnis cu študien-cveken] odnosno prebacujete se sa ulazne vize na boravišnu dozvolu za studiranje.

Zakazivanje termina u ambasadi – krenite na vreme

Za studentsku vizu se konkuriše direktno putem internet stranice Ambasade SR Nemačke u Beogradu. Prepostavljam da studenti iz Crnge Gore, Makedonije i BiH konkurišu u ambasadi u Podgorici odnosno Skoplju i Sarajevu. Prvo, potrebno je zakazati termin u konzularnom odeljenju ambasade što se radi preko stranice ambasade. Studenti iz Srbije to mogu uraditi na sledećem linku. Vrlo je važno obratiti pažnju na tip vize za koju aplicirate, gde studentska spada u stručno obrazovanje i usavršavanje (Aus-Fortbildung). Kasnije će se pojaviti formular koji treba ispuniti podacima iz pasoša, a nakon izvršene registracije u roku od pola sata ćete dobiti prvi imejl sa potvrdom o izvršenoj registraciji koji će sadržati i jedinstveni registracioni broj, pod kojim ste zavedeni u sistem.

Imajte na umu da vreme čekanja od registracije do dobijanja termina može trajati duže usled velikog broja zainteresovanih. Takođe, vreme čekanja zavisi od meseca u kome se prijavljujete. Ex-yu studenti u Nemačkoj su javili da su čekali od pet nedelja pa do pet ipo meseci na termin! Dakle, savetujemo da se za termin prijavite bar dva meseca unapred. Postoji jedan izuzetak gde se odstupa od ovog pravila, a to je kod nosioca svih stipendija koji su pod pokroviteljstvom SR Nemačke. Nije vam potreban termin ukoliko ste stipendista DAAD-a, Erasmus-a ili nekog drugog nemačkog/EU stipendijskog programa. Ukoliko ste srećni dobitnik pre odlaska u ambasadu kontaktirajte lokalnu kancelariju DAAD-a u gde ćete dobiti dalje instrukcije.

Pošto se na termin može čekati i nekoliko meseci, postoje studenti kod kojih se situacija zakomplikovala tako da su im studije počela pre nego što su dobili termin za vizu u ambasadi. Pošto su države Zapadnog Balkana u Šengenu, ovi studenti su otišli turistički i posećivali predavanja dok nisu dobili zakazan termin. Problematičnost u ovom slučaju je da ne možete prijaviti prebivalište bez vize.

Kada napokon budete dobili imejl sa preciznim datumom i vremenom za predaju dokumenta za vizu, proverite tačnost svojih podataka još jednom i potvrdite dolazak klikom na link koji ćete dobiti u imejlu. Ukoliko vam termin ne odgovara, potrebno je obavestiti ambasadu i ponoviti celokupnu proceduru.

Razgovor u ambasadi i predaja dokumentacije za vizu

Kada dođe i taj dan za predaju dokumenata i razgovor u ambasadi, ne zaboravite da ponesete sa sobom potvrdu o terminu! Tokom termina razgovaraćete sa lokalnom službenicom na maternjem jeziku, koja će imati par pitanja za vas. Ta pitanja će biti u glavnom tehnička poput u kom gradu želite da studirate, koji univerzitet i smer, koja je kontakt osoba na fakultetu i slično (kontakt osoba je international office univerziteta, prim. out). Nakon toga će uslediti provera celokupne papirologije odnosno da li imate sve potrebne papire i ukoliko je to slučaj, vaši dokumentacija se prosleđuje kancelariji za strance tj. Ausländerbehörde odgovornoj za mesto u kome ćete studirati. Dakle, sve što trebate u ovom danu da uradite jeste da imate kompletnu dokumentaciju i dođete u zakazano vreme, ostalo će doći na svoje. Izuzetak ovog pravila je da dokaz o zdravstvenom osiguranju koje možete predati na terminu kada budete išli da podignete vizu. Više o zdravstvenom osiguranju nešto kasnije u tekstu.

