nemacki-kutak-logo

Iskustvo sa master studija Molekularnog bioinženjeringa na TU Drezden

jelena-ulicevic-master-tu-dresden

U ovom tekstu podeliću svoje utiske sa master studija molekularnog bioinženjeringa u Drezdenu. Saznaćeš kako teče proces odabira studijskog programa, upisa, finansiranja i kako stići na master studije na jedan od najboljih univerziteta u Nemačkoj u life sciences. Takođe moćićeš da pročitaš kako izgleda studirati na naučnom insitutu gde rade svetski poznati naučnici kao i kako se studije u Nemačkoj razlikuju u odnosu na studije u Srbiji. Na kraju, pročitaćeš i o životu u Drezdenu i kako završiti studije sa dve godine radnog iskustva i mnogo putovanja.

Stipendijom do master studija – krenite na vreme

Odlazak u inostranstvo na studije nije jednostavna odluka. Postoji mnogo nedoumica i strepnji ali i uzbuđenja zbog novih iskustava koja čekaju sa „one strane”. Kao i mnogima pre mene, odluka o odlasku nije bila jednostavna, i razmišljala sam dugo gde da odem, kako ću se snaći, strepela kako izgleda život na drugom jeziku, i u drugoj kulturi, i na kraju, da li sam dovoljno naučila da se snađem u inostranstvu. Oduvek sam imala ideju da ću pokušati da se otisnem u svet i tamo da pronađem sreću. Odluka da odem baš u Nemačku je došla spontano, jer sam imala podršku od nekoliko drugara koji su tamo već studirali.

Kako su finansije jedna od najvećih prepreka za odlazak u inostranstvo, moja glavna odluka je bila da se prijavim za stipendije za studiranje, gdegod me to odvelo. Proces konkurisanja za stipendije je dugotrajan, i sa pripremom dokumentacije se mora početi oko godinu dana pre nego što  se planira odlazak na studije! Stipendija na koju sam ja prvo konkurisala bila je DAAD stipendija za studiranje u Nemačkoj.

DAAD stipendija je najsveobuhvatnija i rekla bih najpoznatija, jer pruža mogućnost stipendiranja za sve profile. Ali postoje još i mnoge druge stipendije na koje možete konkurisati kao npr. Bayhost ili stipendije samih fakulteta i univerziteta. Čak i kada stignete u Nemačku, možete konkurisati za nove stipendije koja podržavaju studente nemačkih univerziteta kao npr. stipendije političkih fondacija.

Dokumentacija za DAAD stipendiju je obimna, ali kada jednom imate papire, manje više isti se traže i za druge stipendije, upis na fakultet, vizu…

U Nemačkoj se nudi mnoštvo interesantnih i modernih studijskih programa, koji u Srbiji  ne postoje

Dobra stvar sa DAAD-om je što mora da se dostavi detaljan opis studija na koje planirate da se prijavite, što me je nateralo da dobro istražim programe koji postoje, i razmislim šta uopšte želim da studiram. Kao studentu biohemije, logično je bilo da nastavim i master studije biohemije.

Medjutim, u Nemačkoj se nudi mnoštvo interesantnih i modernih studijskih programa, koji u Srbiji  ne postoje. Tako sam ja otkrila brojne programe regenerativne biologije, molekularnog bioinženjeringa, bioinformatike, molekularne medicine i drugih. Ukoliko studirate nešto slično, preporučila bih da proširite pretragu, i otvorite se za nove, često nepoznate discipline, jer dok ne probate – nećete znati šta vam se sviđa ;). Generalno, postoji veliki broj studijskih programa, i zvuče veoma moderno, ali većina fundamentalnih predmeta su isti kao na studijskim programima kod nas, samo pod malo drugačijim imenom.

Pored očiglednog načina za traženje studijskih programa „googlanjem”, odličan resurs je i DAAD baza studijskih programa u Nemačkoj. Ja sam svoj master program pronašla u DAAD bazi. Osim traženja po oblasti studiranja, možete da tražite i prema jeziku na kojem ćete studirati. U oblasti life sciences i nauke generalno je veliki broj master studijskih programa na engleskom, tako da i slabije znanje nemačkog jezika neće predstavljati prepreku da se studiranje nastavi u inostranstvu.

Takođe, ako vam se sviđa više studijskih programa, nemojte da se prijavite samo na jedan. Okolnosti se mogu promeniti svakoga dana, pa je bolje imati više opcija od kojih ćete na kraju izabrati najbolju. Tako sam ja primljena na nekoliko veoma interesantnih master programa kao npr. u Bremenu, i Tibingenu, ali sam ipak odlučila da nastavim studiranje na Tehničkom Univerzitetu u Drezdenu  – Molekularni bioinženjering (Molecular Bioengineering).

