Dragi čitaoci Nemačkog kutka, došao je trenutak da i ja podelim svoja iskustva sa prve godine mastera iz fizike u Berlinu. U ovom tekstu, moći ćete da pročitate o tome kakav je bio moj put od studenta fizike u Novom Sadu, do master studenta fizike u Nemačkoj koji svoju master tezu piše na jednom od najznačajnih Nemačkih instituta. Pisaću o procesu apliciranja za fakultet i vizu, komplikacijama sa kojima sam se susrela na ovom putu, mogućnostima koja mi je Nemačka pružila i o utiscima posle prve godine studiranja ovde.
Motivacija za odlazak u inostranstvu na master
Da mi je neko rekao kada sam upisivala osnovne studije fizike u Novom Sadu da ću svoje školovanje nastaviti negde van Srbije ne bih mu verovala. Međutim, stvari se menjaju. Negde pri sredini svoje apsolventske godine sam rešila da se bacim u potragu za idealnim master programom u inostranstvu, shvativši da ukoliko želim da se bavim fizikom, ostati u Srbiji nema smisla. Inicijalno mi nije bilo važno da su studije u Nemačkoj, već samo da su negde u EU kako bih stekla međunarodno priznatu diplomu koju ne bih morala da nostrifikujem ako bih želela da živim i radim negde van Srbije. Tada još uvek nisam znala da su studije u Nemačkoj besplatne i za nas van EU.
Odlučila sam se za Nemačku jer su studije besplatne
U Berlinu sam već bila turistički i zaljubila se u njega. Zbog toga je prvi korak bio da vidim kakve su mogućnosti za master ovde. Sam proces traženja fakulteta je išao poprilično jednostavno. Tražila sam mastere iz fizike na engleskom vrlo jednostavnom Google pretragom Physics Master English Berlin. Master iz Fizike na kojem sam trenutno koji je nudio Freie Universität zu Berlin (FU) [Fraje Univerzitet cu Berlin] odnosno Slobodni Univerzitet Berlin je bio jedan od prvih koje mi je Google pretraga ponudila. Tada sam saznala da je školovanje u Nemačkoj besplatno za sve i konačno odabrala Nemačku. Pored FU-a sam pronašla još mnogo zanimljivih programa širom Nemačke. Međutim, ovi programi nisu počinjali u zimskom semestru, bili su na nemačkom jeziku ili ne u Berlinu. Vrlo ambiciozno aplicirala sam samo za ovaj program. Plan B mi je bio da ukoliko ne budem primljena, apliciram na nekoliko drugih univerziteta širom Nemačke u sledećem semestru.
Moguće je konkurisati za studije i bez potvrde o diplomiranju
Početkom marta 2017. sam pronašla program za koji je bio otvoren konkurs do kraja maja. Bilo je potrebno oko mesec dana da natenane skupim pisma preporuke, pribavim odgovarajuća dokumenta na matičnom fakultetu i prevedem ih na engleski jezik kod sudskog tumača. U vreme apliciranja još uvek nisam bila završila sa osnovnim studijama, međutim to nije bio problem, jer FU dozvoljava prijavu i bez potvrde o diplomiranju, ali nju je potrebno dostaviti prilikom upisa.
Pošto sam već posedovala odgovarajući sertifikat iz engleskog jezika, nisam morala da odvajam vreme na polaganje jezika, što je znatno smanjilo sam period apliciranja za mene. Ko nema sertifikat o poznavanja jezika, toplo preporučujem da ga dobije pre apliciranja na fakultet. Većina univerziteta prihvata IELTS sa minimalnom ocenom 5-6. U julu sam saznala da sam primljena i da se upis dešava u avgustu, dok je početak predavanja bio u oktobru.
Ko nema sertifikat o poznavanja jezika, toplo preporučujem da ga dobije pre apliciranja na fakultet.
Potrebna dokumentacija za konkurisanje je poprilično standardna
Prijava se obavlja preko centralne platforme za konkurisanje na univerzitet u Nemačkoj tzv. Uni-Assist.