Čekanje na odgovor ambasade

Nakon što se predali svu dokumentaciju ostaje vam da budete strpljivi i da čekata na odgovor. Kažemo strpljivi jer odgovor ambasade može potrajiti i duže od 5 nedelja. Par studenata nam je javilo i da je čekalo duže od 11 nedelja na odgovor. Kada napokon budete dobili imejl koji vam potvrđuje da je vaša viza spremna, potrebno je da dođete u pravno konzularno odeljenje i ponesete svoj pasoš na viziranje. Proces viziranja traje par sati, tako da ćete dobiti pasoš zajedno sa vizom istog dana. Pre samog viziranja potrebno je i dostaviti gorepomenuto zdravstveno osiguranje ukoliko već niste. Što se tiče samog trajanja vize, kao što smo naveli ranije, ostaje misterija jer neki dobijaju na tri meseca, neki na sedam, neki na godinu dana, neki na nešto između ovoga.

Takođe postoje studenti kojima su počela predavanja pre odgovora ambasade. Pošto ambasada ne zadržava pasoš, možete turistički biti u Nemačkoj i posećivati predavanja dok čekate vizu. Kad im je ambasada javila da je viza gotova, otišlu su kući na par dana da pokupe vizu. Problematičnost ove situacije je što ne možete prijaviti prebivalište i što veoma kratkoročno morate kupiti kartu kući što može biti skupo. Ipak, jednu kartku kući godišnje možete povratiti kroz studentki povraćaj poreza.

Teoretski, ceo proces bi trebalo trajati tri meseca. Kada se prijavite na sajtu za termin trebalo bi da čekate oko mesec dana da dobijete termin koji je uglavnom za mesec dana. Od termina do gotove vize se onda čeka još mesec dana što sve zbira daje tri meseca. To je teorija, dok u praksi sve može trajati mnogo duže. Primera radi, kod našeg gost autora Bogdana Nikolića ceo proces je trajao oko sedam meseci.

Radi zaštite podataka, ne može se telefonskim putem dobiti odgovor o stanju obrade vašeg zahteva, a prve informacije o tome dokle se stiglo sa procesom možete upitati putem mejla tek nakon 9 nedelja od podnošenja zahteva. Studenti su nam javili da je veoma malo verovatnoća da ćete dobiti odgovor na vaš upit.

Balkanski kutak Ex-Yu dijaspora

Studentska viza uključuje ograničenu radnu dozvolu

Svi studenti koji dolaze iz grupe trećih zemalja, a u koju spadaju sve države Zapadnog Balkana, dobijaju vizu na osnovu zakona § 16 Abs. 3 AufenthG. Dakle, boravišna dozvola za studije koju dobijete nakon što se prebacite sa ulazne vize predstavlja ujedno u i radno dozvolu! Ipak, nosi manja prava rad nego prava koja uživaju nemački i drugi EU studenti. Manja prava su zapravo manji broj dozvoljenih radnih dana u godini. Sa ovom vizom dozvoljeno je raditi 120 kalendarskih dana u godini. Na likovima ispod možete videti kako legalno raditi duže od 120 dana, koje vrste studentskih poslova postoje i kolike su plate.

Većina studenata u Nemačkoj radi i u mogućnosti su sami sebe da izdržavaju. Nemački kutak ohrabruje sve da se ne boje i da konkurišu za studentske poslove jer posla ima na pretek. Bitno je samo znati da je u Nemačkoj drugačija poslovna klima i drugačija poslovna kultura, te je bitno konkurisati na posao po njihovim standardima inače otpisujete sebe u startu.