Posebna stipendija je presudila da se odlučim za TU Drezden

Tehnički univerzitet u Drezdenu je jedan od 11 članica Excellence initiative čime spada među najbolje univerzitete u svojoj oblasti. Jedan od razloga zbog kojih su tu je upravo zbog master programa koji sam ja upisala, i klastera instituta koji su za taj program zaduženi.

Svi univerziteti na koje sam bila primljena su članice Excellence Initiative, tako da izbor nije bio lak. Ipak, osim veoma interesantnog i modernog kurikuluma, finansijski faktor je bio presudan.

Fondacije Haniel Stiftung i Klaus Tschira Stiftung zajedno daju specijalnu stipendiju za tri slična master programa koji su organizovani na ovom institutu – molekularni bioinženjering, nanobiofizika i regenerativna biologija i medicina. Stipendija pokriva obe godine studiranja, a rezervisana je za tri najbolja kandidata koji dolaze iz srednje i  istočne Evrope. Sam proces za konkurisanje je izuzetno jednostavan i konkuriše se pri prijavi na fakultet. Ukoliko ste zainteresovani, samo označite to polje na sajtu pri konkurisanju, i komisija će primiti vaše dokumente i odlučiti o stipendiji. Stipendija je dovoljna da pokrije sve troškove i da se lepo živi u Drezdenu tokom studiranja. Osim same stipenidje, ove dve fondacije organizuju godišnja okupljanja alumnija, tako da ukoliko je dobijete imaćete priliku da upoznate bivše studente ovog programa, ali i mnoge druge naučnike koji su deo nekog od ostalih programa ovih fondacija. Više o ovoj stipendiji možete naći naći na sajtu samog programa.

Molekularni bioinženjering je veoma internacionalan program

Molekularni bioinženjering je veoma internacionalan program, tako da gotovo da nije bilo dvoje ljudi iz iste zemlje, sa kojima sam studirala. Takođe, skoro da nije bilo dve osobe koje su završile iste osnovne studije. Ova internacionalna i interdisciplinarna atmosfera pruža savršenu podlogu za rad, razmenu iskustava i znanja. Tako su moji bliski prijatelji postali bioinženjer iz Indije, biolog iz Grčke i fizičarka iz Kanade. Ovo je odličan početak za učenje u grupi, gde svako može da objasni pitanja iz svoje oblasti, a odlično je i za internacionalnu preukusnu večeru, nakon napornih dana na fakultetu.

Bozicća večera: razmena poklona i tradicija u Drezdenu (Decembar 2016). Izvor: lična arhiva autora
Božićna večera: razmena poklona i tradicija u Drezdenu (Decembar 2016). Izvor: lična arhiva autora

Mogu da kažem da je i TU Dresden veoma internacionalan univerzitet, gde je svaki 6. student stranac, kako navodi zvaničan sajt  univerziteta. Zvanična statistika je da je studenata iz Kine najviše, iako to nije bilo moje lično iskustvo. Pored samog studiranja, univerzitet organizuje i brojne soft skills radionice poput CV savetovanja, radne kulture u Nemačkoj, kurseve jezike i slično. Pored radionica organizuje i ekskurzije, kako lokalne tako i nešto dalje, poput planinarenje na Saksonskim Alpima, vikend u Lajpcigu i slično.

Pauza od zajednickog učenja za ispite (Jun 2017). Izvor: lična arhiva autora
Pauza od zajednickog učenja za ispite (Jun 2017). Izvor: lična arhiva autora

U Nemačkoj u organizaciji studijskih programa veoma veliku ulogu igraju naučni instituti

Ovaj program, kao i ostali programi na koje sam konkurisala, su non-NC programi, te je broj mesta ograničeni. Postoje više kriterijuma, počevši od proseka, preko pisama preporuke, iskustva sa prakse i mnogih drugih.

Interesantno da je potrebno napisati motivaciono pismo, koja oblast nas zanima i kojom  bismo voleli da se bavimo, od onih koje se istražuju u Drezdenu. Zato je potrebno malo proučiti i izlistati šta nude instituti, čime se bave istraživačke grupe, i na kraju šta je to što vam se sviđa. To bude veoma korisno kasnije, kada se upišete. Master kurs traje četiri  semestra, od čega su tri sa kursevima, a četvrti semestar je rezervisan za pisanje master teze.