Potrebna dokumentacija je poprilično standardna, dok su najbitnija dokumenta:
- Transkript ocena
- Potvrda o diplomiranju. Ukoliko se aplicira dok su osnovne studije još u toku, ovaj sertifikat je potrebno dostaviti prilikom upisa
- Potvrda o poznavanju jezika na kom se studira
- CV
- Motivaciono pismo
- Pisma preporuke
Više detalja o potrebnoj dokumentaciji možete naći ovde. Naravno, važno je da sva dokumenta koja originalno nisu na nemačkom ili egleskom budu prevedena od strane sudskog tumača na jezik na kom se studira. U mom slučaju to je bio engleski.
- Primeri i upustvo kako napisati CV po nemačkim standardima
- Primeri i upustvo za pisanje motivacionog pisma za univerzitete i poslove u Nemačkoj
Poteškoće oko plaćanja takse za prijavu i semestarske participacije jer Srbija nije članica SEPA
Prilikom prijave i upisa sam naišla na poteškoće oko plaćanja. Naime, prvo je trebalo platiti taksu Uni-Assistu koja je iznosila oko 70 €. Međutim, to nisam mogla uraditi sa karticom koja je izdata u Srbiji, a banka iz nekog razloga nije htela izvršiti bankovni transfer. Na ist problem sam naišla i kasnije prilikom upisa i plaćanja semestarske participacije. Semestarska participacija obuhvata markicu za gradski prevoz, troškove biblioteke, studentskih organizacija i iznosi oko 300 €. Jedina opcija za plaćanje ovoga je bankovni transfer. Međutim moja banka u Srbiji nije bila od pomoći i “objasnila” mi da transfer novca od strane fizičkog lica (mene) pravnom licu (fakultetu) bez profakture nije dozvoljen, a fakultet ne izdaje profakturu. Problem sam u oba slučaja rešila uz pomoć prijatelja iz Nemačke koji je izvršio uplate u moje ime. Koristim ovu priliku da mu se još jednom zahvalim na pomoći!
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
Moguće je upisati se na fakultet bez studentske vize
Pri samom upisu u avgustu, stvari su bile malo komplikovanije. Najveći problem je bila viza.
Procedura zaista nije komplikovana i informacije o potrebnim dokumentima dostupne su na sajtu nemačke ambasade. Ono što je bilo stresno jeste samo trajanje procesa dobijanja vize. Prijavila sam se za termin za viziranje sredinom jula odnosno čim sam dobila pismo da sam primljena na fakultet. Od ambasade sam dobila e-mail da sam stavljena na listu čekanja za termin i da će me obavestiti čim se oslobodi termin za moje viziranje. Tek sam krajem avgusta, odnosno mesec i po dana kasnije, obaveštena e-mailom da sam dobila termin za viziranje krajem septembra. Dakle, od konkurisanja za termin za vizu pa do samog termina prošlo je više od dva i po meseca.
Od konkurisanja za termin za vizu pa do samog termina prošlo je više od dva i po meseca.
Na sreću, fakultet je bio pun razumevanja za moju situaciju i činjenicu da ću morati da se upišem bez vize u prvi semestar. Imala sam mnogo prepiski sa ljudima koji rade u timu za konsultacije za inostrane studente tzv. International Office. Zaista su bili i više nego predusretljivi i strpljivi. Videla sam u grupi za ex yu studente u Nemačkoj, da nažalost ne izlaze svi univerziteti studentima u susret, te da neki nisu mogli upisati fakultet bez vize.
Iako je termin koji sam dobila za viziranje bio pre početka semestra (semestar na FU oficijalno počinje 1. oktobra, a predavanja sredinom oktobra), u ambasadi mi je rečeno da će mi status moje aplikacije (da li je viza izdata ili ne) saopštiti kroz nekoliko nedelja od termina. Znajući da viza neće biti gotova pre početka semestra, došla sam početkom oktobra u Berlin, našla stan, prijavila se na adresu prebivališta, počela sa predavanjima i čekala poziv iz ambasade da mi je viza odobrena. Ovo je bio veoma stresan period, jer nisam znala kada će me tačno kontaktirati i da li će se to desiti pre nego što mi istekne onih 90 dana koje mi iz Srbije bez vize možemo da provedemo u zemljama Šengena u okviru 6 meseci. To leto sam dosta putovala po Evropi i nisam imala punih 90 dana na raspolaganju od dolaska u Berlin početkom oktobra. Plan je bio da ukoliko ne budem kontaktirana do 15. novembra odem nazad za Srbiju i nastavim da čekam.