Potrebna dokumentacija za vizu

Ček lista potrebnih dokumenata koje morate posedovati u trenutku predaje zahteva možete pronaći u informatoru na stranici ambasade u odseku obrazovanje i usavršavanje, npr. na stranici ambasade u Beogradu. Obavezni ste svu papirologiju dostaviti u papirnom formatu i u dva iskopirana primeraka. Najbitnije tačke iz informatora su dokaz o finansijama i dokaz o zdravstevnom osiguranju. Pored ova dva dokaza, o kojima ćemo u malo više detalja nešto kasnije u tekstu, potrebni su još:

  • Pasoš sa svim stranicama koje sadrže pečate o graničnom prelazu
  • Ispunjen obrazac za podnošenje zahteva
  • Tri biometrijske fotografije
  • Plaćanje takse kod službenice na šalteru. Taksa je u Beogradu 2017. godina iznosila 75 € i plaćala se gotovinom u evrima.
  • CV na Nemačkom jeziku. Kako se piše CV po nemačkim standardima, možete pročitati ovde.
  • Motivaciono pismo na nemačkom. Kako se piše motivaciono pismo po nemačkim standardima možete pročitati ovde.
  • Maloletna lica treba da dostave i izvod iz matične knjige rođenih i prevod overen kod sudskog tumača Apostilskim pečatom.

Prilikom apliciranja za vizu, a i slanja potrebne dokumentacije na fakultet, neophodno je da sva dokumenta budu prevedena na nemački jezik. Neki univerziteti priznaju i prevode na engleski, ali pošto ambasada uvažave prevode isključivo na nemačkom, naš savet ne prevodite ništa na engleski osim ako se eksplicitno ne traži. Što se tiče slanja prijave za mesto na univerzitetu, većina zahteva da tražena dokumenta, osim toga što su prevedena, budu i overena od strane ambasade. U Beogradu, overu prevedenih originala možete uraditi bez terimna u prepodnevnim časovima svakog radnog dana u pravno-konzularnom odeljenju ambasade. Bitno je znati da ambasada ne uslovljava da dokumenta koja overavate sadrže i Apostilski pečat, već je dovoljno predočiti originale i prevode overene kod sudskog tumača. Olakšavajuća okolnost je da su studenti oslobođeni plaćanja takse koja u svim ostalim slučajevima iznosi 10 € po dokumentu.

Ukoliko idete na master studije, moguće je da će vam tražiti potvrdu o završenim studijama ili potvrdu do kada ćete diplomirati ukoliko imate još otvorenih ispita.  Da ne bi dolazi u neprijatnu situaciju naknadno donosite dokumentaciju, preporučujemo da odmah sa sobom ponesete ovu potvrdu.

Dokaz o finasijskim sredstvima – tri opcije postoje

Za studentsku vizu potrebno je dokazati finansijska sredstva kojim ćete se izdržavati tokom studiranja. Finansijska sredstva se dokazuju na jedan od tri načina: 1) Garantno pismo odnosno Verpflichtungserklärung [Fer-pflihtungs-erklerung] je garancija osobe sa prijaveljnim prebivalištem u Nemačkoj da će preuzeti sve vaše troškove poput stanarine, hrane i drugog. 2) Zvanično priznata stipendija koja pokriva vaše troškove poput DAAD stipendije. 3) Uplaćena odredjena finansijka sredstva u Nemačkoj banci na račun sa ograničenim pravom raspolaganja odnosno Sperrkonto [Šper-konto]. U svakodnevnom govoru ovaj račun se pogrešno naziva blokiran račun. Pogrešno jer je blokiran račun nešto drugo, ali je jednostavnije za izgovoriti od računa sa ograničenim pravom raspolaganja.

Račun sa ograničenim pravom raspolaganja tj. Sperrkonto je račun fizičkog lica na koji se uplaćuje određena suma novca od koje se svakog meseca može podići samo određen iznos. Primera radi, studentima stoji na raspolaganju 720 € od celokupne sume na računu. Napomena: ova svota novca se menja. Ukoliko ste uplatili više novca nego što je potrebno za vizu, onda smete i više novca koristiti mesečno. Svota novca koju treba da uplatiti za godinu dana je svota novca koju je Nemačka vlada procenila da je neophodna single osobi da preživi godinu dana u Nemačkoj tzv. egzistencijalni minimum odnosno Existenzminimum [Eksistenc-minimum] odnosno granica siromaštva. To je ista svota novca koja je neoporeziva. Dakle, Nemačka se osigurava da imate po nemačkim standardima dovoljno novca da se izdržavete odnosno osigurava se da nećete pasti na teret države i koristiti socijalne usluge države. Ta suma novca egzistencijalnog minimuma se menja pa je bitno proveriti na strani nemačke ambasada koja suma je trenutno aktuelna. Primera radi, 2017. godine za studentsku vizu bilo neophodno uplatiti 8.640 € dok je 2016. to bilo 7.908 €.

