nemacki-kutak-logo

Studije farmacije u Nemačkoj i iskustvo sa univerziteta u Hajdelbergu

NK-52-Studije-farmacije-u-Nemačkoj-i-iskustvo-sa-univerziteta-u-Hajdelbergu

Studije farmacije se razlikuju od većina studija u Nemačkoj jer nema klasičnih osnovnih i master studija. Nema bachelor i master rada, već ima tzv. državnih ispita odnosno Staatsexamen. U tekstu ću ukratko predstaviti uslove upisa i posvetiću dosta pažnje organizaciji samih studija, podeliti svoje iskustvo sa studija u Hajdelbergu i na kraju ću se kratko osvrnuti na perspektivu studenta farmacije u Nemačkoj.

Od Beograda do Hajdelberga

Tokom druge godine Treće beogradsku gimnazije shvatio sam da želim studirati u inostranstvu. Razlozi zbog kojih sam se odlučio za Nemačku je što su ovde studije uglavnom besplatne, unvierziteti su generalno dobro rangirani i u to vreme je moj brat završavao svoje master studije ovde. Smer za koji sam se odlučio je farmacija.

Školarine u Nemačkoj ne postoje, ali postoje semestarske participacije

Kako je za studiranje u Nemačkoj potrebni položiti neki od ispita znanja nemačkog jezika, krenuo sam intenzivno da ga učim. Februara 2016. godine sam položio ispit TestDaF što mi je otvorilo mogućnost apliciranja na sve studentske programe u Nemačkoj koji se održavaju na nemačkom jeziku.

Proces prijavljivanja nije veoma komplikovan. Svaki univerzitet može da ima svoje specifične zahteve, koji su generalno gledano uvek dosta slični. Sem diplome koja potvrđuje znanje nemačkog jezika, potrebno je dostaviti i diplomu o stečenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, svedočanstva, kratak sažetak dosadašnjeg toka života kao i kratko motivaciono pismo. Odlučujući kriterijum za prijem na fakultet jeste ostvaren uspeh iz srednje škole.

Konkurisao sam na osam univerziteta. Primljen sam bio na univerzitetima u Dizeldorfu, Frankfurtu, Kilu, Ahenu, Bonu, Erlangenu i Hajdelbergu, dok u Sarbrikenu nisam. Izabrao sam Rupreht Karls Univerzitet u Hajdelbergu odnosno Ruprecht-Karls-Universität Heidelberg.

Rupreht Karls univerzitet u Hajdelbergu je najstariji univerzitet Nemačke

Hajdelberški univerzitet jeste najstariji univerzitet Nemačke. Osnovan je 1386. godine i danas predstavlja jednu od vodećih nemačkih, ali i svetskih obrazovnih ustanova. Univerzitet u Hajdelbergu je na Šangajskoj rang-listi rangiran kao 39. najbolji univerzitet sveta u polju prirodnih nauka.

Medicina, farmacija, hemija, fizika, biotehnologija i druge prirodne nauke zajedno sa pravom predstavljaju najznačajnije oblasti istraživanja Hajdelberškog univerziteta.

Univerzitet u Hajdelbergu privlači brojne strane studente. Najveći broj stranaca dolazi iz istočnoazijskih (Koreja, Kina, Japan), arapskih i istočnoevropskih zemalja. Univerzitet nudi brojne kako master programe tako i doktorske studije na engleskom jeziku. Osnovne studije ostalih smerova su takođe uglavnom na nemačkom. Iz tog razloga broj stranih studenata osnovnih studija nije preterano visok. Po mojoj slobodnoj proceni oko 5-10% studenata farmacije imaju strano poreklo. Među master studentima drugih smerova je udeo stranaca značajno viši. Zahvaljujući tome ukupan udeo stranih studenata čini oko 18%. dok je broj stranih doktoranata izuzetno veliki i iznosi oko 25%.

Studije farmacije podeljene su u tri segmenta

Studije farmacije u Nemačkoj imaju formu integrisanih akademskih studija. Podeljene su u tri segmenta. Svaki segment studija završava se polaganjem državnog ispita. Farmacija se može studirati samo na nemačkom jeziku na dvadesetak nemačkih univerziteta. Zbog ograničenog broja mesta obično je potreban veoma visok prosek iz škole kako bi se upisao ovaj studijski program. Veoma visoka ocena po nemačkom računanju je između 1,0 i 1,3.