Krajem oktobra ambasada me je zvala telefonom da mi javi da je viza gotova. U Nemačkoj, naravno, moj srpski broj nije bio uključen i nisu mogli da me dobiju. Srećom, zvali su i na fiksni telefon gde je moja majka primila informaciju da je status vize rešen i da ja treba da kontaktiram ambasadu. Pozvala sam ih sa nemačkog broja, objasnila ko sam i saznala da treba da se pojavim sledeće nedelje (kada smo razgovarali bio je petak) u ambasadi u Beogradu da pokupim vizu. Moram da priznam da sam očekivala da ću biti kontaktirana e-mailom, a ne telefonom, jer je sva komunikacija sa ambasadom tekla preko e-maila pre toga. Takođe, i moja majka i ja smo bile ‘’izgrđene’’ od strane ljudi iz ambasade koji su zvali, jer moj telefon nije bio u funkciji. Potpuno nelogično, s obzirom na to da po predatoj dokumentaciji vrlo dobro znaju da su predavanja počela. U ponedeljak, otišla sam na par dana u Srbiju po vizu i celom tom stresu je konačno došao kraj. Dakle, od trenutka konkurisanja za termin za predaju dokumentacije pa do dana kada sam pokupila vizu prošlo je više od tri i po meseca. Moj savet za sve one koji žele da studiraju u Nemačkoj: Prijavite se za termin za vizu čim konkurišete na fakultet. Ne čekajte potvrdu da ste primljeni na fakultet da bi se prijavili za termin za vizu kao ja. Moguće je konkurisati za vizu iako ste samo aplicirali za faks.
Prijavite se za termin za vizu čim konkurišete na fakultet. Ne čekajte potvrdu da ste primljeni na fakultet da bi se prijavili za termin za vizu kao ja. Moguće je konkurisati za vizu iako ste samo aplicirali za faks.
Dokaz o zdravstvenom osiguranju neophodan za upis na fakultet i dobijanje vize
Pored poteškoća oko plaćanja i vize, imala sam problema i sa zdravstvenim osiguranjem. Za upis na fakultet potrebno je dostaviti potvrdu o posedovanju nemačkog zdravstvenog osiguranja koje može biti državno ili privatno. Moguće je dostaviti i dokument o izuzimanju od obaveznog zdravstvenog osiguranja u Nemačkoj ukoliko se poseduje srpsko internacionalno zdravstveno osiguranje. Velika komplikacija. Da bih imala nemačko državno zdravstveno osiguranje za studente potrebno da imati prijavljeno prebivalište u Nemačkoj.
Međutim, za prijavu prebivališta potrebna je imati adresu u Nemačkoj koju ja nisam imala dok se nisam preselila u Berlin u oktobru. Zbog toga sam rešila da izdvojim potvrdu o posedovanju srpskog internacionalnog zdravstvenog osiguranja. Ova potvrda je zapravo dvojezični obrazac, na srpskom i nemačkom. Moguće ju je dobiti na osnovu nekog sporazuma nastalog još izmedju SFRJ i Nemačke o socijalnom osiguranju. Posle sati i sati provedenih po lekarskim komisijama i čekanjima u redovima u Zavodu za zdravstveno osiguranje u Novom Sadu, konačno sam dobila tu potvrdu koja važi tri meseca. Između ostalog, zdravstveno osiguranje potrebno je i za dobijanje studentske vize. Potvrdu sam skenirala i poslala državnoj osiguravajućoj kući u Nemačkoj da bi mi izdali potvrdu o izuzimanju od posedovanja zdravstvenog osiguranja u Nemačkoj. Tu potvrdu sam zatim prosledila fakultetu i konačno sam uspela da se zvanično upišem. Kada sam došla u Nemačku, našla stan i prijavila adresu prebivališta, izvadila sam studentsko državno osiguranje. Cena je ista u svim državnim zdravstvenim osiguravajućim kućama za sve studente i iznosi mesečno 90-ak €.
Danas je moguće pojednostaviti proces oko zdravstvenog osiguranja zahvaljujući Fintibi o kojoj je pisao kolega student iz Ninberga.