U informatoru ambasade navedena je Deutsche Bank kao primer gde otvoriti račun sa ograničenim pravom raspolaganja. Bitno je znati, da Deutsche Bank nije jedina opcija, šta više jedna je od najkomplikovanijih i najskupljih opcija i pritom može veoma dugo trajati. Na osnovu iskustva naših gost autora i drugih ex yu studenata u Nemačkoj, preporuka je da otvorite račun u Fintibi jer je brže, jednostavnije, nije neophodno znati nemački i na kraju jeftinije je od Deutsche Bank. Više o računu sa ograničenim pravom raspolaganja i o iskustvu vađenja vize sa Fintibom možete pročitati u tekstovima ispod:

Zdravstveno osiguranje – državno ili privatno

Zdravstveno osiguranje odnosno Krankenversicherung [Kranen-fer-ziherung] je obavezno za sve državljane zbog čega isto predstavlja uslov za studentsku vizu. Olakšavajuća okolnost je ta da prilikom apliciranja za dobijanje vize nije neophodno predočiti zdravstveno osiguranje, već možete dokaz doneti tek kada vam se viza odobri. Takođe, bitno je znati da osiguranje plaćete tek od meseca u kom treba da dođete u Nemačku. Primera radi, ukoliko vam studije počinju 10. novembra, tek od novembra plaćate osiguranje! U svakoj osiguravajućoj kući!

Možete se osigurati državno ili privatno. Koja je razlika između državnog i privatnog osiguranja zahteva par zasebnih tekstova. Najbitnije razlike za studente su da privatno osiguranje nosi veliki broj restrikcija. Prvo, zaključani ste u njemu i možete se prebaciti na državno tek par godina nakon što završite celokupne studije. Dakle, ako nakon osnovih studija rešite da upišete master, morate ostati privatno osigurani. Ukoliko nakon mastera odlučite studirati doktorske studije, takođe morate ostati privatno osigurani. Drugo, prvo treba da platite račun, pa onda da ga pošaljete osiguravajućoj kući i onda čekate da vam refundiraju troškove. Pritom, ne možete biti sigurni da li će refundirati pun iznos. Treće, ne stoje vam sve usluge na rasploganju odnosno privatno osiguranje ne pokriva sve što i državno. To je ujedno i razlog zašto je privatno osiguranje pristupačnije. Neki osnovni paket košta oko 35 € mesečno u različitim osigurajavućim kućama, pritom se usluga razlikuje od osiguravajuće kuće do kuće. Naravno, možete i sklopiti polisu osiguranja koja pokriva sve živo, ali shodno tome će i cena biti dosta viša.

Shodno tome, isplatljivije i sigurnije je državno zdravstveno osiguranje koje i mi preporučujemo. Totalno je svejedno u kojoj državnoj osiguravajuću (npr. DAK, AOK, TK, itd.) kući odnosno Krankenkasse [Kranken-kase] ćete sklopi polisu osiguranja jer je zakonski regulisano da za sve studente do 30 godina svuda bude ista cena i isti spektar usluga odnosno Leistungspaket [Lajstungs-paket]. Cena se danas, 2018. godine, kreće oko 92 € mesečno dok studenti sa decom plaćaju par evra manje. Zapravo, kreće oko 73 €, a ostatak predstavlja osiguranje o dugoročnoj zdravstenoj zaštiti koje su studenti takođe zakonski obavezni plaćati. Da bi cela stvar pojednostavila, zdravstvene osiguravajuće kuće ni ne spominju osiguranje o dugoročnoj zdravstenoj zaštiti već kažu da zdravstveno osiguranje košta oko 92 €. Još preciznije, postoje neke državne osiguravajuće kuće koje koštaju do 2 € više mesečno jer navodno pokrivaju neke dodatne usluge. No, u praksi je sve to isto pa u bilo kojoj državnoj kući da kao student sklopite polisu osiguranja, nećete pogrešiti.