Prvi segment studija farmacije traje 4 semestra i naziva se Grundstudium, u doslovnom prevodu osnovne studije. Nakon uspešnog završetka Grundstudium-a, sledi prvi državni ispit odnsono erstes Staatsexamen. Prvi državni ispit se polaže u vidu testa na zaokruživanje i obuhvata gradivo prve dve godine studija, tokom kojih se pretežno izučavaju osnove različitih prirodnih nauka. Tako se tokom ovog perioda uče osnove poput neorganske, organske i fizičke hemije, biohemije, botanike, farmaceutske biologije i druge prirodne nauke.

Drugi segment studija farmacije traje takođe 4 semestra i naziva se Hauptstudium, u doslovnom prevodu glavne studije. Glavne studije obuhvataju brojne stručne farmaceutske predmete poput farmakologije ili farmaceutske tehnologije. Nakon njihovog završetka svaki student farmacije polaže drugi državni ispit tj. zweites Staatexamen. Drugi državni ispit se polaže usmeno i ocena dobijena na drugom državnom ispitu smatra se najznačajnijom ocenom dobijenom tokom studija. Nakon polaganja drugog državnog ispita student dobija zvanje farmaceuta.

Nakon sticanja zvanja farmaceuta sledi neobavezan treći segment studija farmacije. Farmaceut provodi ukupno najmanje šest meseci stažirajući u apoteci i još toliko vremena radeći posao u struci koji se ne mora striktno odnositi na apoteku. Tako je moguće raditi u farmaceutskoj industriji, zdravstvenim ustanovama, vojnim apotekama i drugde. Nakon stažiranja sledi treći državni ispit tj. drittes Staatexamen. Treći državni ipsit se zakazuje individualno i polaže usmeno. Ispit obuhvata znanja različitih pravnih oblasti relevantnih u oblasti farmacije. Nakon polaganja trećeg državnog ispita student dobija zvanje apotekara i licencu za rad.

Važno je još napomenuti da studenti farmacije ne pišu nikakve bachelor ili master radove. Određeni univerziteti, poput univerziteta u Frajburgu, daju mogućnost izrade diplomskog rada nakon polaganja drugog državnog ispita. Nakon sprovođenja šestomesečnog istraživanja i odbrane diplomskog rada student dobija titulu Diplom-Pharmazeut odnosno titulu diplomiranog farmaceuta. Interesantno je i napomenuti da diplomirani farmaceut i dalje nije apotekar i nema licencu za rad u apoteci.

2. državni ispitdiplomski radDiplom-Pharmazeut
bez diplomskogPharmazeut
3. državni ipsitdiplomski radDiplom-Pharmazeut und Apotheker
bez diplomskogPharmazeut und Apotheker

Studije farmacije u Hajdelbergu

Hajdelberški studenti farmacije ne polažu prvi državni ispit za razliku od svojih kolega na drugim nemačkim univerzitetima. Zahvaljujući alternativnom sistemu ocenjivanja koji je zastupljen jedino u Hajdelbergu, prosečna ocena ostvarena tokom prve dve godine studija se računa kao ocena prvog državnog ispita. Drugi i treći državni ispit se regularno polažu.

Većina ispita se polaže pismeno. Karakterističan je veliki broj otvorenih pitanja koja zajedno pokriju gotovo celo gradivo toga predmeta. Predavanja tokom prvog segmenta studija mahom drže istraživači koji ne poseduju profesorsku titulu. Tokom drugog segmenta studija većinu predavanja preuzimaju profesori. Od studenata se očekuje oko 60 sati rada nedeljno, a nedavno istraživanje pokazalo je da studenti farmacije uče oko 40 sati tokom jedne nedeje.

Svi oblici nastave na fakultetu se mogu svrstati u četiri kategorije:

  1. predavanja
  2. seminari
  3. laboratorijske vežbe tj. Praktikum
  4. vežbe tj. Tutorium

Predavanja daju širi pregled jedne naučne oblasti. Neka predavanja često bivaju organizovana za studente različitih smerova. Primera radi, organsku hemiju slušaju ne samo farmaceuti, već i hemičari, biolozi, molekularni biotehnolozi i drugi. Detaljima se ne posvećuje velika količina pažnje.