Za mene se organizacija studiranja bitno razlikovala od Srbije. Ovo nije slučaj svake oblasti, ali se često dešava u life sciences. Naime, za razliku od većine programa u Srbiji,  u Nemačkoj u organizaciji studijskih programa veoma veliku ulogu igraju naučni instituti. Ceo master program Molekularni bioinženjering je organizovao klaster instituta Center For Molecular And Cellular Bioengineering i naučno osoblje sa tih i drugih instituta drži sva predavanja.

Sinergija nauke i predavanja je za mene jedna od najvećih prednosti ovog master programa

Tako se često dešavalo da umesto samo jednog profesora, kako je uobičajeno,  ceo predmet drži nekoliko predavača u stilu seminara. Polovina predavanja je bila klasičnog tipa učenja teorije o biološkim procesima ili novim tehnologijama, a u drugoj polovini predavači odnosno naučnici pričaju o svojim naučnim otkrićima, približavaju najnovija istraživanja studentima, i daju im uvid u primenu toga što uče, i gde su trenutne granice nauke.

Ova sinergija nauke i predavanja je za mene jedna od najvećih prednosti ovog master programa. Osim toga, pored samih predavanja mnoštvo je institutskih seminara gde možete čuti neke od najboljih naučnika sveta, o njihovim istraživanjima i budućim projektima. Takođe, prezentacione i analitičke veštine, neophodne jednom naučniku, uvežbavaju se na brojim seminarima i journal club-ovima gde morate sami i u grupi da prezentujete najnovija naučna dostignuća i najnovije naučne radove.

Ispiti su pretežno pismeni

Što se tiče predavača i asistenata, svi su generalno prijateljski nastrojeni i žele da pomognu. Uvek smo mogli da im se obratimo mejlom sa nedoumicama i brzo dobijemo odgovor. Naravno, postoji i negativna strana ovakvog načina rada. Kako su predavanja iscepkana na mnogo predavača, često se dešavalo da ne postoji glavni profesor koji bi odgovorio na pitanja kako zaista izgleda ispit i šta je bitno da se nauči. Ali, uvek su tu stariji studenti koje možete da pitate kada ste u nedoumici šta treba učiti i koja su česta ispitna pitanja. Većina ispita je pismenog tipa, ali se znatno razlikuju jedan od drugog: od ispita esejskog tipa – dva pitanja po principu „piši šta znaš”, do „zaokruži i dopuni” ispita na 10 strana. Drugo, pisanja seminarskih radova kao mini revijalnih radova o nekoj temi, što je često u Srbiji, nije bilo. Seminari su značili da pročitaš samo jedan naučni rad i veoma temeljno prezentuješ date rezultate publici i profesoru, kao i zaključke donesene na osnovu tog rada. Ovaj način rada razvija kritičko razmišljanje kod mladih naučnika, presudno za buduću karijeru. Dešavalo se često da profesor pita za naše mišljenje o prezentovanim rezultatima. Npr. da li se mi slažemo sa objavljenim zaključkom.

Program je veoma usmeren ka primeni znanja na raznim institutima

Vežbe su organizovane na institutima, u laboratorijama, gde pored vas „rame uz rame” radi naučnik koji sprema svoju najnoviju publikaciju. Oprema je odlična, i na vežbama neće zafaliti osnovnih materijala. Troškovi za opremu i hemikalije nisu prepreka, a sve u cilju najboljeg praktičnog obrazovanja studenata. Osim klasičnih laboratorijskiih vežbi, program je veoma usmeren ka primeni znanja. Tako se u toku trećeg semestra radi  istraživački projekat u jednoj od odabranih grupa, a četvrti semestar je rezervisan samo za istraživanje za master tezu. U ponudi je veliki izbor, za svačiji ukus! Ko voli bazična istraživanja u oblasti ćelijske biologije i genetike, tu je Max Planck Institute of Molecular Cell Biology and Genetics. Ko je zainteresovan više za aplikaciju znanja tu su Center for Regenerative Therapies Dresden u oblasti medicine, Center for Molecular Bioengineering, institituti u oblasti biomimetičkih materijala i molekularnih mašina Bcube i Biotech kao i The Leibniz Institute of Polymer Research Dresden u oblasti polimernih materijala. Izbor je ogroman i teško je odlučiti se. Osim obaveznih praksi, uvek je moguće naći i studentski posao na jednom od instituta, i ne samo usavršiti svoja znanja i praktične veštine, nego i popraviti svoje prihode za život.