Razlika osiguravajuće kuće se primećuje tek nakon što završite sa studijama i zaposlite se. U toj situaciji postoje razlike jer su neke osiguravajuće kuće specijalizovane za inženjere i njima nude bolje pogodnosti, druge kuće su specijalizovane na preduzetnike, dok su treće kuće specijalizovane na nekog trećeg. Takođe, tada postoje i varijacije u ceni. Ja sam kao student bio osiguran u DAK, posle kada sam počeo raditi prebacio sam se u TK.

Nemačka je zemlja svih mogućih osiguranja, pa ne čudi da je 2017. bilo 113 državnih zdravstenih osiguravajućih kuća! U ovoj situaciji je svejedno kod koje državne osiguravajuće kuće ste jer se u svakom trenutku možete prebaciti negde drugde. Vaš cilj treba biti da što jednostavnije i brže završite sa zdravstevnim osiguranjem odnosno da ne gubite vreme na komplikovane procedure i ne čekate nedeljama da dobijete dokaz o zdravstevnom osiguranju. Taj dokaz je zapravo jedan papir u kome piše da ste osigurani kao student kod njih i koji vam je broj osiguranja. Odlična stvar je da je Fintiba nudi sad i ovu uslugu odnosno sklapanja polise zdravstevenog osiguranja! Ukoliko ste se odlučiti da kod Fintibe otvorite račun sa ograničenim pravom raspolaganja, onda sklapanje polise zdravstvenog osiguranja traje još par klika mišem jer već imaju vaše podatke. Pritom, nemate dodatne troškove za ovu uslugu. Možete izabrati između privatnog osiguranja kod Mawista i državnog osiguranja kod DAK. Na vama je da odlučite koje osiguranje želite, a naše preporuka ostaje državno osiguranje iako privatno deluje primamljivije pošto je jeftinije. Na vama je da odlučite da li želite štedeti na vašem zdravlju. Od skoro Fintiba nudi i paket za bankovni račun i zdravstevno osiguranje čime možete uštedeti i preko 100 €.

Ukoliko želite studirati u Nemačkoj, potrebno je izvaditi studentsku vizu. Prvo se u domovini vadi ulazna viza, a onda kad stigne u Nemačku podnosite zahtev za boravišnu dozvolu za studiranje koja ujedno predstavlja i ograničenu radnu dozvolu. Za ulaznu vizu bitno je zakazati pravovremeno termin u ambasadi u domovini jer se na isti može čekati mesecima. Na tom terminu predajete svu potrebnu dokumentaciju od čega su, pored potvrde o prijavi na studije ili potvrde o upisu na studije, najbitniji dokazi o finansijskim sredstvima i zdravstevnom osiguranju. Danas, zahvaljujući Fintibi možete sklopiti polisu zdravstevnog osiguranja i otvoriti račun sa ograničenim pravom raspolaganja od kuće uz par klika mišem. Nakon što predate potrebnu dokumentaciju, može se desiti da opet čekate više meseci o odluci za vizu tako da celokupan proces – od prijavljivanja za termin u ambasadi do podizanja vize – može potrajiti i duže od pola godine. Iz ovog razloga se preporučuje da se upustite u ovaj proces bar pola godina pre početka studija. Dakle, da se prijavite za termin i pre nego što budete zvanično primeljni na univerzitet u Nemačkoj.

Nadam se da ste nakon čitanja pripremljeni za ceo proces i da ćete uštedeti sebi vreme i novac. Ukoliko imate pitanja ili želite podeliti svoje iskustvo, slobodno ostavite svoj komentar ispod. Svim budućim studentima Nemačku kutak želi puno sreće i uspeha na njihovom putu ka Nemačkoj!