Teme seminara su po pravilu veoma uske. Prisustvo nekim seminarima može biti obavezno i potvrđuje se potpisivanjem liste prisutnih studenata. Cilj seminara jeste obrađivanje jedne važne teme. Neki predavači očekuju i značajno veću interakciju studenata. Tako je za neke seminare potrebno spremiti kratke prezentacije o određenim temama.

Laboratorijske vežbe jesu verovatno najvažniji oblik nastave na fakultetu. Sprovode se obično popodne i prisustvovanje laboratorijskim vežbama je obavezno. Od studenata se očekuje samostalno pripremanje svake vežbe kao i gotovo potpuno nezavistan rad u laboratoriji. One traju nekoliko dana, nedelja ili meseci. Tako laboratorijske vežbe farmaceutske tehnologije traju gotovo 3 meseca. Uglavnom laboratorijske vežbe donose preko 50% ukupnog broja ECTS bodova i ocenjuju se kao posebne aktivnosti nezavisno od predavanja ili seminara.

Neka predavanja ili seminare prate tzv. tutorijumi, odnosno klasične nelaboratorijske vežbe. Ovaj vid nastave drže studenti koji su položili dati predmet za odličnom ocenom. Tokom tutorioma se uglavnom rade različite vežbe i odgovara na brojna pitanja studenata. Prisustvo nije obavezno.

Lični utisci o studijama

Generalno su studije farmacije dosta dobro organizovane. Obim gradiva je prilagođen jednom dosta napornom tempu učenja. Pored toga što jednu godinu upisuje samo 45 studenata, profesori i studenti mahom nemaju velikog kontakta pa, većina profesora svoje studente lično ne poznaje niti se trudi da ih upozna. Iz tih razloga je nekada dosta teško dobiti preporuku profesora ukoliko je ona iz nekog razloga potrebna.

Studenti sa viših semestra fakulteta su obično spremni da pruže pomoć. Profesori i predavači svojim studentima nikada ne stavljaju na raspolaganje stare ispite. Iz tog razloga se svaka generacija trudi da posle polaganja jednog ispita pitanja zapamti, ispit rekonstruiše i sledeće godine ostavi mlađim generacijama. Tako se nekada mogu naći i ispit stari više od 20 ili 30 godina koji svakako predstavljaju dobar materijal za vežbanje.

Sve skuplje knjige su dostupne u univerzitetskoj biblioteci u značajnom broju. Tek po koja manja knjiga se treba kupiti. Sem toga Univerzitetska biblioteka nudi mogućnost skidanja knjiga u PDF formatu i iznajmljivanja tableta opremljenih brojnim specijalnim aplikacijama za učenje. Materijali za učenje su generalno lako dostupni i obično je potrebo napraviti dosta zahtevnu selekciju pre početka samog procesa učenja kako se ne bi izgubilo previše vremena učeći nepotrebne detalje ili oblasti.

Većina predavača studentima na raspolaganje stavlja svoje prezentacije koje najčešće sadrže sve neophodne informacije. Neki od profesora i dalje pišu na tabli.

Generalno smatram da studije farmacije nisu previše teške. Gradivo svih ispita se može razumeti relativno brzo. Sigurno mogu da kažem da je sam ražim studiranja veoma naporan. Po pravilu sam svakodnevno između 8 i 18 časova na fakultetu. Laboratorijske vežbe zahtevaju pisanje protokola koji se nekada moraju predati dan nakon vežbe. Nihova izrada zahteva dodatnih nekoliko sati rada tokom svake večeri. Kako su kratka ispitivanja tokom sprovođenja vežbi česta, njihovo spremanje često zahteva dodatnih sat ili dva intenzivnog učenja. Tako tokom nekih perioda godine student mora da nakon povratka sa fakulteta potroši uči i piše još oko 5-6 sati. Iz tih razloga jeste neophodno imati veoma puno volje i energije kako bi se sve obaveze uspešno završile.

Prolaznost većine ispita jeste oko 75-80%. Tokom svakog semestra postoji jedan ili najviše dva ispita koja je teško položiti. Kako je za upis drugog segmenta studija potrebno položiti sve ispite prvoga, oko 30 od 45 upisanih studenata upiše treću godinu na vreme. Za polaganje drugog državnog ispita potrebno je položiti sve ispite drugog segmenta studija. Na vreme ovaj zadatak obavi ne više od 50% upisanih studenata. Tako je državni ispit septembra 2017. godine polagalo 19 studenata jedne generacije od ukupno 45 koliko ih je istovremeno započelo studije.