🔍 Pronađite naše restorane, lekare, trgovine, automehaničare, prevodioce i advokate, poreske savetnike, udruženja, sportske i kulturne klubove = sve što nude Naši u Nemačkoj → nalazi se na Nemačkom kutku!
🏢 Naši u Berlinu →
⚓️ Naši u Hamburgu →
🍺 Naši u Minhenu →
🏠 Naši u Nirnbergu i okolini →
🌐 Online proizvodi i usluge →
Tvoje mesto nije tu? Glasaj za tvoje mesto kako bismo ga što pre uključili na Nemački kutak!
Dokaz o posedovanju finansijskih sredstava
Još jedan veoma bitan faktor pri apliciranju za studentsku vizu i kasnije u Nemačkoj dobijanje boravišne dozvole je potvrda o finansijama. Pošto ja stipendiju nisam imala (za DAAD se aplicira oko godinu dana ranije, a za ostale nisam bila kvalifikovana), dokaz o dovoljnim finansijama sam morala priložiti preko Sperrkonto-a, odnosno računa sa ograničenim pravom raspolaganja (Student Blocked Bank Account).
Ukratko o programu Master of Science in Physics na FUB
Sam program je program opšte fizike, gde se studenti odabirom predmeta usmeravaju ka različitim oblastima, ali na kraju svi stiču isto zvanje – MSc. in Physics. Program je lepo koncipiran i generalno nije teže nego u Srbiji. Međutim, kao i u Srbiji, sve zavisi od predavača i individualnog rada svakog studenta. Profesori su angažovani i zainteresovani da prenesu znanje (ne znači da to nije slučaj na mom matičnom fakultetu). Atmosfera na predavanjima je prijatna i u neku ruku opuštena. Neki predavači i studenti dolaze vrlo opušteno obučeni, a u letnjim mesecima čak i bosi. Meni je ovo bilo pravi mali šok u početku, jer to nije fakultetski ‘’dress code’’ na koji sam ja navikla.
Zgrada departmana za fiziku je klasična fakultetska zgrada, ne posebno teatralna, sa mnogo laboratorija i stepenica. Opremljena je sa odličnom čitaonicom na dva sprata, a još veća čitaonica/biblioteka se nalazi u glavnoj zgradi univerziteta. Univerzitet obiluje sa još dosta čitaonica pored ove dve navedene. Pored čitaonice, na departmanu se može naći i soba za studente, tzv. Caffe XX gde studenti mogu da dođu, odremaju malo na kaučevima ukoliko žele, naprave sebi kafu za 10 centi ili odigraju po koju partiju neke društvene igre. U zgradi se može naći i terasa na drugom spratu, gde studenti i zaposleni često roštiljaju posle predavanja/posla ukoliko vreme to dozvoljava.
Na programu Master of Science in Physics postoji nekoliko grupa predmeta iz kojih je obavezno izabrati jedan, dok su svi ostali predmeti izborni. Program zvanično traje četiri semestra od kojih su prva dva namenjena slušanju predmeta, a poslednja dva pisanju master teze. Većina studenata, međutim, studira duže od četiri semestra. Da bi bilo moguće krenuti sa master tezom, potrebno je ispuniti određene uslove poput neophodnog broj bodova, položenih određenih predmeta i slično.
Na predavanjima se obrađuju određene nastavne jedinice, a na seminarima rešavaju problemi vezani za obrađene jedinice. Dok prisustvo na predavanjima nije obavezno, prisustvo na vežbama i seminarima uglavnom jeste. Iz većine predmeta, domaći zadaci su obavezni i obuhvataju probleme koji se rešavaju na vežbama. Potrebno je položiti određeni broj domaćih zadataka kako bi se stekao uslov za polaganje pismenog ispita na kraju semestra. Pismeni ispit se sastoji od mešavine teorijskih pitanja i problema sličnih onima koji su obrađivani na vežbama. Predavanja drže profesori i gostujući profesori (doktori nauka koji rade u odgovarajućem polju), a tutori (uglavnom doktoranti) drže vežbe. Naravno, postoje i predmeti koji ne spadaju u ovu kategoriju, gde se vežbe održavaju svake druge nedelje i profesor ih drži ili predmeti gde studenti drže predavanja o zadatim temama tzv. Seminari.