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

22 Responses

  1. Postovani, imam par pitanja a i potreban mi je savet 🙂 .

    U cetvrtak mi je javljeno da mi je odobrena viza, a upis na fakultet traje od 15og avgusta do 28og septembra.

    Pradavanja pocinju 8og oktobra.

    Dom mogu da koristim od 3eg septembra.
    Da li mozete da me posavetujete od kog datuma da glasi viza buduci da planiram da sledece nedelje zavrsim sa viziranjem?

    P.S. mislila sam da bude od 1og.septembra …

    Hvala unapred!
    Pozdrav 🙂

  2. Draga Jelena,

    Pre svega, najbitnije je da znas da li ti za upis na Fakultet neophodna viza. To mozes da saznas tako sto ces kontaktirati studentsku sluzbu international office i proveriti sa njima.

    Ako ti traze, pitaj ih od kada zele da ti glasi viza. Svakako, ako ti ne traze, ja bih stavio da pocetak vazenja vize bude sto kasniji (npr prvi oktobar), kako bi odmah pocela sa prijavom boravka i apliciranjem za Aufenthaltserlaubnis.

    Ti svakako u prvom periodu mozes da budes u Sengenu, ako nisi boravila u EU vise od 90 dana u 180 dana, zbog toga je bitno da ostavis vizu za kasnje, jer nekad cekanje za boravisnu dozvolu zna da potraje.

    Ako imas dodatnih pitanja slobodno pisi i srecno!

  3. Zdravo,

    U Informatoru za konkurisanje za studentsku vizu piše da samo maloletna lica moraju da donesu izvod iz matične knjige rođenih, ali mi iz teksta deluje kao da je obavezno za sve. Da li sam ja loše razumeo ili je greška u tekstu?

    1. Dragi Andrija,

      Izvini ako u tekstu nismo bili dovoljno precizni, izvod iz maticne knjige rodjenih potreban samo malolenim licima. Lepo si procitao u informatoru.

      Pozdrav

  4. Pozdrav!

    Hvala na odlicnom clanku. Mene zanima kakva je procedura za produzetak studentske vize. Ako osnovne studije traju tri godine, a vizu dobijam tako da vazi godinu dana, da li je neophodno celu mukotrpnu proceduru ponovo prolaziti?

    Narocito me zanima sta se desava ako iz nekog razloga dobijem vizu za 3 ili 7 meseci, a upisao sam osnovne studije? Gde i kako produzavam vizu usred skolske godine?

    1. Zdravo Petre,

      Studentska viza je u suštini ulazna viza koja traje određeni vremenski period, ne duže od 9 meseci, što u glavnom zavisi od pokrajine. Kada dođeš u Nemačku čekaju te dve stvari: prvo moraš da prijaviš mesto boravka a više o tome možeš pročitati u tekstu http://nemackikutak.com/prvi-korak-u-nemackoj-prijava-prebivalista-meldebescheinigung.
      Zatim ćeš aplicirati za boravišnu dozvolu koja se zove Aufenthaltstitel/erlaubnis zu Studienzwecken u upravi za strance – Ausländerbehörde.

      Dakle, nije neophodno da se prolazi celokupna procedura u našoj ambasadi, već ćeš sve dalje procedure vezano za tvoje studiranje obavljati Ausländerbehörde. Isto ovo što sam napisao će ti biti rečeno prilikom izdavanja vize u ambasadi u Beogradu.

      Hvala na pohvali, i za sva ostala pitanja slobodno piši.

      Pozdrav,
      Bogdan

  5. Postovani,

    Da li mogu dobiti neke dodatne informacije vezano za garantno pismo? Ne uspevam da pronadjem neke informacije na engleskom jeziku.

    Zanima me da li postoji mogucnost da vise lica garantuje za jednu osobu?

    Takodje mi nije jasno da li je prebivaliste sponzora bitno tj. na primer da li treba da bude iz istog mesta ili pokrajine u kojoj nameravam da upisem fakultet?

    Sve pohvale za sajt!