Perspektiva nakon završetka fakulteta

U Nemačkoj postoji oko 50.000 farmaceuta. Oko 35.000 hiljada radi u klasičnim apotekama. Oko 7.000 farmaceuta jeste zaposleno u farmaceutskoj industriji, 1.300 radi na brojnim univerzitetima dok ostatak obavlja mnoge druge delatnosti. Interesantno je istaći da je većinu apoteka u Nemačkoj poseduju muškarci, dok su žene po pravilu zaposlene kao radnice.

Primanja vlasnika apoteka svakako zavisi od rada same apoteke. Zbog manjka farmaceuta na tržištu rada je relativno lako pronaći radno mesto u apoteci. Jedna od statistika pokazuje da je oko 1,7% farmaceuta u nemačkoj nezaposleno, a samo zvanje farmaceuta je svrstano u deficitarno zanimanje. Najveća mesečna primanja ostvaruju farmaceuti zaposleni u farmaceutskoj industriji. U brojnim farmaceutskim firmama, farmaceuti obavljaju poslove poput kontrole kvaliteta, registracije lekova i slično.

Prosečna plata u farmaceutskom sektoru je treća najviša prosečna plata

U blizini Hajdelberga se nalazi relativno veliki broj pogona farmaceutske industrije. U krugu od oko 100 kilometara je smešteno preko 10 značajnih fabrika u kojima ukupno radi preko 50.000 hiljada ljudi. Tako se u Manhajmu nalazi Roche dok su s druge strane Rajne u Ludvigshafenu smešteni AbbVie i BASF. Nešto severnije od Hajdelberga smešteno je sedište firme Merck u Darmštatu kao i veliki pogon firme Sanofi u Frankfurtu na Majni. Octapharm se nalazi u samom Hajdelbergu dok se Novo Nordisk nalazi u Majncu. Pored ovih kompanija u Hajdelbergu se nalazi i preko 15 manjih firmi i start-up-ova.

Nemački centar za istraživanje raka (DKFZ) i Evropska molekularnobiološka labroatorija (EMBL) smešteni su u Hajdelbergu. Pored toga se u gradu nalazi nekoliko Max Planck isntituta kao i par manje poznatih privatnih univerziteta.

Generalno smatrama da sam dolaskom u Hajdelberg napravio veoma dobar izbor. Zadovoljan sam dosadašnjim tokom studija, a uz dosta uloženog truda uspevam da budem jedna od najboljih studenata svoje generacije. Studije farmacije u Hajdelbergu pružaju mogućnost kontakta sa naukom još od prvog semestra i ne zahtevaju polaganje prvog državnog ispita. Opremljenost laboratorija ja veoma dobra, kvalitet nastave je zaista visok i broj studenata relativno mali. Život u malom mestu poput Hajdelberga je sasvim udoban. Zato bih svakome preporučio da u Hajdelbergu upiše studije.

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

One Response

  1. Pozdrav Borise, oduševljen sam tvojim iscrpnim Blogom. Stvarno je prelepo opisan sam studij i način pohađanja. “malo” sam stariji od tebe i otac dve kćeri,a boravim u nemačkoj u Balingenu. S obzirom da sam imao kontakt sa strukom (vlasnik dve humane apoteke, u Srbiji), od četvero zaposlenih tehničara jean je bio i diplomirani Farmaceut . Naravno da sam imao želju da budem u struci no s obzirom na vreme (ratno vreme u Krajini), i burna događanja, nisam uspio završiti studij.
    No s obzirom da sam tu svoju opsesiju prenio na mlađu kćer, tvoj Blog će mi jako koristiti u daljem usmeravanju.
    Molio bih te da mi opišeš taj proces diplomiranja između 2 Staatsexamen i 3 Staatexamen, jer posle drugog dobijaš zvanje Dipl.Pharm. ali NISI Apotekar, I MOLIM TE teoretski koliko traje sam studij – dali je to 12 Semestara ili … ?

    Pozdrav

    Volio bih znati gdje si završio, odnosno šta sada radiš?

    Branko Mišković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?