Potrebno je položiti određeni broj domaćih zadataka kako bi se stekao uslov za polaganje pismenog ispita na kraju semestra.
Jedini obavezni predmet koji studenti nemaju opciju da izbegnu je napredni laboratorijski kurs za master studente (Advanced Laboratory Course for Master Students). U okviru ovog kursa, studenti su grupisani u parove i svaki par je u obavezi da izvede 8 eksperimenata iz različitih oblasti fizike rasporđenih u toku semestra. U sklopu svakog eksperimenta, studenti su dužni da napišu izveštaj sa odgovarajućim teorijskim uvodom, obradom eksperimentalnih rezultata i zaključkom. Ovaj kurs je vrlo sličan eksperimentalnim vežbama koje studenti fizike u Srbiji imaju na osnovnim studijama, samo mnogo obimniji.
Nisu svi predmeti koje FU departman za fiziku nudi isti kao oni koje univerziteti u Srbiji nude; Ovde sam imala priliku da slušam neke predmete o kojima bih u Srbiji verovatno mogla samo da sanjam, prosto jer su vezani za istraživanja koja se odvijaju na berlinskim institutima ili samom fakultetu. Kao neke od njih bih izdvojila kurs Modern developments in X-Ray and Neutron Methods for Science and Technology for Master koji je organizovan u saradnji sa Helmholc Centrom u Berlinu kao i kurs Ultrafast Laserphysics organizovan u saradnji sa Max Born Institutom koji me je podstakao da baš na tom institutu pišem svoj master rad.
Internacionalna atmosfera na samom programu
Sva predavanja i vežbe su na engleskom jeziku, iako je većina tutora i profesora iz Nemačke. S obzirom da sam godinama radila i komunicirala sa ljudima na engleskom, studiranje na stranom jeziku mi nije bio izazov. Međutim, stručna terminologija na stranom jeziku zna biti problem na samom početku. Ono što je ohrabrujuće, barem što se jezika tiče, jeste što engleski nije maternji jezik većini ljudi sa kojima se prosečan internacionalni student u Berlinu susreće, pa je sam stres oko toga mnogo manji.
Studije su u potpunosti na engleskom jeziku pa po mojoj proceni oko trećinu studenata čine inostrani studenti. Rekla bih da je odnos Nemaca i inostranih studenata na master programima na nivou univerziteta vrlo sličan. Studenti dolaze sa svih strana sveta – Japan, Kina, SAD, Kanada, Iran, Kazakhstan, Rusija i naravno mnoštvo njih iz EU zemalja. Kao što je to uglavnom slučaj sa STEM oblastima, devojaka ima malo manje nego momaka. U toku svoje prve godine, stekla sam dosta prijatelja sa fakulteta i to uglavnom internacionalnih. Čini mi se kao da se nekako razumemo, jer smo svi došli ovde od ko zna gde. Međusobno se dosta pomažemo, delimo iskustva, izlazimo i upoznajemo nove stvari zajedno.
Atmosfera na univerzitetu je odlična. Odnosi sa profesorima i tutorima su apsolutno korektni – nisam stekla utisak da me iko gleda sa visine, već je generalni osećaj kao da su svi tu da ti pomognu da budeš bolji. Nemci su vrlo dosledni i ako je nešto najavljeno ili dogovoreno, to će se tako i desiti.
Nisam stekla utisak da me iko gleda sa visine, već generalni osećaj je kao da su svi tu da ti pomognu da budeš bolji.
Takođe, studentski poslovi su mogući u okviru fakulteta ili nekih od instituta sa kojima univerzitet sarađuje. Stekla sam utisak da većina ljudi sa programa produžava na doktorske studije.