    Pozdrav

  6. Zdravo, pre svega svaka čast na opširnim i preko korisnim informacijama koje delite.
    Pošto su prijave za zimski semestar do 15. juna, da li to znači da ja treba da se prijavim za vizu već januara, bez obzira što tada još uvek ne znam da li ću biti primljena na neki fakultet?

    1. Zdravo Bojana,
      posto se na termin za predaju dokumenta za vizu uglavnom ceka izmedju 1 i 3 meseca, ja bih se prijavio za termin sredinom jula sa ocekivanjem da dobijem termin u septembru.

      Srecno i pozdrav,
      FSP

  7. Poštovanje, hvala na korisnim informacijama izuzetni ste.
    Ja imam nedoumicu oko štednog računa.
    Ukoliko dobijem vizu, završim prijavu boravka u DE, da li i naredne godine moram imati ponovo štedni račun i istu sumu novca na njemu, ili se boravišna dozvola može produžiti bez toga?
    Srdačan pozdrav.

  8. Zdravo Bogdane i Filipe!

    Hvala Vam što postoji neko ovakvo mesto gde se mogu prikupljati i iščitavati ovako potrebne informacije.
    Htela sam da pitam nešto u vezi studentske vize. Naime, da li sa njom neko može normalno, po standardima koji važe za one van EU, da putuje u druge zemlje?

    Hvala unapred,
    Anđelija

    1. Zdravo Andjelija,

      u druge zemlje Evrope putujes na osnovu Sengenske vize odnosno Sengenskog sporazuma. Imaj na umu da Velika Britanija nije deo sporazuma pa da ti za njih treba viza.

      Veliki pozdrav,
      FSP

  9. Cao, zanima me koliko ects bodova treba da se sakupi u toku jedne skolske godine da bi se mogla upisati sledeca skolska godina, odnosno produziti dozvola za boravak? Hvala.

  10. Postovani,
    Da li to znaci da zaista svaki student mora da placa zdravstveno osiguranje u Nemackoj? Odakle svima pare za semestarske takse, zdravstveno osiguranje, pa jos i troskovi zivota uz to? Postoji li neka nada da se zaobidju bar troskovi tog osiguranja ili ipak ne..?

    1. Poštovana Helena,

      Zakonom je propisano da svaka osoba koja živi u Nemačkoj mora imati uplaćeno zdravsteveno osiguranje. Ipak, postoji šansa da se troškovi zdravstveng osiguranja umanje. Sporazumom o zdravstenom osiguranju između dve zemlje omogućeno je našim studentima da u prvih 90 dana budu osigurani u matičnoj zemlji. Taj formular se zove DE111SRB, međutim to je samo prelazno rešenje.

      Dugoročno svaki student mora učestvovati u državnom ili privatnom sektoru zdravstvenog osiguranja.

      Što se tiče finansiranja, većina studenata je zaposlena do 20 časova nedeljno, što je dovoljno se pokrije veći deo mesečnih troškova.

      Za ostala pitanja slobodno piši.

      Pozdrav

  11. Filipe, imam jedno pitanje, a odgovor ne mogu pronaći nigde na internetu 🙂

    Dobila sam admission letter od fakulteta u Nemačkoj, sada čekam vizu, u Ambasadi sam im dala putno osiguranje Generali za narednih godinu dana, gde na polisi piše ‘Svrha: Studije u inostranstvu”. Oni su to prihvatili kao važeće zdravstveno osiguranje.

    Da li neko zna, da li će mi na fakultetu prilikom upisa prihvatiti to i kakva je procedura?

    Generali osiguranje mi deluje sasvim ok, otprilike 200€ je za godinu dana, a pokriveno je sve skoro, čak i stomatolog do 300€ kod akutnih problema.

    Hvala unapred na odgovoru!
    Pozdrav!

  12. Poštovani, imam jedno pitanje.

    Primljen sam na Master program i dobio sam pdf verziju ‘Letter of Acceptance’. Da li je dovoljno da taj pdf file isprintam u tri kopije i dostavim ili moram od Univerziteta tražiti da mi poštom dostave printanu verziju?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?