 

Selfi iz laboratorije u Drezdenu (Januar 2018). Izvor: lična arhiva autora
Selfi iz laboratorije u Drezdenu (Januar 2018). Izvor: lična arhiva autora

Moguće je otići i na razmenu studenata – provela sam jedan semestar u Holandiji

Osim velikog izbora u Drezdenu, moguće je otići na praksu i u drugi grad ili državu. Primera radi, na razmenu studenata, Erasmus plus prakse ili radi master teze. Erasmus plus je program razmene studenata u Evropi, koji omogućava odlazak na studije ili praksu studentima iz cele Evrope na neki drugi, partnerski univerzitet. Većina evropskih univerziteta je član ovog programa i postoji veliki izbor univerziteta na koji možete da odete u toku studija i iskusite način studiranja i života u drugoj državi. Od Erasmusa dobijate i stipendiju, čija visina zavisi od zemlje iz koje dolazite i zemlje iz koju idete. Primera radi, za Erasmus u Finskoj stipendija će biti veća od Erasmusa u Mađarskoj. Otići na Erasmus studije ili praksu u inostranstvo je nešto što bi svako trebao da uradi u toku studija, jer je to jedinstveno iskustvo da saznate šta volite, upoznate mnogo interesantnih ljudi, a i sebe.

Otići na Erasmus studije ili praksu u inostranstvo, je nešto što bi svako trebalo da uradi u toku studija jer to je jedinstveno iskustvo da saznate šta volite, upoznate mnogo interesantnih ljudi, a i sebe

Tako sam ja provela jedan semestar u Holandiji na TU Delft. Ja sam ovu priliku iskoristila da, pre nego što završim master, iskusim još jednu kulturu, i vidim da li je život u Nemačkoj baš ono što želim. Na kraju, svet je prepun mogućnosti, pa treba odabrati ono što nam se najviše sviđa. Odabrala sam da radim istraživanje na temu biomimetičkih materijala koje je zvučalo veoma interesantno, ali nije tema kojom sam mislila da želim da se bavim. Ipak, htela sam da probam, da bih proverila da li stvarno to ne želim da radim, ili se možda predomislim. Kako se ispostavilo, nisam se predomislila, ali sam srećna što sada sa sigurnošću mogu da kažem da to, iako veoma interesantno i perspektivno, nije ono što mene inspiriše.

Erasmus u Holandiji. Kinderdijk, polje vetrenjaca (Jun 2018). Izvor: lična arhiva autora
Erasmus u Holandiji. Kinderdijk,polje vetrenjača blizu Roterdama i Delfta (Jun 2018). Izvor: lična arhiva autora

Master tezu radila sam u Berlinu

Vođena logikom da treba istražiti što više mogućnosti, odlučila sam da radim svoju master tezu u Berlinu, na Max Planck Institutu za molekularnu genetiku. Tu sam pronašla sam ono što volim da radim :). Master program je tako koncipiran da smo svi ohrabrivani da idemo na druga mesta da radimo svoja istraživanja, te nije bilo većih poteškoća da nastavim studije u Berlinu. Čak  sam mogla i da produžim studije, kako bih mogla da idem na Erasmus praksu.

Sestra u poseti tokom master teze u Berlinu (Mart 2019): Izvor: lična arhiva autora
Sestra u poseti tokom master teze u Berlinu (Mart 2019): Izvor: lična arhiva autora

Život u Drezdenu – Balans naučne zajednice i lepe prirode

Osim studiranja, važno je imati i izbalansiran društveni život. U Drezdenu i okolini ima mnoštvo zanimljivih mesta kojima možete ispuniti slobodno vreme. Za početak, Drezden je predivan grad. Iako je veoma porušen u bombardovanju za vreme Drugog svetskog rata, potpuno je obnovljen i sređen. Na primer, moj omiljeni deo grada je Neustadt koji je predivan, živahan, sa mnoštvom barova, pabova, klubova, pun mladih i studenata, gde vam nikada neće biti dosadno. Drezden takođe ima jednu od najboljih operskih kuća u Nemačkoj – Semper Oper i studenti karte mogu kupiti po ceni već od 10 €.