Studiranje u Nemačkoj pruža priliku za putovanja i još viša usavršavanja
U okviru svoje prve godine mastera imala sam priliku da učestvujem u letnjoj školi namenjenoj ženama u fizici održanoj u Engleskoj u trajanju od četiri nedelje. Letnja škola je organizovana od strane Erasmus-a i obuhvatala je ove godine FU Berlin, Univerzitet u Mančesteru i Univerzitet u Šefildu. Sve učesnice su dobile stipendiju u iznosu od oko 1,000 € za pokrivanje troškova puta i smeštaja. Prve dve nedelje smo učestvovale u radionicama i predavanjima iz oblasti fizike i rodnih studija. Prva nedelju smo provele u Šefildu, drugu u Mančesteru, a poslednje dve nedelje sličan sadržaj je bio organizovan u Berlinu. Iako je škola bila organizovana između Nemačke i UK-a, učesnice su bile iz celog sveta. Bilo je devojaka iz Engleske, Škotske, Koreje, Indije, Pakistana, Irana i ja iz Srbije. Cela letnja škola je bila jedno zaista lepo iskustvo koje ne bih imala priliku da steknem da nisam došla ovde na master. Upoznala sam neke ljude sa kojima sam sigurna da ću ostati u kontaktu. Povrh toga, stipendija koju sam dobila mi je omogućila da otputujem u London pre početka letnje škole i time ostvarim svoju višegodišnju želju. Zaista lepo iskustvo.
Cela letnja škola je bila jedno zaista lepo iskustvo koje ne bih imala priliku da steknem da nisam došla ovde na master.
Svoju master tezu radim u kooperaciji sa naučnim institutom
U oktobru 2018. godine sam krenula sa svojim master radom u Institutu Max-Born. Kao što sam već pomenula, u toku prvog semestra sam slušala predmet koji je držao profesor sa ovog instituta (Prof. Marc Vrakking, a predmet je Ultrafast Laserphysics). Veoma sam se zainteresovala za teme kojima se institut bavi poput nelinearne optike, kratkopulsne spektroskopije generalno attosecond science. Odlučila da pokušam da radim master tezu u okviru ovog instituta. Kontaktirala sam u julu svog profesora pitajući za mogućnost mastera kod njih. Na moju sreću, odgovor je bio pozitivan. Bila sam pozvana na sastanak sa nekoliko naučnika koji rade na institutu i koji bi mi bili potencijalni mentori ukoliko bih odabrala da radim na njihovom projektu. Svaki od njih je proveo 30-45 min sa mnom sprovodeći me kroz laboratorije i objašnjavajući šta pokušavaju da postignu svojim projektima. Ovakav doček i organizacija su me veoma obradovali, a ponuda potencijalnih projekata je bila zaista velika. Odabrala sam projekat u okviru kog bih pravila deo 10 kHz laserskog sistema (ugradnja optičkog vlakna) i zatim izvodila neka prva test merenja sa ovim laserskim snopom (konačno ime teze i projekta još uvek nismo definisali) i dogovorila se sa mentorom da počnem u oktobru nakon letnje škole i septembarskih putovanja. O radu na institutu, utiscima sa pisanja teze na institutu pisaću neki sledeći put.
Mislim da je odluka da dođem u Berlin na master studije bila jedna od najboljih odluka koje sam napravila u svom dosadašnjem životu. Pre svega imam mogućnost da steknem diplomu koja je priznata u celom svetu, zatim mogućnost da steknem znanja koja ne bih imala priliku da steknem da sam ostala u Srbiji. Živim u Berlinu, jednom od najlepših gradova na svetu i zaista ne vidim ni jednu negativnu stranu ove odluke. Porodica i prijatelji mi naravno nedostaju, ali nedostajali bi mi gde god da sam. Smatram da svako ko želi treba da proba da dođe ovde na studije, verujem da se neće pokajati. Puno je prepreka na ovom putu, ali sve su prebrodive, što potvrđuje moj primer, ali i primer svih ostalih studenata koji su došli ovde. Sve se može, kada je želja dovoljno jaka.
Ukoliko vam je tekst bio iole koristan, ja sam presrećna! Ne ustručavajte se da pitate šta god da vas zanima, ovde u komentarima ili u Fejsbuk grupi EX YU STUDENTI U NEMAČKOJ – Nemački kutak. Svima koji planiraju da se osmele na ovakav ili sličan put ka sticanju obrazovanja u Nemačkoj želim puno sreće i što lepše iskustvo!
📬 Zapratite Nemački kutak newsletter → i prvi saznajte o novim tekstovima, druženjima i okupljanjima i drugim novostima oko Nemačkog kutka.