Unutar Semperoper (Novembar 2017). Izvor: lična arhiva autora
Unutar Semperoper (Novembar 2017). Izvor: lična arhiva autora

Ponešto za svaki ukus. Drezden je fantastičan i zimi, sa desetak Božićnih pijaca raspoređenih po celom gradu. Drezden ima najstariju Božićnu pijacu na svetu, koja ove godine slavi 585  godina postojanja– Striezelmarkt [Štricel-markt]. Tu se često okuplja društvo na šolji kuvanog vina odnosno Glühwein [Glue-vajn]. Kako je u semestarsku participaciju uključena i semestarska markica za prevoz za sve vrste transporta u Saksoniji, vikendi su često ispunjeni putovanjima. Za samo dva sata ste u još jednom predivnom studentskom gradu – Lajpcigu. Za one koji vole prirodu i planinarenje tu su Saksonski Alpi.

saksonsa-svajcarcka. Izvor: dirkscheffler.wordpress.com
Nedaleko od Drezdena je prelepa Saksonska Švajcarska. Izvor: dirkscheffler.wordpress.com

Ne treba zaboraviti ni predivne dvorce Saksonije. Isto tako, Poljska i Česka (Prag!) su na samo dva sata putovanja. U prestonici Saksonije živi se sporo, uživa u prirodi i slobodnom vremenu, tako da ćete vikendom većinu stanovnika naći na obalama reke Elbe kako voze bicikl ili prave piknik. Ko želi dobar balans velike naučne zajednice i sjajnog istraživanja, i puno prilika za uživanje u prirodi i prelepoj panorami, Drezden je pravi grad za vas.

Studiranje i život u Nemačkoj otvaraju mnoga vrata

Studiranje u Nemačkoj i TU Drezden otvaraju mnoga vrata. Primera radi, istraživanja na granici naučnih dostignuća, u svetski poznatim laboratorijama, gde se pruža mogućnost da budete kreativni u svom istraživanju jer resursi nisu problem. Na žalost, to još uvek nije realnost u Srbiji. Iako Nemačka važi za kulturu u kojoj se mnogo radi, ono što je mene iznenadilo je koliko se ovde ceni slobodno vreme i balans života i rada! Mnogo praznika i mnogo dana godišnjeg odmora, omogućavaju putovanja i relaksaciju.

Naravno, život i rad na stranom jeziku i u stranoj državi traže fleksibilnost i period adaptacije. Porodica i prijatelji uvek nedostaju, ali nećete biti usamljeni. Iako Nemci deluju često hladno i nedruželjubivo, nije uvek sve kako izgleda. Jednom kad se sprijateljite to su čvrsta prijateljstva i na njih možete da računate. Pored toga, mnogo je stranih studenata u Nemačkoj, sa kojima ćete se združiti, deliti sreću, uspehe, dileme i probleme sa nemačkom administracijom. To će samo obogatiti vaš život i proširiti vam vidike. A na kraju, Nemačka nije toliko daleko, pa kad se zaželite sarme –  let traje manje od dva sata.

Odlazak u Nemačku je najbolja odluka koju sam donela u životu. Ovo mi je omogućilo da radim na prestižnim univerzitetima, da se oprobam u različitim oblastima i radim na interesantnim projektima. Ovaj master program mi je otvorio vrata da vidim kako se radi ne samo u Drezdenu nego i na drugim institutima u Nemačkoj i Evropi. Imala sam priliku da mnogo putujem, živim u različitim gradovima i državama što mi je otvorilo mnoge vidike, proširilo shvatanja, donelo različita iskustva i interesantne ljude iz celog sveta  i obogatilo život.

Ukoliko imate pitanja o studijama molekularnog bioinženjeringa, života u Dresdenu ili praksi slobodno se javite u komentarima. Ako ste se odlučili za studije u Nemačkoj želim vam puno sreće! Iako ponekad deluje teško, sigurna sam da nećete zažaliti.

Podeli tekst na društvenim mrežama

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?

2 Responses

  1. Zdravo! Jako mi se svidio tvoj post o studiranju vani! Imam par pitanja vezano i za sam studij prirodnih nauka i volila bih Vas upitati i za par savjeta sto se tice kako nastaviti daljnji studij vani i dobiti stipendiju. Da li imate neki mejl ili sl. preko kojeg bih Vam se mogla obratiti detaljnije ili pak u komentare? Hvala puno!

    1. Zdravo Mina, drago mi je da ti se svido post. Mozes pisati ovde ako zelis, mozda jos neko ima slicno pitanje pa informacije budu od koristi :).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični tekstovi

📬 Prijavite se za besplatni newsletter

Novi tekstovi. Nova druženja i okupljanja. Nove zajednice. Na newsletter-u Nemačkog kutka.

Gde su naši klubovi i žurke, restorani, lekari, advokati, sportska i kulturna udruženja i njihovi događaji?